Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Свака је добру рада за своју кћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!... Ју, ја сам се баш заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему! Ди сте га, гнедиге, узели? Да лепа цица!
— Ју, сирома’ младић! — И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог, лепог,... та знате га сигурно... берберског асистента. Та како да га не знате?!
Шта ми паде на памет! Сирота Јула! Баш је малерозна; наслутила је. Није се забадава заљубила у Шацику берберина. Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру. Хахаха! Његов рођени зет!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
одговарао живахној природи госпође Мице и да је био јуратом тако снужден, богзна би ли се тадања фрајла Мица у њега заљубила била. Личност њена није била за филозофе и педанте скројена, но веља доброта Маркова спрам ње све је изгладила.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов? ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана. СТАНИЈА: Куку мене, зато ти оћеш књигу да научиш! ЉУБА: Да што си ти мислила? СТАНИЈА: Што сам мислила?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче. Него, сад лажи, ако мислиш штогод. МИТА: А шта ти ја знам, кад нас је већ видила.
МАРКО: Но, комедије; и то да чујем! ЈЕЛИЦА: Ту је барон отворио с царицом бал, која се после заљубила у њега, и отровала се што није хтео да је узме. МАРКО: Па у Месецу зар има људи?
АЛЕКСА: Ћути, дедаче, овако ће боље бити. Не видиш ли да су ово мáме? Она се ћурка заљубила у књиге, а отац блеји у њу, и чуди се шта га је снашло. МИТА: А како си га добио? АЛЕКСА: Зар не знаш?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани. Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Онда би четврта запевушила: ”Погледајте сада оног лепотана, просто бих се заљубила у њега кад се насмеши.” Онда би све запевале: “Смешкај се, Михајло, смешкај, ја волим твојих очију сунчани сјај!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А једнога дана — мало времена после заклетве — заљубила се у другога. Девета љубав била је, као оно у Вуковој збирци народних песама, то исто само мало друкчије, те је