Ћипико, Иво - Пауци
Живине! Нагло, не рекавши ни „збогом”, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и одјури трком. Домало приспије и Раде, сједе уз ватру и вели: — Не би ђаво попа Врана стигао!
Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет... Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише.