Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док је Књажевац овако пао и Хрватовић се повукао Бањи, код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења код Великога Извора, а 17 (дакле у исти дан кад
Ноћу између 23 и 24 јула подигну Турци на североисточним висовима спрам Зајечара неколико батерија и сутра дан окупе бомбардати варош.
био заповест од врховне команде из Београда да напусти Зајечар, то се он, пошто се 24 цео дан борио, увече повуче из Зајечара. Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски.
Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски. Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни)
Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се тако и овим путем од Зајечара може доћи Параћину.
своје војске (мањи део одступио је западно Крајини) и заустави се на линији Бољевац — Луково (око 30 километара од Зајечара), а предстраже истакне до села Планинице, Лубнице и Копите, па у тим положајима остао је и до данас, ишчекујући као и
да им не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у Параћин.
000 Турака, а по потреби они овај број могу и удвојити, јер између Зајечара и Видина и између Књажевца и Ниша имају Турци јаку посаду и не морају се бојати нашега нападаја, те Али-Сајиб може са
Из Лукова опет јавља потпуковник Лаза Јовановић да је код Зајечара остао Осман-паша и ту се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара (исказ једнога
заузме, ту да се опет утврди на Тресибаби, па оставивши у утврђењима појачу посаду која ће пазити на кретање Турака од Зајечара, с осталом војском да пође поред српске границе за Ејубом, да напада његову позадницу (аријер-гарду) и да му прети с
2 августа наше су патроле опазиле да се дуге и густе колоне непријатељске крећу из Зајечара преко Н. Хана за у Књажевац. То је била Фазли-пашина дивизија.
То је опет била она иста Фазли-пашина дивизија, што је ономад дошла из Зајечара. Истурили су је напред јер је била одморнија од књажевачке турске војске.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бурјан. У околини Зајечара на Велики четвртак »пале у дворишту бурјан за мртве« (ГЕМ, 42, 1978, 429); тога дана, на Ваведење и Ђурђевдан палиле
у вези с млеком, причешћивањем, мртвачким култом. У околини Зајечара, ради плодности, у ђурђевданску погачу — поред куглица »које представљају овце и псе« — утискује се и »бусен траве
»жене нарезују винову лозу и хватају сок, који употребљавају у чарању за стоку« (СЕЗ, 61, 1949, 135); у околини Зајечара употребљава се као лек од оболелих очију сок ухваћен у току Велике недеље са гиџе поред које је закопано јаје (тзв.
Андреја« (ибід., 192). У околини Бора о Великој Госпојини шаље се к. мртвима (ГЕМ, 38, 1975, 164 ид). У околини Зајечара, као саставни део помане покојнику о Великој Госпојини или Светом Илији, к. се кити и кува; упор.
извора у Љубињу (Сретечка жупа) провлаче се деца оболела од кашља и пију воду као лек (ГЕИ, 9—10, 115 ид); у околини Зајечара провлачили су децу испод о.
(да би је заштитили од сваког зла) изводе »мушкарца окићеног луком и венцом паприка« (ГЕМ, 42, 1978, 372, околина Зајечара). Пелен. У народној песми п. је знак несреће и жалости — в. нпр.
— У околини Зајечара за п. се »веровало да штити од русалки, као и да стимулише сексуалну потенцију« (ГЕМ, 42, 1978, 465). Просо.
(ибид., 173). У околини Зајечара, пред кућом младожењином, млади, поред осталог, »дају и сито, са свим врстама жита па и другог семена« (ГЕМ, 42, 1978,
са дуба (границе) забада се у обредни хлеб који се на Бадњи дан меси за »младог бога« (ГЕМ, 42, 1978, 419, околина Зајечара). На различите начине тражи се лек од х.: у околини Такова верују да ће престати грозница кад проврте х.
(ибид., 177). У околини Зајечара, »за оне који су умрли без свеће«, палиле су се ватре од ш. на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан (ГЕМ, 42, 1978,
Заштитничку улогу имају и венци од м. којима се на Ивањдан ките куће (ГЕМ, 42, 1978, 436, околина Зајечара). Мрачна трава или трава од девет мракова (абутілон авіценнае).
»младенчића«, које месе о Младенцима и намењују мртвима, Власи »стављају кашику пасуља« (ГЕМ, 42, 1978, 427, околина Зајечара).