Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овој збирци додате су пословице које су објављене у књизи Народно благо Мехмед-бега Капетановића Љубушака, затим пословице у Летопи
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Између школског и овог издања ове књиге исти је однос као између издања у Ларусовој збирци, лівре де л̒Елèве и ливре ду Оаîтре. Затим, ово издање је илустровано, са 109 илустрација у тексту.
Серензен, сматрају је као важан докуменат за историју српске поезије, а филолози придају овој збирци знатну дијалектолошку вредност.
Доцније, 1842, пишући о тој првој збирци својој, рекао је сам: »Да ја оне вриједности нашијех народнијех пјесама, које су Грим и Гете и Копитар у њима нашли и
На немачком језику остало је неколико етнографских и политичких списа Караџићевих. У немачкој збирци Реіѕен унд Лäндербеѕцхреібунген дер äлтерен унд неуеѕтен Зеіт изишао је, анонимно, 1837.
У збирци има писама неједнаке вредности, али у целини то је драгоцена ризница српске и словенске науке и књижевности. Међу остал
Сав свој програм казао је у рукописној збирци својих песама коју је назвао Слијепац. »Слијепцем назвах књигу ову, еда бих се додворио хвале онога који ме научи
У збирци Дахире (Београд, 1891) има низ турско-српских песама, које су служиле за углед целом једном низу босанско-херцеговачких
Од почетка педесетих година почео се јављати својим стиховима по разним часописима, и највећи део њих изишао је у збирци Скупљене песме (Нови Сад, 1879).
са којим је имао доста заједничких црта и готово исту судбу, он је испевао приличан број стихова, који су изишли у збирци Песме у Бечу, 1869.
Дух његов био је више рефлексиван, а таленат више епски. У збирци Књига о љубави, по наслову судећи, било је очекивати лирске песме; али ту има неколико љубавних песама са више општим
У првој његовој збирци Пјесме (Мостар, 1901.) налазе се мотиви, предмети, основни тон, па чак и речник Војислава Илића.
— Доде и илирство, ЛМС, 1913, 293—4). Избор српских народних песама на немачком у збирци Инсел-Бüцхереи, Леипзиг, 1907. — У Београду, издао Песме Васе Живковића. — 1910. и 1911.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
11. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ: Све као под 3. 12. СЕДАМ ВЛАШИЋА: Први пут објављена у збирци Ђорђа Којанова Стефановића Српске народне приповетке, Нови Сад 1871, под насловом „Опет седам влашића“. 13.
Објављена у збирци А. Гавриловића: Двадесет српских народних приповедака, Београд 1906 (друго издање 1925). 22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ
Бајић и објавио у својој збирци српских народних приповедака, 1905. 34. СВЕТИ САВА И ЂАВО: Рукопис нађен у књижевној заоставштини Вука Караџића и
50. ГРОЗНИЦА И ПАУК: Чуо од Нове Тривуњагића из Кумана скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио је у својој збирци народних приповедака, 1905. 51.
61. ПАС И КРМАК: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој збирци народних басана, 1888. 62. ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ: Забележио Вук Врчевић.
Објављена у издању Српског ученог друштва, 1868. 63. ШИЉАЛИ ВУКА НА ЋАБУ: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој збирци народних басана, 1888. 64.
88. ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА: Све као под 85. 89. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој збирци народних подругачица, 1883. 90. И ВРИЈЕДИ: Забележио Вук Ст.
75. 102. МЕДВЕД КАО ПУДАР: Чуо од Младена Станчића из Кумана и објавио у својој збирци народних приповедака Светозар Мл. Бајић, 1905. 103. ЛАЖ И ПАРАЛАЖ: Забележио Вук Врчевић.
Бајић и објавио је у својој збирци, 1905. 107. ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО: Објавио Вук Ст. Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи
111. ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ: Записао и објавио у својој збирци народних подругачица Вук Врчевић, 1883. 112. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ: Рукопис нађен у књижевној
113. ДОБРА ХВАЛА: Забележио и објавио у својој збирци народних приповедака Лука Грђић-Бјелокосић, 1902. 114. ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ: Забележио Вук Врчевић.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја нисам Јесењин, али сам имао читаву збирку оваквих песама, које нисам штампао. Било их је у збирци коју сам Кашиковићу послао.
Та књига никад није изишла. У оригиналу, та проза је била страшно скаброзна. Она је после, ретуширана, штампана у збирци Приче о мушком. Богдана Поповића, та моја ствар јако је љутила.
Штампарске прилике биле су, тада, тешке. Цвијановић је, на пример, ову песму, у збирци Лирика Итаке, на стр. 70, штампао прилепљену уз претходну.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И заиста, док су трагови свадбеног тужења и нарицања у Вуковој збирци готово ишчезли, на Косову су прилично сачувани. Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома,
Али кад је једном „откачио“ језик, и то његов колоквијални облик, у збирци Багдала, Матић је постао значајан и утицајан српски песник.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
9; в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 280, где су забележене и разлике према тексту у Остојић—Ћоровићевој збирци); такође је П. Поповић приметио да су „друга и седма песма (у Опиту Луке Георгијевића) писане...
1883, у збирци проф. Гаврила Витковића, који га је био и изложио, на посебној изложби у Београду, заједно са другим документима и
Ова друга је била, изгледа, веома популарна, јер је прештампана — однекуд међу „веселим песмама” — у београдској збирци Тамбурица, 1854, стр. 38—9. Прештампавајући пак у Забавнику три Витковићеве песме и још три оде, Давидовић је (стр.
1816—1825. Песма Љуби, а свакако омашком, штампана је у Пачићевој збирци још једном, на стр. 227—8, а под насловом Елизи. — Можда је најзгодније да на овоме месту саопштим и следеће.
159). Прештампано из Пачићеве збирке стр. 48—9; иста песма је, погрешком, још једном одштампана у Пачићевој збирци, на стр. 338—9. НЕВОЉА (стр. 161).
год., књ. 39, стр. 52—3, са ознаком да је написана год. 1830. у Вршцу; оданде је, нешто измењена, прештампана у збирци Даворје, Нови Сад 1854, 113—4, одакле је овде прештампана. ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ (стр. 180).
Стојановић у своме издању Даворја, СКЗ, 1893, 19) прештампана је у збирци Даворје, Нови Сад 1854, 22—7; песма у целини има 140 стихова. СПОМЕН ПУТОВАЊА ПО ДОЉНИМ ПРЕДЕЛИМА (стр. 185).
Песма је први пут штампана у Серпском народном листу од 3. новембра 1837, ч. 45, стр. 356аб, потом прештампана у збирци Босиље. Стихотворна списанија Јоана Суботића, Будим 1843, 15—6.
Јоанн Субботич.” Песма је потом прештампана у збирци Суботићевој Босиље, Будим 1843, 78—9, без горње посвете. Разлике у текстовима нема.
” — Популарна, песма је прештампана у Забавној песмарици Јер. О. Караџића, Бгд 1854, 249—50, затим у збирци Банатер Лиедербуцх, Темишвар 1863, 8, као и по многобројним лирама, редовно без имена песникова.
56, стр. 47—62, са ознаком да је написана у Пешти, августа 1841; прештампана је у збирци Босиље, Будим, 1843, 103—24, одакле је узет текст за ову књигу.
Ах, да су сузе моје На камен падале, Та камен би се разпо На двоје, на троје. У збирци Банатер Лиедербуцх, Темишвар 1863, 74, налази се и ова Живковићева песма: она онде има свега пет строфа, и пре је
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тренуцима непосредно после завршене битке посвећене су две песме у Вуковој збирци "Смрт мајке Југовића" и "Косовка девојка".
У предговору збирци приповедака из 1821. године, која је изашла у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја
Најпре је Сима Пандуровић (1883-1960) у збирци Посмртне почасти (1908) готово хладно описивао призоре телесног и душевног расула.
Језик је богат и култивисан. У позној збирци Тражим помиловање (1964) највише је дошла до изражаја главна њена особина: она је песник света какав јесте, и добар и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А једнога дана — мало времена после заклетве — заљубила се у другога. Девета љубав била је, као оно у Вуковој збирци народних песама, то исто само мало друкчије, те је чинила утисак подгрејаног јела.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики! И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци. Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на француски су познати књижевници Шарл Нодје и Проспер Мериме: и један и други превели су Хасанагиницу (први у збирци Смара, 1821, други у књизи Гусла, 1827).