Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“. Тетка погледа у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она паде на колена до његова кревета.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем! Опрости ми, ако можеш! Ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота ти је од бога! Видиш овај перчин? Ни у овце није бељи!
Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је. Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе. — Боже!
Црњански, Милош - Сеобе 2
То јој је нека навика. Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима. Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља. А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и
Кад се заљуља зид, иза тог привиђења, она још виде неко златно класје и брда што се просуше кроз зид, заједно са таласима жита, ражи
Одјуривши са слугама далеко испред пука, он заљуља сав мост скоком свога коња, тако да је морао да застане. Било је рано још.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 6293) — Што се у повој завије, то покровац покрије. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 100) — Што бешика заљуља, то мотика закопа. (...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља. Из таме тада искрснуше и остали. Неки од њих су држали боце пива у рукама. — Придржите је! — нареди им вођа.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Сад ћу ти га скресати у чело! Ти мене знаш! Кад ме на овом степену видиш — мани ме! Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице. Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па је пушку малу потргнуо, Удрио ме амо под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица.
— „Та откуд ти ту, да ли из мртвила, Да л' моја т' пушка лоше погодила?“ То само рече, па с' онда заљуља, Пољани паде, а крвца покуља Из ране смртне што му Васа даде — Јер Васа беше што га ту препаде.
зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко се заљуља.
Али чудо бијаше свакако: Коњ варакну, и за часак тили, Дохакао Бајко турској сили; Голом руком приону Турчину, Заљуља га, па с њим о ледину, Српски коњи Туре прегазише. „Није доста? — Сад ето ти више!“...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда. Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши,
Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабље и главе јој све три одсијечем;
Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени: — Овдје има чоечја кост.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда појашем ја иза ње, и ударим мамуз. А „Ескило“, онај рудни, кад се заљуља, земља се затресе. „Лакше, страх ме, не видим ништа!“ — обгрли она моје руке. Тешим је ја да се не плаши.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За један благи стас, што, први пут, заљуља вишње и трешње, пољупцем, код нас и поскочи, видиком, са ритова и муља. За друштво му, што по винском меху свело лишће
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и
Припуцаше пушке од некуд. — Уааа! — Не даааај! — Предајте се! — Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа. Све као бесно, као острвљена звер, јурну за бегунцима...
— Прво! рече Марко, а нестрпљиво подскочи, подиже руке и заљуља звоно... За њим осуше редом друго, треће, четврто... и опет се проломи кроз те разнолике сребрнасте звуке громовски
Јуче је и поп—Косту лепо огласио, баш сасвим лепо... И за тај посао треба вештине... Може звоно одједаред да се заљуља, па му оба ударца иду један за другим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пламен! Ко да се нечега сети, пустахија, Груну, ван себе сва, и у бесу, Букнуше иверје, дрво и хартија, Све се заљуља, ко у земљотресу; Учини ми се: ножице јој лаке Плешу, у месту; удахнух смелије; По зидовима заиграше зраке, И
Кад се распали, кад букну све оно Што је у њој тињало сатима, Она се заљуља кроз собу, ко звоно, И одскакута према вратима. Изиђе у снег, онако врела, Оде, пепео да истресе, шта ли?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пут пред очима му бијаше непрегледан; камење све то оштрије газио је... Већ бјеше малаксао; заљуља се да падне... Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Тако они два млађи брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије
кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем:
“ Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени: „Овђе има чоечја кост.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Удари песницом о софру. Посуђе звекну. Подиже се и заљуља у густој тами: — Чуј ме, Вукашине... ова кућа није више твоја. Видим ли те, наредићу слугама да те истерају на сокак...
руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се заљуља у глави и дрхтавицом се сјури низ њу, не од зиме, виде да је он одсутно гледа, даје не види.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Час стена далеко у море одбаци талас, па он данима ћути модар од удараца и понижења. Час талас из корена заљуља стену, па она задрхти од ужаса, никада сасвим сигурна јесу ли уједи или пољупци то чиме талас не престаје да је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад узе нов рам да напуни, он осети као да га ушица секире удари у леву страну чела; затим се заљуља и падајући осети још четири удара у тело. Он затвори очи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Свирала одјекну... Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври. Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако они два млађи брата заспе, а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши,
Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу. Кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере; онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем ако
Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал̓ ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он, како дође, проговори својој жени: — Овђе има чоечја кост.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пут круг са звездом искрсава у оних неколико магновења док се Вук из сна буди, одакле и почиње радња романа: „А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
на коњу, пребацује јабуку са новцем преко куће«, а после вечере »нина се јабука« (окачена на дугачком концу о греду), »заљуља се најпре према старом свату«, који је дарује новцем, а затим према свим сватовима и похођанима, који је такође дарују
Ћипико, Иво - Пауци
И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. — Свиће! — помисли Иво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Још песма престала није, а страшан вихар се диже, Брсно се заљуља грање - и Љељо на земљу стиже. Божица подиже очи и груди притиште јаче, Ал' нагли подуну вихар и танку копрену
узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јака је и храбра Сребренка, али је процеп у мрежи мален. Наже се дечак да повећа отвор на мрежи, заљуља чамац и склопи талас изнад Маријанове главе. Како је хладна, како мрачна била вода!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Паде Марку на ум топузина, пак заљуља покрај себе њоме, стиж' Арапа међу плећи живе; Арап паде, а Марко допаде, одсијече од Арапа главу, и увати танку
Брз је Шарац, утећи му шћаше, ал’ потеже Ђемо топузину, па заљуља покрај себе њоме — јадна Марка међу плећи живе, паде Марко у зелену траву.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... — Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану. — Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће. — Ее! — тврди Васка. — И... Зоне ти, ете, даде овуј шефтелију? За мен’ ти даде?!... — Зоне.