Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам... Што си пуштао стоку у штету? — Нека, нека, газда-Рако!...
— се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. — Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. — Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. — О, о, гле ти шта је овај накупио!
— Их, ја грдне бруке писати толико! — Аха, господине капетане! — прискочи Сава, повратив се од смеха, чисто заједљиво — ко оно не пише никад ништа у ветар? Моја је опклада! То је жао за срамоту — сећаш се!?...
— Ако си и истезао греду — рећи ће чича Мирко — ниси скакао у јарину као Ђилас. — Ако сам и скакао одговори заједљиво Ђилас — нисам затурао вилама орахе на таван као ти, чича! — Не лај, море! — плану чича Мирко. Сви пођипаше на ноге.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Неко га, са страга, удари по плећима... Он це окрете. За њим је стајао Маринко: — Зар момци плачу? — упита он заједљиво. Лазар одмахну главом. — Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет... плаче!.
— Што ће ти? — Знаш... нека се нађе... Турчин се јетко насмеја. — Бојиш се Станка? — рече заједљиво. — Па, драги ага, ко носи не проси... — Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: — Да се ниси, море, заљубио? Он позелене и — исплази ми језик.
Макса сами ђаво тераше да ме задиркује. После мале паузе ја видех како му лице дође пакосно. Опет ми се заједљиво обрати: — Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги који,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, баш напротив, све је весело ишло. Штета што ниси био ту, можда би и теби давали »нахтмузику« — вели заједљиво гђа Перса. — Не разумем те баш ништа — вели поп Ћира. — Па то и није лако разумети. — ’Ајде, немој ми ту...
! Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније — вели заједљиво поп Ћира — па погађа ’оће л’ бити рата, и ко ће добити батина. — Па и биће и рата и батина!
Знате, он има пола цајгниса из гимназије. — Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће! Ваљда ће га поп Спира о своме трошку послати! — И бијаше! — Та ман’те га врагу!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чланак је био пресавијен начетворо и налазио се одмах поред новчаница од пет хиљада. Из угла поред наслова смешио се заједљиво млади човек са фотографије од пет цицера. — Замолио ме један гост да му га донесем — рече келнер.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Добар дан! — јави се он. — Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. — Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па чак и заједљиво ругање. У овим случајевима здравица је за народног човека саставни део његовог начина живљења.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим је за ручком прекорео што јој је јело загорело, а надничари за вечером заједљиво су напоменули да „газдарица штеди со“, Знала је да се Ђорђе из поља вратио и увукао у бачвару крај бурића с ракијом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Да ли ти очекујеш да га победиш грчким штивом или математичким формулама?” - заједљиво је добацио неки од мојих колега, који је сумњао у рвачке способности момка који је освојио награде из грчког језика и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
октобра 1881. год. (стр. 233б) заједљиво спомињао ону Новаковићеву омашку из год. 1867, обавештен о њој вероватно од Рајковића. Сасвим слично је поступно и Л.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— А и јест ми млого додијô. — Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! — смије му се пркосно, заједљиво Лујо. — Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! — викну кнез оштро, готово званично.
Сваку жену зове Ђурђијом. Пакосно се и заједљиво слади тим именом, у коме се нешто подругљиво, ниско, нечасно крије. „Дијете, дијете, чувај се сељачкије' Ђурђија,
— То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао. Крепô је давно — додаде заједљиво и злобно погледа Стевицу, па поче сркати већ охладњелу каву. — Па шта би са њима, оче прото?
Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом... Само (плаче), само сам ту њивицу куруза имô, па... Писарчић (заједљиво): А како ти се зове њивица? То треба славни суд да зна. Давид (таре сузе): Чудновато се, дијете, зове њивица.
Напуни ми чојек лулу дувана — вала му! — па ће на поласку: „Давиде, вели, паметан си и бистар домаћин...“ Писарчић (заједљиво се осмејкујући): Е, баш си бистар и паметан!
Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди! Писарчић: А, враг му баби, погоди! Давид (поносито и мало заједљиво): Бога ми, и погоди! Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан! Ама, откуд ти знаш да је господину име Дане?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Имало би увек по ког, који би мирно, заједљиво одговорио: Шта се нас тиче ваше име; или бар: тако прешно, тако неопходно, име! А шта се мене тиче ваш мир!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Једини Николица напући усне. — Их, да ми женско дође у логор! — А твоја Жуја? Ваљда ми је она неки мушкарац! — заједљиво дочека Стриц. Николица убрзано затрепта и у чуду се загледа у своју кују.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина. Пан Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом,
Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом.
Кој да праћа шефтелије, — зар чорбаџијска керка?! На кога да праћа? — Па — поче заједљиво Дока — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје, — зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој..
— А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују...