Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
бивши председник српског министарства, тврдио да су се његови стари из тетовске котлине, из села Рогачева, преселили у Зајечар. По другим обавештењима сам мислио да је он из шопске зоне. Било једно или друго, он је из централног типа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
55—56. ²⁴ Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968, с. 87. ²⁵ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, (Зборник), (ур.) М. С.
66. ²² Пауновић, П., „Материнство и деца у веровањима код народа Тимока“, Развитак, 6, Зајечар 1968, с. 103. ²³ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁴ Милосављевић, С. М., исто, с. 525. ²⁵ Филиповић, М. С.
Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968. Влаховић, П., „Ванбрачно дете и његове особине по нашем народном предању“, Работата на 13 конгрес на сојузот на
Зечевић, С., „Шумска мајка“, Развитак, 5, Зајечар 1968. Зечевић, С., „Одређивање судбине при рођењу у Јужних Словена“, Народно стваралаштво, 15—16, Београд 1965.
Маслов, А., Мотивација и личност, Нолит, Београд 1982. Мачај, С., „Обичаји Румуна“, Развитак, 2, Зајечар 1966. Мачај, С., Црноречки округ, ГСУД, 73, Београд 1892. Меад, Маргарет анд Марта Wолфенстеин (Едс.
Пауновић, П., „Материнство и деца у веровању код народа Тимока“, Развитак, 6, Зајечар 1968. Пековић, Слободанка, „О клетви“, Расковник, Београд, лето 1970. Пермяков, Г. Л. (ред.
, Преља на месецу, Народна књига, Београд 1981. Раденковић, Р., „Казивање о нечастивим силама“, Развитак, 1, Зајечар 1984. Радић, А., Основа за сабирање и проучавање грађе о народном животу, ЈАЗУ, Загреб 1929. Радовановић, Б.
Рајковић, Љ., „Тимочке загонетке и пословице“, Развитак, 1, Зајечар 1975. Ракић, Р. Д., „Савремене промене — предмет истраживања или њихово истраживање — аспект?
Ракић, С. Ж., „Прво шишање деце у селима Тимочке крајине“, Развитак, 2, Зајечар 1973. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1—16, САНУ, Београд 1959.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У Књажевцу се тај друм дели: један крак иде у северозападном правцу на Зајечар, Неготину па даље низ Дунав, а други окреће јужним правцем и иде тако до варошице Алексиначке Бање; ту прође кроз
Како је Лешјанин још 23 јула добио био заповест од врховне команде из Београда да напусти Зајечар, то се он, пошто се 24 цео дан борио, увече повуче из Зајечара. Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски.
Напустивши Зајечар Лешјанин се повуче са већим делом своје војске (мањи део одступио је западно Крајини) и заустави се на линији Бољевац
се ваљда продржати до јесени, а онда ће ударити снегови, који ће горе доћи Турцима, разлогореним на отвореном пољу (Зајечар и Књажевац, а и сва села спалили су), но нама у Алексинцу, Делиграду, Бањи, Лукову и Бољевцу.
Зајечару, да мотри на држање Османа у Зајечару, па ако буде згодан тренутак и да га нападне и, ако је могуће, заузме Зајечар.
Хана за у Књажевац. То је била Фазли-пашина дивизија. Она је дошла била под Зајечар те је у велико-изворској битци поткрепила Осман-пашину војску.
Сад пак, пошто су Турци заузели Зајечар и добро се утврдили у њему, ова је дивизија постала излишна на Тимоку (кад се с те стране није мислило продирати у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 15—16, 1961, 222, Ливањско поље), крушковог (ГЕМ, 31—32, 1968—1969, 369 ид, Неготинска крајина; 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од дуње и граба (ГЕМ, 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од леске и шљиве (в. Чајкановић, Речник, ѕ. в.).
31—32, 1968—1969, 369 ид, Неготинска крајина; 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од дуње и граба (ГЕМ, 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од леске и шљиве (в. Чајкановић, Речник, ѕ. в.).