Употреба речи збуних у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја махнух равнодушно главом. — Мишо, — говори ми она плашљиво — ти не волиш Немце. Ја се мало збуних: — Како да ти одговорим?... да! Ја их не волим. Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ја се збуних, а ви, господару, с прозора викнусте ми: „Та шта си се, Милобруковићу, сплео, што им не мрвиш погачу? Не познајеш наше

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. — О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. — Ја мишља' ти нећеш доћи. — Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

То је било први пут после двадесет и неколико месеци да сам видео жену и збуних се, збуних се јако. Ипак притрчах и понудих јој помоћ коју она прими са оним својственим и отменим осмехом захвалности.

То је било први пут после двадесет и неколико месеци да сам видео жену и збуних се, збуних се јако. Ипак притрчах и понудих јој помоћ коју она прими са оним својственим и отменим осмехом захвалности.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— поче он сасвим мирно и хладно разговор. Ја се ужасно збуних и поцрвенеше ми уши као архимандритски појас. — Ја... овај — почех да муцам — да... госпођа је врло љубазна...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности