Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Сад видим. — Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли. — Тако би’ и сам желео. Сад мало заћуте. Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне. Гледа једно у друго.
Милићевић, Вук - Беспуће
се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Море ћу да их уврстам ја, не брини ти то! ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад се облаци роје... и лишће пада, са грања свела, и сви боли, у јесени, заћуте... Куд облак не нађе више путеве засуте, лете очи моје. . . . . . . . . . . . . . . .
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад под твојом молитвом заћуте, О заштитнице вечне душе моје, Све кобне мисли што ми срце муте, И, ко злочинци, спремне за бој стоје.
кад се месец крене С ореолом модрим низ небесне путе, Ил̓ кад старе шуме, чаробне сирене, Једно тужно вече злокобно заћуте.
Ћипико, Иво - Приповетке
Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића. Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају. На прозорима читаонице нису капци затворени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Непријатељска артиљерија одговара. Али њена је паљба испрекидана... на махове бучна. Онда заћуте, затим почињу појединачно. Преко телефона јављају да су у трећој батерији изгинули војници код првога топа...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крвава и бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко кад посребри путе И кад сладак мирис проспе смоква зрела.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Видесте ли мог Србу после матуре? То је високо, то је здраво, то је лепо као гора! Кад проговори, кад запева, тице заћуте и слушају га... Видим, увијате врат, велите: није то главно и најважније. И није. Али Срба добро учи! И паметан је...
Мирно разговарају па ћуте; па се нашале с неком матором примедбом; па обришу кецељицама сузне очи и заћуте. И кецељице су им тамније но што би требало да су.
Преобуче се, и с ћерком Софијом иде у шетњу, далеко изван града. Носе доглед, посматрају, разговарају, заћуте. Софија, својим складним, лаким ходом води, отац за њом скакуће преко рупа и шљунковитих наноса дуж реке.