Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је туга за младошћу, несавладљиви друмови; пробуђена на кошаре скочила моја жеља, чека; рогуши се, нигде нема никога. Збрисаћу све мутне речи између себе и бога, поуздаћу се само у своје руке, целиваћу гору или хајдуке, комични поток што жубори.