Употреба речи заљуљао у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... Прикучивши обали, подиже се. Иванко зинуо од чуда. То беше Дева.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: А дете плаче? МАГА: Љуља га, ето, Никола. СОФИЈА (Максиму): А да л би ти заљуљао дете? МАКСИМ: Није него да те метнем у кавез, па да ти само лепа јела доносим!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Упитао сам га једном (послије извјесне борбе са самим собом): — Мали, је ли много мрачно? А он је заљуљао раменом, малко стидљиво: — Како кад. Некад јест, некад и није.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Прасак локомотиве удаљене двадесет до тридесет миља заљуљао би клупу или столицу на којој сам седео тако јако да бих осетио несносан бол.

Краков, Станислав - КРИЛА

Стресла се земља. Огроман стуб земље и дима избио је увис. Грозно су запевала парчад. На порушеном рову заљуљао се официр и подигао немоћно руку. Још је један огромни комад бомбе певајући пао чак пред стену батаљонског штаба.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности