Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца. Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи. Каткада само дође нам чича Марко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши... Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!... Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!...
Очи јој посташе живи извори. Она зајеца... дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!...
Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу... И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. — Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца. Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) РИНА (сагледав сад тек сву истину, цикне за њим): Павле! (Клоне у столицу крај излазних врата и зајеца.) Завеса ПРВИ ЧИН Укусно намештена соба Милана Новаковића.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Али, сетивши се деце, он зајеца полугласно, пред војником који га је облачио. Тај позив на војну, тако изненада, побркао је био сва његова решења.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дјевојка обори главу, покри лице рукама и зајеца: — Тата мој, зар ти мени тако збориш!? Ти мени!... Ти мени!... Ти мени!...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Појури према шуми, седне на снег, да би се прибрао и сетио где му је кућа. „Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић. На небу се, у том часу, појави сунце, да га загреје и охрабри.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска. Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, али је не нађе.
А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама. Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни. Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да би се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца: — Леле, Мито!
кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још више јој одлакне кад падне на гроб и зајеца: — Леле, Мито!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сва у црнини, убледела лица, и тамних колутова испод очију, као сенка, појави се сестра изгинулих Петковића. Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца ... »Боже, шта је ово ? Је ли ово моја служба, мој удео ? Зар се овако почиње ? Зар је овакав цео живот !...
из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца... — Знам... знам... све знам !... Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса
Али докле ће се вечно страдати ?... Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца... Он се осврте и намах га обузе дивља срџба. Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА То не знам. ЈОВЧА (плане): Па шта ти знаш? АНЂА (сва поникла, зајеца). ЈОВЧА Одмах да га ожениш, с првом која га хоће. Одмах, на мој трошак. Одмах, или ћу му као врапцу главче... и теби.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуда ова вода овде? Малопре је није било! Рибља Глава била је већ на другој страни. Од муке дечак зајеца: — Никада је нећу стићи! Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш!
Више Же бити користи! — излазећи, старешина се саже да не удари главу у довратак, а мајка зајеца, помисливши: »Можда је он у праву? Можда би малог, заиста, требало послати у просјаке?
Истога часа са дечакова длана нестаде Мерсадове кожице. Шта ће сада? Од ужаса дечак зајеца, а Троглавац грмну: — Шта цмиздриш? Момогао си ми, помоћи ћу ти! Ово пред тобом тек су прва, Бакарна врата!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Немадох снаге да ускинем цвета, И сагох главу над његовим струком, А као вапај подземнога света Зајеца ветар помамним фијуком... Ту где ја клечах није било гроба. Душа је моја - то знаш - гробље сама!
у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу суља ................................ Зајеца тихо, тешко, к'о сироче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После ових речи сручи се он у своје седиште да оно од тога зајеца. „Вала се сурвао“, рече Зенодотос својим суседима, „као оно Икарос којему су сунчани зраци размекшали крила.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и није поред мене, кад ме она наједанпут, и са наглошћу која ме изненади, обухвати око главе, па привлачећи је к себи, зајеца и сама у оном изливу анђелског саучешћа које после целога живота одржава човека у најскупљој заблуди о ближњем и
Ћипико, Иво - Приповетке
Увече, поочим, носач на обали, нађе је пред вратима са завежљајем у руци; круха није окусила, а када га угледа, зајеца и вели му, а да је он за што и не пита: —Ја ћу с тобом! Он је избије и, онако љут, вуче је за собом.
” И хтједе прећи преко прага, али чисто не може. Затвори врата и журно попе се уза стубе. —Морача! — једва изговори и зајеца. —Иди! Ово су велики дани! — одговори она и насмија му се у лице.
Ћипико, Иво - Пауци
Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: — Нико, остављаш ли све твоје Ради? Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате, — поновише јаче у један
Питају је што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач. И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели
в вели Илија. Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је, вели: Не дај ме, рођена... изгубићеш ме!... — и зајеца. —Чуј, Радивоје, — поче Смиљана тихим гласом, ово је моје умиљато јање: видиш како је поплашено?
што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца... Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.
покај се! ... Кајеш ли се? —Кајем се! — рече жена и зајеца. —Кај се, као што се и ја кајем! ... И прегарај се, као што се и ја прегарам!...
прође те воља од свега. — Збогом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја. — Збогом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан, —
Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... Чељад изиђе напоље. Захладило је. Лед се на мјестима наслагао и бијели се.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто. Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу. Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза!
Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда. — Јулица зајеца из свег срца... — Устани, Нано! — Јулице! Леп си ти то мој трећи син!
Грдњу сам извукла ја, зашто не пазим шта млађа моја браћа говоре... како ћу пазити! — Кода зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у бунар, и боље би било да сам...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Плаво девојче звало се црномањастим именом Марица и ја га упитах: — Зашто плачеш, Марице? Она болно зајеца и исповеди ми се: — Госпођица ме пред целим разредом назвала гуском, рекла ми да сам глупа гуска... и све се смејале..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Остави ми бар њу! Зар не знаш колико је болних и невољних? — Једна од жена зајеца. Веровала је да ће јој свирала извидати слепога унучића. Шта сада?