Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
време, устах, ал се не пробудих; Шта то видех, шта то сањах, па сад лудим, Аскетска ружо, сени оплођена Цветом, крв ти зајмим, а сам бивам сена. Ту нема сунца, јер све собом зрачи Место узалуд покушано.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А не знате да је Срба за то време појео једну њиву. У један мах сам морала да зајмим новац, ја, Лазарићка, најбогатија жена у околини. Јуличину целу кућу ја сад издржавам.