Употреба речи збркана у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— И запрепашћено почне да се дере и прича: — Не ли Беглер-бег дође по десетак!... И онда би настала она његова збркана, убезекнута прича: о том бегу, о купљењу његова десетка у селу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, имате фину кожу. Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа. Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш шуштала би; зуби рђави.

Милићевић, Вук - Беспуће

Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Пролазиле су њене прве недеље са Милошем а она је још била сва збркана у себи, и ускомешана. Онда се, потпуно изненада, у њој јавила радост.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

том је старешини казао Павле једаред: — У мени има грађе много, и ја то осећам; али она је сва збркана, а ја, место да сређујем, само додајем... Кад хоћу да видим мало сређености, онда гледам у Бранка и Милана.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности