Употреба речи заједљив у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А Трифун се на то зграну и сав се помами. Павле, који је, у опасностима, као и Петар, увек био заједљив, подругљив, а весео, поче онда да задева Трифуна, поучително. Еј како то?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ругалице имају заједљив тон, али могу да имају и епиграматичне поанте, које прелазе у духовитост вишег реда. Веће и боље ругаличке творевине

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Погледа у Ђорђа. Није смео у Вукашина. Ђорђева уста се згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри заједљивост, али закратко: осмех шмугну у густиш браде и бркова. Да ли је само то?

— Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

оштрога запажања, заједљив (слоб. превод лат. емунцтае наріѕ, из Хор. Сат. И, 4, 8) ПАМЈАТОДОСТОЈНОСТ — предмет достојан сећања, да се памти

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности