Употреба речи зборила у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „А јеси ли зборила главарима?“ „Јесам, кнезу, а он слегну раменима; каже: дуг је дуг!“ „А који је то зли рукодавалац, који се огријеши

“ „А што ћу, де!“ рече она снуждено. „Ништа, но сиђи сјутра у Мирац, дозови човјека, па му реци: зборила сам с домаћином.

При самоме једном Требињцу, вели, нађоше једанаест стотина дуката!“ Тако је шапатом зборила сиротина раја и веселила се турскоме покољу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика кад смо, ете, једна вера... Стари Замфир је умирује, и све би се мирно

— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку (Тетка ми се пада, ама је лудо!..). Не слушај гу што си је там при вас зборила! Никој гу неје пратија, — сама си, брљива, оде при вас!... — Хе, лагала је што је зборила? Не ли?

Никој гу неје пратија, — сама си, брљива, оде при вас!... — Хе, лагала је што је зборила? Не ли? — Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!... — Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...

— рече Мане, па стаде. — Е... Васка... лагала ли је кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне“?... — Тој си је њојно знање... Што ме питујеш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности