Јакшић, Ђура - ПРОЗА
До болесника седи човек неки у годинама. Лице му је озбиљно, намрштено, али преко свих тих бора збрчканога лица лебди нека туга, нека неисказана боља... Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?.