Употреба речи збиљу у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више. Али хвала и сну. Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота...

Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ја дугујем много своме идеалу; Нисам вешто збиљу сновао у шалу, Нисам вешто шалу сновао у збиљу, — Али сам поштено ишô своме циљу.

Ја дугујем много своме идеалу; Нисам вешто збиљу сновао у шалу, Нисам вешто шалу сновао у збиљу, — Али сам поштено ишô своме циљу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Певаћу ти о слободи Српски и јуначки, Певаћу ти збиљу, шалу — Певаћу ти бачки. Натсијаћу златном вољом Оно сунце јарко; Ако хоћеш, показ’ћу ти Како ј’ пио Марко.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Шта рече?... Збиљу?... Ил’ шалу збијаш с мојим теретом. ЛЕОНАРДО: Опрости, госпо! Гласник сам само дужда, оца твог, А отац ти се

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

јесен кади, Јаблани шуме, дудови и смокве, Као да виде још крваве локве, Значајним шумом што у срца сади Свечану збиљу. А под њом сазрева Вера и понос. Но свемоћ не трубе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности