Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” То његово слово напомињем вам да се смејете, али ипак од збиље вам препоручујем, да све оно што народ почитује за светињу и ви да почитујете.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазара прође језа... Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!... Шта ће субаша с њим?... Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... И...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попустише по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу. — Допада ми се, знате, тако са образованом женском...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Хајдемо, што даље од збиље грубе, На турнеју ћемо сместа велику! Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе! Ћелав? Набавићемо ти дивну перику!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На вечне збиље немиломе тлу Одмараће се и последњи знак Живота нашег, и судбину злу Свих срца тешки покопаће мрак.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Причекај док се накљукам и ја!“ Доста би шале, нека буде и мало збиље, па да се лијепо поразговарамо!“ рече Оташ, измакнувши се мало и почевши пунити лулу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? — Чуо сам. — Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!...
— Па и ти ћеш, ваљад’? — Ја, богме, не! Чу ли да рекох: тргујем од збиље. Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. — Кога? — Мучно да га знаш.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатака збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу затаји поспале.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’ близина
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Од курјака те иште лисица... ШУЛОВИЋ: Моли, госпођо! Кажи слободно, Гласића свога слашћу меденом Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он пише стилом надахнутог усменог приповедача, код кога има једноставности и наивности али, исто тако, тешке животне збиље, историје, размишљања, хумора. То је најлепша књига успомена која је икад написана на српском.
Ћипико, Иво - Пауци
Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није имао снаге да је савлада, и цури се чињаше да тетоши Раде
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
поникао сам ја и пошао својим путем у свет; чим сам се први пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и уозбиљио, из те збиље поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет; и чим сам се први пут у крилу мајчином заплакао, из тога плача
Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима. Оно ја што је никло из тренутка моје збиље пошло је у живот под тешким теретом и посртало је под бригом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Краљевића Марка, удари га три-четири пута; насмеја се Краљевићу Марко: „Ој јуначе, Арапине црни, ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш?“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“.
“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“. Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан!
Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан! А кад, море, ти од збиље бијеш, и ја имам нешто буздована, да те куцнем три-четири пута; колико си мене ударио, толико ћу тебе ударити, па ћем’