Црњански, Милош - Сеобе 2
Пуцањ је био тако страшан, неочекиван, брз, да Павле превуче руком преко чела, да збрише крв. Левом руком је једва задржао коња, да га не преврне у јарак.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ова фотографија вреди милионе — казао је — уступио ми је један тип који је тренутно остао без кинте, а журило му се да збрише преко црте, па није имао времена да се бакће са читавим пројектом.
па кад одузеше учтивом типу те тачкице, као представнику пораженог света, њему не остаде ништа друго него да збрише, то јест, хоћу да кажем, да убије тутањ, мислим, преко црте — али јест! — како то извести?
Нисам ништа замерала својим — били су онакви какви јесу, забринути за своју Анчи која је покушавала да на два сата збрише изван своје улице, своје кухиње, своје излизане мушеме на кухињском столу ...
И још је казао: — Ово ће дуже потрајати, да знате: немој неко да ми збрише! Ту је лично закључао врата мога бившег разреда и прешао на свој величанствени говор. Шта је најпре казао?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У саму себе тек би унатрашке, те с табле збрише сенке Уторака да у се згнезди препелице с мрака, идеју сјаја, Вишег ума грашке а ц Тпећег дана радо би да збира
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више. Но нашу љубав нема ко да збрише: Она се мења, али увек траје. Сад нам је љубав отмена и чедна, Ко месечином прожета.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако бива и кад нам неко умре. Тако бива уопће кад се збрише један реалитет: на његовом мјесту остане празнина тачно његових црта, лика и обичаја, и сједи на његовом мјесту за
Вријеме збрише и такве ствари које су биле изузетно важне, па и пресудне у нашем животу. Или их се сјетимо у великим размацима,
Бива ми јасна неодољива жеља да се све то збрише, да се живот свега тога ослободи, да се започне живјети сасвим изнова, на чистој, бијелој страници.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био... Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Драгиша повуче полако дим цигарете. Гледао је расејано у угао, и треснуо пухар на сто. Лука духну да збрише пепео. Драгиша се накашља, замишљено махну главом и настави: — Ишао сам готово несвестан, погнуте главе. Сећам се...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
по телу разиђе, Последња снага на живот упне се да ме пробуди; И дуго чезнем да светлост у мене наиђе, Разједињења збрише кроз главу и кроз груди: Страшна главобоља и умор над отворен гроб ме занесу, И сенке збрканих ствари на руке ми