Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он оде. И никад више она не [заплака]. Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша. Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.