Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
тако, као што би и он мени учинио; тако је сада време донело, и моја војска једва чека да пређе да пљачка тамо Турке. Збиља, ви Турци и бегови, продужи мој отац, зашто не молите агу (Аганлију) да се прође ове војне и да не иде преко Дрине?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ово дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... — Ја збиља! И ја то хтедох рећи — потврди Сима. — Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану...
— Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод... Ти већ знаш... Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?...
— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби. А збиља, како ти они остали дужници? Како Стојан Павловић и Обрад Јешић? Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...
Смешно и погледати! Попадија му гасила угљевље, и вели лакше му мало... Ја, збиља, поздравио те је да лепо ујдуришеш тог букавца. »Баш, што се тиче на прилику, нека га добро уреди, поздрави га!
— Зар њега? — узвикну поша и прсну у смех. — Бог с тобом, попо! — А што? — упита поп. — Ја, богами, збиља велим. Ко зна, можда ће се онда и он мало уљудити и отрести као човек. — Окани се, попо, богати!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се трже и погледа. — Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама.
Турчин застаде. Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: — Шта ти је? Иван не рече ништа. — Збиља, шта ти је? — Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...
Спрема ли вечеру?... Младен махну руком. — Шта је?!... — Не питај! Све се очи окренуше на њ. — Збиља, шта је?... — Немој долазити... — Да не долазим!... А што?... — Он нема више ћери. — Да није умрла?!...
И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани! — рече кмет и ману рукама. — Збиља, шта је? — Ништа. Хтеде ме сатрти.
Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. — Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору.
Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. — А шта је с њом било? — Збиља, шта је било? — упита Станко. — Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... Станко скочи: — Браћо! — рече он.
Он се настанио у Парашници. Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике, И збиља, његова је чета расла. Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.
Наједаред викну ђедо: — Шта је ово? — Шта? — привикаше са свију страна. — Вода куља!... И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта велиш? Ваљда да ми комшилук мисли да ми лежи мртвац у кући! Какав мртвац! Ви мислите он то збиља мисли? Мари он и за суседство!
Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр!, па стадоше пред цркву.
Она климну главом. Дакле помирили смо се. Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? После ручка она села код прозора и преврће Л'хіѕтоіре д'ун паyѕан — Ерцкманн-Цхатриан.12 Ја стао више ње.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!... Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?
Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање — вели Меланија. — Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
— Та да! Има она доста унтерхалтунга и код своје куће. Фала богу, онај вам и не избива из куће. А збиља, господар-комшија, а откад сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ама јел'те молим вас лепо, зар је барон Гизел збиља с оне стране? — Киднуо, киднуо мало пре, тако кажу. — Киднуо, па кад пре? — Па лепо, а ко каже да је киднуо?
котура и тај облак, мутан и чудно хладан, мешао се нагло и губио у оном жарком црвенилу пожара што је буктао као да је збиља пун пламеног и крвавог жара.
Нада ли вам се? — Јавио сам, потврди Јуришић и додаде: Ђорђе је остао у батерији здрав је. — Збиља, баш добро, ја бих вас молила; она показа да изађу у ходник вагона.
да сам га држао чврсто докле год је требало и да сам његов револвер истргао, испразнио, и оставио га на сигурно место. Збиља је страшан изгледао у тим тренуцима.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, нема аспри! Море, нема, нема! Оћи да пропадни свет! ЈУЦА: Збиља, да ми дате по форинте да се купе жице. ЈАЊА: Какву жицу? ЈУЦА: Катици на гитар. ЈАЊА: Кирије имон!
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тренутку, кад га је Гарсули дао оковати, насред касарне, уз лупу добошара, Павле је збиља помислио да ће га обесити и било му је стало само до тога да устане, у ланцима, прав, поносит, и да се испрси и
Жена му се, у том сну, указа, онаква, каква је била, кад се то збиља, у Неоплатенси, одигравало – бледа, као да је на њој остала месечина, коју је толико волела.
Тај Зекович је био, пре него што је Павле у арест одведен, у Темишвару, збиља убио, али све то никакве везе са Гарсулијем није имало.
Помисли да ће Валдензеровој ћери, збиља, бити, можда, боље, у Бечу, него да заврши у кући за старце и сиротињу, са родитељима.
Питао је млађег фратра, зар, збиља, верује да Бог има тако велико уво, да може чути у истом тренутку, толике, на целом свету, који молитве шапућу,
То је од Петра дочекао. Тај дугачки човек, измучен у Бечу, био је сад збиља толико клонуо, да се учини старији, него што је био.
И он би псовао, да је на њиховом месту. Вишњевски се био заценио, кад је чуо да се ти несретници, збиља, надају да ће у Росији упознати росијску царицу.
Ако се Вишњевски шале ради женио, она се збиља удавала. Исакович треба, чешће, да долази, у њену кућу, показаће му свог малог сина.
тако, пребацио да се променила, да према свом мужу није више онаква, каква је пре била, она се осврте, као да је збиља у њој сакривена нека тигрица, и цикну: Шта би хтео?
Ако Исакович, збиља, добије отпуст, да аудијенцију затражи, Вишњевски му поручује, преко ње, да ће га радо, са собом, у Санкт-Петерсбург,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало. ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе).
МАРИЋ: Господине Протићу, ја бих желео да од вас чујем: хоћете ли ви збиља смети тако што да тврдите? ЉУБОМИР (ћути). СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци!
МАРИЋ (поново се узбуђује): Боже мој, да ли је могуће све то што чујем; да ли сте збиља ви рекли све то што сам чуо? Немогуће је замислити толико неваљалства сабрана код оволико малог броја људи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
, итд. Нисам мислио ништа. Лутаћу светом, затим писати о томе. Каква идиотерија! Као да није већ све написано! Збиља, Слободане Галац, шта би ти могао да будеш? — ловила ме је, на најнеочекиванијим серпентинама душе, моја савест. Збиља?
— ловила ме је, на најнеочекиванијим серпентинама душе, моја савест. Збиља? Друг директор твој очух тврди да ћеш бити пропалица. Нешто слично тврди и господин твој отац.
- Зар ниси чуо да сам све спремила? - Чуо сам. Шта онда? - Он је збиља луд! - Атаман отпљуну у страну, али тако да му се опушак цигарете, ипак, задржао у једном куту уста.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иза обора, над стрмином, виде збиља непрегледне врбаке и ритине, у огромном, мутном, кишном свитању, али не бескрајни, плави круг.
Пред ноћ, када би око ње пошли чамци и запалиле се многе ватре, чинила се збиља лађа, велика и застала у блату. У ту кућу братовљеву склонио је био Вук Исакович жену и две своје девојчице, које су
Спавала је као и иначе и, у први мах, учини јој се да је збиља била сама. Испруживши се, она осети на телу трагове прошле љубавне ноћи и згади се.
Први дан њеног браколомства учинио се госпожи Дафини Исакович, збиља, безначајан. Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди.
Зажеле зато да буде опет, што пре, бар венчана. Што се Аранђела Исаковича тиче, њему се, збиља, чинило да ће померити памећу. Нико му ово није прорекао, никако то није предвидео.
Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност.
Смирила се тек у зору, кад чу како ведрима запљускују интов Аранђела Исаковича и изводе његове коње. Девер јој је збиља одлазио.
трпела је међутим његове плахе пољупце, једним нејасним осмехом, као и оне кобне ноћи, не одавши се да ли јој то, збиља, чини задовољство.
Кад је видео да она збиља умире, Аранђел Исакович беше тако збуњен, да је био неизвеснији у својим мислима и жељама и од ње и од брата који се
своје бројанице, док се око њега тискала и гурала сиротиња, Аранђел Исакович осети и сам да тако шарен, опкољен псима, збиља не изгледа као хаџија и виде како га и са околних, малих и тамних прозорчића кућа посматрају.
И кад збиља викну, тако да се коњи тргоше, пренерази се и сам од свога гласа, док се монах трже, као да га неко бичем шину.
И збиља, чим га вечерњи поветарци мало освежише, он се прену и ућута. Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да је извођење љубавне магије збиља везано за силе хтонског света, говори нам и избор места на којима се баје, а то су: праг, дрвљаник, воденица, гробље,
Ову жељу у патријархалном друштву, разуме се, девојка може да оствари само ако најпре пронађе мужа. Да је збиља љубавна магија у тесној вези са жељом да се добије пород, сведоче нам већ поменути симболи плодности, родности (вода,
¹⁸ Да је смисао ове магијске радње збиља тај да се младенцима обезбеди пород, најјасније се види из неких упражњавања тог обичаја где се у току извођења
онда није чудно што обреди за плодност, који враћају пољуљану психолошку стабилност и наду у добар исход, могу збиља и помоћи да се дође до тако снажно жељеног циља — трудноће.
4. Бројност и тематска разноврсност пословица, које се односе на многе аспекте развоја детета, сведоче нам да збиља постоји нешто што бисмо условно могли назвати народним схватањем развоја личности.
41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Шале се рађало, збиља плакало, богу у људима ваљало. (Новаковић, С., СНЗ, с.
изражава снажна жеља да се мрском лицу деси какво велико зло, уз субјективно уверење да ће се овако изречена жеља збиља и остварити.
Она, затим, има свој ток са утврђеним секвенцама и, коначно, свој крај, тренутак када престаје игра и почиње збиља. Игра је, дакле, слободна, добровољна аутотелична делатност која се изводи у одређеном просторном и временском оквиру,
Да је овде збиља реч о прахришћанском, архаичном обреду који припада народној религији, види се по многим елементима самог ритуала, као
), дотле истраживање показује да иако се може говорити да у народу збиља постоји једна лаичка, имплицитна класификација ступњева развоја детета, она, међутим, није тако чврста и униформна,
“, „Да ли је то тачно?“ или, ако је реч о магијском обреду, „Да ли то збиља помаже?“ Испитивање са сва четири поменута инструмента укупно је трајало око једног часа по испитанику.
) и у којима родитељи данас збиља немају више тако неприкосновено доминантан утицај на васпитање деце. Распршеност резултата, кад је реч о појму
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јест то рекао — потврди мати. — А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега. Чусте ли ђе га нуди да остане с нама. Буди бог с нама. Шта би радио један такав господичић с нама!
Милица стаде иза Крцуна да чека ред за даље послуживање. Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго.
По души, има се чим хвалити, а и он је добар. Збиља је Мргуд нестрпљиво упредао бркове гледајући Јанка. Овоме од тијех повјеренијех ствари као да једна бјеше најпреча, те
— Кад си ти у осамнаестој години кадар био ускочити међу Французе и бити се, нећеш бити пошљедњи ни међу нама!... Збиља, ти си ускок по други пут!? Домаћи дочекаше Јанка с узвицима, и сви се мирбожаше с њим.
— Дакле, ти збиља мислиш да би то могло бити, то, да се ја оженим!? — пита Јанко смијући се. — Зашто не, ђетићу? Како не?
— Добро, сјецимо се стојећке. Држ’ се! Оде глава!... Збиља, шта ће ово бити? Како ћу? — Удри ти мене, или боди, како год хоћеш, ја ћу се само бранити!, — Нећу, ни дао бог!
“ А ви одмахнусте само руком и рекосте: „Бог с њим. И не треба нам!“ — Збиља, лијеп сан! — рече владика уставши. — Ја сам, господару, наредио ђаку Мурату да изиде пред врата манастирска, па да
И питаше се: бјеше ли збиља тај Долћи њеки идеалиста, са дјетињом вјером, или какав пробисвјет, необузданијех прохтјева, каквијех бјеше пуно у
Ево му биљеге, ево и поклича!... Погледајте овај дивно израђени штит, за који би Инглези благо дали. — Збиља!? — запита ђакон.— Збиља би се то могло продати? — Би, али то би била срамота!
Погледајте овај дивно израђени штит, за који би Инглези благо дали. — Збиља!? — запита ђакон.— Збиља би се то могло продати? — Би, али то би била срамота!
Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине? — Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо.
Старац му благо замјери, али одмах додаде: — Нâко, ако је збиља мислиш узети. — Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па збиља, куме Панто, остаде ли ти мени жив овога крвавог рата против окупатора и његових домаћих помагача? — пита кум Петар и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кô напрег од кашља, заптивен. сух. На умору је л' ропац године? На мојим вратма куцнуо неко. збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: улази!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад су се тако познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога не можеш нам бити ортак.
— А збиља, какве су длаке? — упита најстарији вук. — Има их, брате, — рече онај — бијелијех, жутијех, црнијех, зеленијех, шарени
Лисица се стане радовати около њега. Ловац, збиља, помисли да је то однекуд питома лисица, те почне и он лисицу руком мазити, одапне гвожђа и лисицу ослободи.
Него ходидер и ти амо да се почастимо, свеједно, твоје је, па можеш и ти од своје муке закачити штогод. Него, збиља, Ћосо, јеси ли се ти штогод наљутио? — Па, вала и нисам, — одговори Боса.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: То је истина. СОФИЈА: Зар није? МАКСИМ: То смо видили на балу. Узавреле као чавке. СВЕТОЗАР: Збиља, како сте задовољни с балом? СОФИЈА: Врло добро. И ми смо наумили код нас један држати. СВЕТОЗАР: То је лепо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже. Лудња ли је или збиља: ваза, окно, стручак смиља, иза неба детелина, грах у цвету, чуда ина, и чунови од биљура у брујању тешких ура?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
су ме цимали са свих страна Јагње је дошло да вас благослови гледајте његов сјај ми смо му спремили ражањ ви збиља нисте за представљење смртна се казна замењује ропством одлаже се извршење до даљњег а ја сам им рекао да више
Апокалипса збиља није стипса нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Па је ли вас питао? МИЋА: Није, али не мора ме ни питати; ни ја њега ни он мене. ДАНИЦА: Ја не знам збиља шта да радим? МИЋА: Будите спокојни. Једна тако лепушкаста девојчица не треба да се једи.
Морала бих се и ја постарати да штогод привредим. Збиља, би ли ме, у том случају, примили као чиновницу у вашој канцеларији?
ГИНА: Па јест, пријатељ-Танасије, ал' опет, што кажу: боље цркви и просвети него једној незаконитој девојци. МИЋА: Збиља, и мени то не иде у главу да та девојчица, која је ипак врло лепа, уједанпут сад постаје богата наследница, а ја да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Но, но, шалим се, шалим! — и он ме пријатељски потапша по рамену. — А, збиља, имали смо једнога који је одмах известио како је у зони пешачке ватре, и да не може да осматра. — Ја не знам...
И опет по ноћи. Сада смо већ поколебани. Почели смо веровати да непријатељ збиља наступа великом снагом и да ћемо се тешко одупрети.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Море, славан је живот, слатко је живети !...« — Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду. Збиља, како иде ? Данас сте почели. — Љутила сам се много. Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.
»Збиља, красан човек. Како је само учтив, пријатан, скроман. И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела. Човек, без сумње
— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред. Хајдемо у школу, да вам саопштим. Ала ће да зине! Љубица збиља зину од чуда.
Па толике друге ваше тужбе на њега. Нека га, нек осети ко је јачи. Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља! Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа... Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.
Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама брилијантским, са малим, кратким и танким ланчићем
Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада... Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење? — Не знам коме ћу овде да се обратим, а досад сам био.
— Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа... — Верујем, голубане мој, верујем.. Ха-ха-ха. Збиља романтично!...
Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима ?... Је ли се то збиља већ свршило ?... Он се наже њеном уху и прошапта: — Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...
рече Веља. — Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. — Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нећу сачувати ни мисао, да сам цветну грану удисао. Занавек, збиља, зар, овај свршетак се шири, свему што је било сазидано уврх гора?
“ Па ипак, што даље, све је књига радоснија. Изгледа да се збиља по целом свету диже генерација оних који су ратовали.
Сва црква хуји. Зар збиља плаветнило и зеленило снегова и леда око земље, љубичасте магле небеса, које су ван живота, не опијају слађе нето вино?
Зар збиља охолост и снага, самоћа звери, слобода и мржња, не опијају слађе него млеко? Вечни мрак и вечно небо, што над црквом
јој даје превод једног описа, на француски, са српског, ткачке радионице), она која ми је данас жена каже ми: Ако збиља мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Сасвим тако! — одобрим му тако духовите, оригиналне мисли, не знајући ни сам шта бих друго могао чинити. — Збиља, волите ли пастрмке? — упита ме после извесног ћутања. — Нисам их никад јео. — Штета, то је врло фина риба.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж коштану... Збиља је осећао неку малаксалост и затупљеност у свему телу, али је зато душа била тако опажљива, тако напрегнута, да се и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Чула сам, ал' се то мене ништа не тиче. ИВКОВИЋ: Збиља? Па ипак... родитељи? ДАНИЦА: Кад они имају право да припадају влади, имам и ја право да припадам опозицији.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. — Ка, кутија, господине! рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’. Како ти оно беше име? — Је л’ мени? — Теби, да.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ништа жалосније од рукавице Кад остане без животне другарице! И нигде никог да се потресе Крај слике ове, збиља потресне... Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне!
На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном. Човек се на све навикне промене; И збиља, ничег чудног нема ту: Кад она не уме да огреје мене, Ја морам, тако, да загревам њу.
Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати. Једног дана ја ћу, збиља, Доћи о тог коначног циља, И спроводити лета вечита С књигама које нико не чита.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља? Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо слуша.
КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету! Да нијесам с Баном Милоњићем деветороструко кумовао, бих му младу снаху уграбио, па с
КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје?
ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше? ВОЈВОДА ДРАШКО Ко м' у зли час дочекивâ, Вуче? Ја нијесам ни познâ никога, а камоли да ме ко дочекâ, н и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала. А мало среће, то је живот сав. У животу моме један ми је лав Био нешто друго, био тако драг..
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он се трже иза сна и сједе. Крцун Озринић бјеше га, збиља, ухватио за руку и подрмао. „Та, шта ти је чоче?“ Он избуљио очи; не мога се одмах прибрати. „Што ти је, говори?
„Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу. Коњици сјахаше и привезаше коње, па почеше простирати аљине по земљи.
На путу сретоше неког старог сељака, кога све село зваше „стрико печени“, ваљда што је збиља наликовао печену јарцу. Тај је старац познат био због своје велике глупости; он носаше сјекиру у руци.
Брзо тури чешаљ за ткапицу, а косе превије на тјеме и покри главу капицом. Бојала се да збиља ко не рупи, па да је затече е се чешља, јер у Црној Гори то се дјевојкама срамота годи.
„Дакле, хоћеш ли поћи за њ?“ приупита Маркиша. „Можда и би да није вјерена“, рече медик гледајући јој добро у очи, „збиља, сјутра, међу званицама, биће ти и дјевер Цуца, ја мним; јеси ли му справила дарове?
Знам га ја. Е Црногорца, на очи лошијега није, ја мним, рађало се у ове наше крше... Фала Богу, збиља, како то може бити!“ „А ђевојка?“ запита Владика. „А ђевојка као вила!“ одговори ђакон. „Грехота!... Па шта би?
Обрнух плећи. Студен те студен!... Одједном, пригрија ми па и догорје, богме. Скочих, и гле, збиља Цеклињанин наложио големи огањ, ама на Његушима... Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?
Одједном, пригрија ми па и догорје, богме. Скочих, и гле, збиља Цеклињанин наложио големи огањ, ама на Његушима... Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?“ Сердар и његови гости обуваху се, те са смијехом прихватише ту шалу.
Камена ти та ситост, дијете, помислих... Поједох, па ми се замути у дробу, браћо, е ја збиља мним, погинуо бих од тога иако је у сну било, да се не пренух и не нађох овај лијепи огањ!
“ „И да се не надаш е ћеш до мало накљукати трбушину, реци!“ прихвати Спасоје, у сред општег смијеха. „Збиља, људи, то је за проповијест колико један Цуца може појести.
— „Ето ме, браћо, ха момачки!“ гракну он. — „А да како! зар ћемо ми најзадњи!“ одговараху они. И збиља сердар момачким кроком пође пред својима, и стигоше на вријеме, па се придружише ка гомили, у врх Ераковића.
Лијепа глава, са плавијем очима и с бујном, расплетеном косом. „А ко је то?“ запитаће Јоке. „Ово ми је сестра!“ „Збиља?“ Оне се боље загледаше. Стана кад чу ту ријеч, остави вез, па приђе и она да гледа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи! Збиља, не ваља вино: гладан би га човјек пио! Жене, ако су и сватови, не пијте толико: тко би вам најамио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад сељанин прасца закоље и објеси, кум се привучи по ноћи и прасе украде. Кад у јутру сељанин види да збиља прасца нема, он брже боље кукајући ка куму, и каже му: „Куме ах за Бога! Мени украдоше ноћас прасца.
Мени украдоше ноћас прасца.“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми мремо.
Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. — Бија му је ћаћа и Роре — вели кнез. — А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? — Ово је проста картина! — рече Бакоња развивши лист неписане хартије.
Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући. Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче
— Шта? — Да... умра!... умра је!... Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине. Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи. На кревету и на поду двије локвице крви.
— потврди Вртиреп. — Меника је зло! — рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле. — Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка. — Ја сам, од мало при... — Зло ми је, брате!
— рече Дундак. — Ја би се најбоље поуздâ у Букара — рече млинар. — А, збиља, ди је Букар?... Камо га?... Брзо по њ! Шкељо отиде да га тражи. Вртиреп и Тетка изађоше с млађима пред манастир.
— Е, шта би било! Штедили би твоју липу главу! — рече Вртиреп... — Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикристи ушли, кад су обоја врата била затворена! — Јево трагова од опанчина — вели Тетка.
— Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме! — Кад су ваке прилике, има се „дишпе
То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде? — А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! — вели киез, стављајући сребрњаке у кесицу.
И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ? Та знали смо ми одавно... и ја и Јелица. Још смо се чудили вашој неопрезности.
Ајде, нареди се! — заврши Брне и поче њешто писати. У варош! Чује ли то Бакоња збиља, или снијева? Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча само да не
— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати? Тако? А ко би мени привија ноге? — Па јето Шкељо! Шкељо ће то чинити кâ и ја.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
као да су постајала сурова, небеса су се затварала и Господар Јеврем је осетио како га додирује сопствена усамљеност. Збиља, далеко се дотерало: Милош се, у свом Конаку у Топчидеру, већ припремао за одлазак из земље, Јован је у кући
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: Улази!
“ И збиља беше лубањи му вид (У продужењу с плећним костима) К'о мало алфа, а под шуваком Савијаху се бледи кукови К'о велико оме
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И ја сам га упитао: „Разумете ли се ви штогод у томе, збиља, посподине пуковниче?“ Што се мене тиче ја ништа не разумем.
Шта ми ви на то кажете? Рад сам да чујем ваше веома цењено мишљење и... и да вас умолим за једну цигарету. Збиља, невероватно, попуших вам све цигарете, господо!
— Не разумем шта о себи имам да говорим. — Збиља не знаш? Е онда ћу ти ја рећи, ја ћу те објаснити... Драги мој, оно што је сад из тебе говорило, то је... пази добро...
А ви? Зар и после свега тога, збиља, можете мислити лепо о човеку? Размислите поново: мајка и отац одступају с војском испред непријатеља кроз Арбанију
А они још кажу да сам сањао! Замислите ниткова! И збиља као да сам сањао. Мерци! Зашто бих сањао? А што опет да нисам сањао, можда сам и сањао!?
Дакле, као извршилац овога, божем, тестамента, шта бих могао ја да кажем о овоме Лазару Пардону доли то: да, збиља, и није никакав господин, кад је са мном, ни кривим ни дужним, могао нешто овако да уради.
Сав ужас оне патње, највећи мој доживљај, био је збиља необичан. Три године дрхтао сам у том дубоком страдању, таквом да га живи човек једва може и да издржи.
Кола с треском пређоше преко неке јаруге, а доктор се окрете к мени, па ме упита: — Збиља, да ли превијалиште може да западне под ватру?
А он, као да је очекивао тај одговор, одмахну главом и рече: — Е, само нека је на добро! И збиља су се чули топови; што ближе, све је јаснији бивао пуцањ. Мало доцније чуле су се и пушке.
Како је страшно погинути сад, у најбољим годинама, кад је живот лак и сладак! А овде се збиља гине. То се види по овој силној паљби, која одјекује планинама, по овим рањеницима, који гамижу друмом.
“ А војници су, збиља, тако наступали. Ретко би кад потрчали. Да ли је ватра турска била без дејства или су старешине заборавиле, како се
Једнога тренутка паде му па памет, како је ово, збиља, историјски моменат у његовом животу: прве власти у Урошевцу поставља он, без ичије помоћи без ичије заштите.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тачно онолико колико је запремало ишчекивано. Гледам је. Збиља је лијепа, изузетно лијепа. А изузетне физичке љепоте, једнако као и изузетна умјетничка дјела, побуђују у нама
и не био начисту да ли оно што мислим доиста мислим, опет постављам на себе захтјев да у мом умовању будем досљедан. Збиља чудно. Јер та ми досљедност никад у животу није устребала, никад нисам осјетио ни најмање недаће од тога што је немам.
Још се и данас понекад упитам: збиља, како је завршило? Можда његова осакаћена олупина још чами у мраку какве магазе, можда се његова расута уда још
Али ипак, то ће се догодити тек на представи — оно су само пробе! Боже мој, знам, неће се баш збиља догодити. Али ни само онако за шалу као на пробама. Нешто средње. Неки међустепен између праве реалности и проба.
Чудио сам се како туђи упљувак може да утјече на наш унутрашњи већ ријешен и одређен однос. И збиља: више нисам могао мирне савјести ни називати ни не називати Петра Главоњом!
А кад је догустило, младић је рекао себи, одједном разборито: имали су право; збиља, ниси требао пустити да ствар дотле дотјера.
А он, с главом пуном од непопијеног цхаудеау-а са портом, увиђа и потврђује. Али сад збиља већ морају да крену, дуго су се задржали.
А Звонко збиља није лијепо учинио, што ће само рећи болесник, какво ће мишљење имати о њему. А баш је лијеп дан, и добро је што су
А срећом нема много прашине... А њој болесник збиља није направио тако лош дојам. Ни њему, ни њему, он је очекивао горе, много горе... Смјештају се у кола.
— Тачно кажете, оче. Ја збиља никад у животу нисам ништа озбиљно и докраја домислио. Све ово што сам рекао вриједи можда само за мене, просто зато
И то, објективно, неће бити баш никаква штета. А вјерујте ми, нећу ни ја субјективно много жалити: збиља нисмо ни за што добри, ни за што употребљиви. Бит ће уистину једно одахнуће кад нестанемо.
у овој болници заиста јако добра изолација у ошитима, а особље је вјешто и спретно, и има меку, нечујну обућу, тако да збиља не узнемирава болеснике. Мала ужурбаност. Отприлике као кад болеснику устреба гуска или суд за повраћање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако и учине. Опреме три црна коња ма̓м, и збиља, коњи ти одмах крену, и браћа се упуте у далеки свијет. Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко
Кад су се тако познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога не можеш нам бити ортак.
Видјевши то, врати се натраг, узме боцу у руке и почне је зачуђена разгледавати да ли је збиља празна. Укаже јој се празна као и прије. Видећи то, почне се мислити: би ли отворила, не би ли.
Лисица се стане радовати около њега. Ловац, збиља, помисли да је то однекуд питома лисица те почне и он лисицу руком мазити, одапне гвожђа и лисицу ослободи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И да све потоне. ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ Ја видим, збиља, да већ немам снаге Да волим, патим и да ишта желим; И не знам више за спомене драге, За пали живот са ружама свелим.
Да сам збиља такав, ја вам добар стојим, А за речи своје и жирирам само; Јер њих увек гледам да с делима спојим. Ако је по вољи,
Уздах као стража заспалог опела, Погинулог дома није умро јоште. Је л' то буна мртвих, ствари и поретка? Ил' се збиља овде и сад неко крије? Је л' облик пропасти, вечан, без почетка? Ил' часовник смрти што без срца бије?
Ћипико, Иво - Приповетке
И збиља, у згодни час неко чељаде устобочи се на кућноме прагу. Огледа се уоколо. —Шта сте ту стали? — јави се осорно.
Склопило се са свих страна — није него сад ће се очепити небо и све ће потопити. И збиља, те ноћи пљуштало је као никада. Цела варош умочварила се и ублатила.
— Остарјела си јур! — опази један времешан рибар, слажући срдјеле. — Знате, има јој преко седамдесет година... —Збиља? — рекох ја, иако сам знао за то.
Овдје станујем, — чујем за собом сгаричин глас, — а тамо спраћам моје двије козе и живо... А збиља, да видите магаре што сам ухватила отраг неколико дана, — рече ми живље и прође преда ме. —Уђите за таом!....
—Реци им што си чуо! — одлучи се парох. —Дакле, збиља уклонићете га с отара?... —Уклонићу га и спалићу га... Нећу трпјети идолатрије, — закључи парох и униђе у собу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Да скине маску лажног понашања. Што га је за ту средину везивало, и што му није дало да буде оно што је збиља био, то је дубока љубав према од њега знатно старијој и утицајној Софки.
Премда се око њих збиља дешавају крупне друштвене, па и национално-верске промене, они су по правилу људи виђени у породичноме кругу или из
Главни јунак двоструко сања. А када се збиља пробуди, пред собом види - место Чарнојевића , од ког ни трага нема - сестру у краковској болници, и чује како га
А да су посреди збиља важне особине, у то се није тешко уверити. Ваља се само присетити почетних и завршних реченица Дневника.
провео последњу ноћ с госпожом Дафином, плави круг и звезда нестају из његовог погледа: „Иза обора, над стрмином, виде збиља непрегледне врбаке и ритине, у огромном, мутном, кишном свитању, али не бескрајни, плави круг.
Ако је, према томе, слободни стих - барем како га је Црњански тумачио - збиља ослобођен од сталне метричке схеме коју је српски стих подразумевао све до Шантића, Ракића и Дучића, онда би природно
Могло би се казати да он порађа паузу. Постоји врло једноставан начин да се провери да ли постпонирање збиља уноси допунске синтаксичке паузе. Најпре проширујемо синтагму за два придева: „Дај сестри своју нову школску свеску”.
Доказ је то, између осталог, да је реченица Сеоба збиља ритмички конструисана. Друго, тежња ка монотоном сегментовању узајамно је повезана с расклапањем синтаксичких
И када се та тежња докраја доведе, збиља долази до потпуне аутоматизације синтаксичке целине. А, опет, чим се синтаксички склопови почну расклапати као у
Тело које се креће у лежећем положају збиља види свет из чудног угла. Црњанском је очигледно такав угао био потребан.
А да Вук Исакович, док лежи у колима, збиља свет посматра очима које га пропуштају кроз једну врсту сна, то нам доста јасно саопштава и аутор: „Возећи се за
На крају крајева, ни бескрајни плави круг са звездом у Сеобама нико није збиља видео, него се само понекад, кад се нађу у некој граничној ситуацији, јунацима чини да су га угледали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника? Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника. »Стармали« 1881.
Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала!
Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала!
Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им дала!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН (клања се Феми): Божур, мадам. ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге... Збиља, Фемо, да л’ би ти имала вољу ићи у Париз? ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СОНЕТ О ПТИЦИ Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Одох у штаб. И ту нађох метеж и узрујаност. Беше пуно виших официра. Ваљало се саветовати шта да се сутра предузме. Збиља, шта да се предузме? Ханнибал анте портаѕ... ВИИ Алексинац, ноћ од 8 на 9 август, 1876 год.
ли не би добро било да се одмах предузме опширно рекогносцирање у шуматовачкој околини, па ако се покаже да су Турци збиља јако пострадали од јучерање борбе и да им треба времена да се опораве и сформирају прорешетане бригаде, онда им то
! — рече Комаров чисто срдито. — То не, одговорим али ако војска збиља трпи оскудицу у месу, по моме мишљењу било би и боље и правилније да се ови чопори свиња по закону о реквизицији
буни у човеку и он се сили да не верује у ову страшну стварност; покушава да својим неверовањем протестује против ње. Збиља, зар свемоћ и немоћ, зар живот и смрт, зар све и ништа стоје једно уз друго тако близу, да је довољно један миг, један
— Ама, збиља, оче М., припричај ми што год из тих ваших тајних седница. — Молим те, немој ми то тражити. Истина, рат је сад ту већ
И збиља, 18 августа било је то бирање кандидата за скупштинскога председника, у коме су се Гарашанин и његови тако показали, а
— Оставимо све остало; али зар ви збиља верујете да је република у Француској утврђена?! Сећате ли се да пре 2—3 месеца Мак-Махон умало што није учинио с њом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно. Огромна планина. Слушајте: мора збиља да се ода признање и тим Дринцима. А почели су из равнице.
— Мислио сам на то... — Знао сам... Хајде да вечерамо, а после, збиља можете и ви лећи. Ја ћу вас пробудити, јер сам спавао цело после подне.
Гађамо „Јежа“ у леђа. Посилни донесе каве. — Е, хајде, да испијемо и ову последњу чашу... Сад смо готови. Збиља нема више вина? — пита Бора. — Нема, нема! — повикаше углас Радослав и Света ветеринар.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
те опаке мере да смо се читавога тога у поезији занимљивога столећа одрекли једним махом, великодушно, као да нам се збиља пресипа.
— којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних поетичних присећања која су, сама за се, изгледа збиља дорасла да и мртву реч оживе. Зар је тако лако одрећи се свега тога, зар је уопште и могуће?
кад видим слова свакојака у наглости која начинише, Да се лакше пише, теже дише, Промукне ми и за оно герло Што је збиља верло. Мамузићева тврдња да је Боројевић писао чистим народним језиком (наведена студија, стр.
” (Јавор 1892, 561). Светозар Милетић је већ раније, 13. децембра 1847, писао Јовану Ђорђевићу: „Збиља! да другу Славјанку ,Сени Павла Поповића’ посветимо — мислим да би све ово на ободрење других младића служило кад виде
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ту је доброме синџар одлика. ВУЈО: Е, ’ваки пас за сиједу се косу везује, — а ријеч му је огрљак... БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сједи се око котла, помало пије и прича да котлар не задријема. Одмах до пинте сједи Симеун Ђак. — Знаш ти збиља, Петрићу, какав је зулум Симеун починио у Бронзаном Мајдану? — упита ме котлар Мићан и сагну се да сјарне ватру.
— упита ме котлар Мићан и сагну се да сјарне ватру. — Још мало, па ће прокапати! — Зар не знаш збиља? — Не знам. Какав зулум? Кад? — Ето га, нек ти приповједи. — Само што није прокапало!
— Вала, Симеуне, не ваља ти посô. — Опрости, брате, опрости! — Викну Симеун и скочи, те се пољубише. — Збиља, Гавро, је л' 'вође отац Партенија? О, проклете моје ћуди!... Мало не уби' калуђера...
— Шта ви то причате о мени? — учини се Симеун као да и не чу што онај у мраку рече. — Збиља, брез шале, шта ви то причате о мом Симендашу, о мом старом делији и бранитељу ове обитељи и ове наше свете ћабе?
Какав то војвода: кô каква швапска гереналина... капетанина! Збиља, да то није капетан с Кадине Воде? — Ама, какав капетан, какви наши, крст вам, 'оћу рећи шиљак џамијски!
— преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави. И ти имаш право.
Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ... Е, толико је година, отприлике, и овом лопову, шјеме му се затрло! Судац: Како ти то знаш?
Ћипико, Иво - Пауци
Није ми ни у вољи, виси му подвојак као у вола... а куљав... Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази, — што ће оно месо на њему што не треба?
Петар оних дана пријетијаше да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му, пијану, момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.
— Догнао сам је да је продам! — одговори Раде. Ковач престаде тући и повири на врата да краву види. —Је ли збиља на продају? — упита. —Дашто да ј ест! — рече један од сељака. — Куд ће с њоме? — А што питаш за њу? — обрати се Ради.
Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита. Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. —Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. —Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом.
„Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!” чуо се опћи глас. И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку.
Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.
Зашто ме није собом повео! Била би с њиме ишла прико свита... — Мислио сам да си га заборавила... — Никада! А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.
—одговори начелник. — Акамоли невоља! — осмиј ехне се пресвијетли господин. Па настави: — Збиља, овај народ нема реда. Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ништарија које човека мере од главе до пете и при том цокћу језиком од чуђења да таква наказа уопште негде постоји. Збиља, Доротеј ме је гледао сасвим равно у очи и ја у његовом изразу нисам примећивао ни најмању сенку нелагодности.
Опрости му, Боже, јер не разуме. Збиља, ови су јадници закрчили сваки кутак дворишта, леже по трави и плочама; знојави су, прљави, улепљени, гњецави.
Јешће само корење, плодове купине и печурке. Збиља, отишао је тамо а да са собом није понео ни мрвицу хране. Кажем није га народ волео, можда и горе од тога, мрзео га је
Да ли ја то збиља хоћу? Да ли бих био усхићен тиме? Зар он, тај дебели, задригли гороган, ионако нема одвише? Је ли богат? Јесте.
Понекад бих посумњао у то да је наш властелин баш збиља уман и разборит, кад је допустио да се уплете у нешто тако провидно и будаласто.
Веровали смо да ће нам сачувати главе. И збиља од нас тридесет само су двојица погинула а тројица рањена, међу њима и Лауш.
Затекли смо збиља тужан призор. Бледи као утваре, леже они по својим ћелијама, око њих кисело смрдљиво блато, пустош као после рата.
Таман ми само и то треба! Једва сам дочекао нешто као овај рат, да се човек мало разгали и разоноди. Било би збиља смешно да ме оставе по страни да чучим на овом глупом каменом брду као кокошка на јајима и да чекам некаквог дроњавог
Али тело божијег сина Исуса Назаретског израђено је са таквом пажњом (и љубављу?) да то запрепашћује. Збиља не претерујем кад кажем „запрепашћује“.
Неки чак са дивљењем говоре о његовој постојаности. Ако је то збиља тачно да се тако храбро држао, ја мислим да он то свакако није радио због саме вере, него зато што је у њему врло неки
Хоће ли изненада отворити капију и покуљати отуд на нас? Ја волим да та неизвесност мучи њих, а не мене. И збиља, после неког времена њихова ларма се утиша. Почеше да ћуле уши и да ослушкују.
Нисам могао да верујем да му је тако мало стало до живота његових људи. Збиља, он их је послао, сасвим равнодушно, у погибију. Да сам то предвидео, могао сам проћи без губитака.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја, збиља, на то немам право, Ал' ви ћете ми дати сад; Моје је право однô ђаво, А обазривост - бол и јад 3а прошлом срећом.
У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас. Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш њој: „Остави наду, пролазећи!
мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља А бол у крепкој души. Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона...
1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се
Ал' ти се ломиш? Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш њој, И њен те немар дражи. Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува.
„Како да казним људе? искô је мишљење моје, А ја га светујем лепо: - „Штампајте стихове своје. Дрскост и страшна збиља у бурном вртлогу своме Све већма обалу плàве, и слабе уставе ломе, И човек с препашћу гледа прљавих таласа хуку, Што
“ „Чудна посла, смешно дело! Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро
“ „Врло добро!“ цар му рече, „Један дан и једно вече, То је, збиља, кратак лет, За широки овај свет! Ал' сад пази што ти велим, Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад: Шта ја,
Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од силне чежње... У струји весеља свога, Све канда осети блискост
Кад спази у крчми кмета, а он се подмигну глупо, Из просте навике, збиља, ал' то му изађе скупо. Јер кмет се помаче само, па диже обрве своје: „Ту ли су, писаре, вели, протокул и књиге твоје?
Однекуд на ум му паце: Греши ли кметица, збиља? Двоумећ, он путем стаде И тихо почеша главу. И дуго стојећи тамо, „Сан је, мишљаше, лажа, а Бог је истина само.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срећко није далеко дотерао са свирањем, али је једне вечери збиља купио бакаруше. Брука у кући, брука пред паланком. Ристана очи не суши, а мајстор Коста црн и сув као мрав.
Адвокат је саветовао да ништа не предузимају док оданде не потраже податке о Ристи. Збиља је стигао акт којим се траже подаци о Ристину „предживоту”.
Згодна је фигура с бродом и катарком. Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија.
Госпа Нола поче дремати. Бол збиља одумину. Хтела је још нешто рећи, нешто пријатно и лепо обећати Шваби, али ју је савлађивао сан, брзо, неодољивошћу
велика помодарка варошице, која је најзад утерала госпођама паланачким у главу појам „елегантности”, и од тога времена збиља и успела да буде елегантна.
Хоћеш ли после вечере да мало прошетамо крај Тисе? Тиса је река крај које би човек, понекад, могао помислити да је збиља мир на небу и на земљи. На жалост, између та два мира никакве везе.
Ми ћемо сутра тату весело отпратити у канцеларију, и све ће опет бити добро. — Господин Тома се збиља вратио на рад. Али је лекар казао Бранку: — Шлог, шлог, младићу мој!
Ускоро се та књижица појавила и на српском језику. Била је написана збиља с талентом, врло живо и топло. А у предговору Павле је објаснио: желео је да нешто учини за свога оца, потомка
или матица врти своје коло, тамо вода тек одједаред скочи увис, распрсне се у широка крила, и та крила, баш као да збиља одлете, нестају у парици запада. — Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево.
да смири Бранка, води га пред доктора: — Ево нека вам каже наш драги доктор Јовановић који увек говори само оно што збиља јесте.
Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио. Почео је чудно да сазрева и да постаје збиља фигура необична. Плахости нестало, миран је као неки мудар старац.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Јест да поета не може бити ако нема фантазије, и да фантаста ништа друго не значи него ћушнут, ништа мање — — Збиља, Роман нас чека у Египту, ајдете брже, док није оладио, пак ћемо га после теже наћи него девојка од 200 поклада свога
нар.) — заиста, збиља, дакле МЕЛАНХОЛИК — меланхоличар, човек меланхоличног темперамента, који пати од потиштености, сете, црних мисли
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Под нормалним приликама, ја то никад не бих учинио. Чак се и сад кајем. Али ја сам тада био у афекту, када збиља нисам собом владао. Ето, упамти овај догађај...
Уосталом, сада ћу ја доћи. 3апитах га шта је после било. — Било је то двадесет четвртог октобра... А збиља, сада ми то паде на памет... Овај је датум за пету батерију фаталан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из сваке речи бије тешка збиља, свака је песма једна велика трагедија, све песме укупно чине непреболну трагедију читавог народа.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Низа се Имао је Петар стила Ципеле од крокодила Кошуљу од розе тила Са флекама од мастила Уза се Имао је збиља дара Правио је квар до квара Волео је сок од нара Ал највише да одмара Низа се ЦИПЕЛЕ Левој
И то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље
нико брата Гњави ме медвед Јер хоће меда Гњави ме пчела Јер му га не да Гњави ме деда Па ме баш гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци. — Збиља? — Па да. Због самог Дунава биће их најмање пет, а кад тек узмеш историју — иха!
— Еј, стој, куда ћеш? — Па тамо гдје не туку! — викну Ђоко враћајући се трком. — А гдје је то? — Да, збиља, нијеси ми још ни казао. Гдје је?
Види Стриц да с упорним Николицом није лако изићи накрај, па окреће други лист: — Збиља Николица, куд си ти то јутрос пошао? — Па тамо гдје се ви кријете. — Ее, па ти не можеш тамо!
— Та видио си да гоне везане људе. Николетина се нешто замисли, почеша затиљак и пажљиво погледа у дјечаке. — Збиља, момчићи моји, како би било да ви припазите кад ће у село наићи усташе или ови нови жандари, оружници, па да јавите
Луња се правила као да ништа не чује, али кад изиђоше на зараван, близу првих кућа, она као да се нешто присјети: — Збиља, дај да видим тај твој шешир. Јесу ли то баш озбиљно пукнули у њ?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А тако ти је и цело небо и земља — штипом стоји вечито утврђено а ни на чему није. Потпорни никаквих збиља нејма — једна сила тек божија све то држи, како је испрва бездну једну воду на много струка разделио те горе диже,