Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко отклони столицу, па подви ноге. Пристав и Шуто збише се један уз другога, подаље и од трпезе и од главара. Па прионуше сви својски, без ријечи.
Женске се збише у гомилу, одвојено од мушкараца. Било их је и средовјечнијех. Од тијех задржа пажњу Јанкову једна ониска, необично
Остали, око четрдесет их, збише се у мађупницу. Ручак је мало трајао и мало се говорило, готово једини владика што постављаше питања и даваше
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Напослетку и свирачи уђоше. Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
За Јованом изреди се сва дружина, осим убице. Сви прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну а оружије им на другу страну. Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше.
Јанко поче читати. Мали Милун стаде уз његово кољено свијетлећи му и пиљећи и он очима у писмо. Женске се збише у ћошак, према људима. Милица је плела, Стана је нешто везла. Јока је сједила, наслонивши главу на руку.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Видиш ли да вера поможе делима његовим и кроз дела испуни се вера? И збише се књиге које веле: „Верова Авраам Богу и урачуна му се у правду и другом Божијим назва се.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета чатећи молитве. Бакоња се пропе наврх прста, али не видје ништа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Успомена на њих као да ме подмлађује, па зато нека буде као што желите“. Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули. Питагора поче да прича.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То ја наређујем! — рече повишеним гласом. Војници се збише један уз другог и наслонише леђима на врата. — Шта хоћеш ти од нас? — запита Радослав већ црвен у лицу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дјецо, почео је рат! Јутрос је Београд бомбардован. Сви се збише у гомилу пред њом, а она их још једном свију редом погледа и понови им још једном, опширно и разговијетно, као да им