Употреба речи збунише у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Јанка легоше на кревет. У кући настаде велико комешање, женске се збунише. Никако да свијећу, јали луч, да уждију. Њима је све то било нешто тајанствено, а као проста чељад, готова одмах да

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Али, подаље, срете се с једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило. Обоје се збунише. Она стаде докле он прође, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А–а, јуначе, немој се омрзнути!.. Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише. Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Кад полише колач вином, Па сркнуше, кâ шта треба, Застадоше, збунише се, Душа им се усколеба. Јер откако је срећа њима зацветала, Никад нису уста још на уста пала, А пољубац први рад

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Шта је, куд се ви то скитате тако рано? — дочека их он баш нимало љубазно. Дјечаци се у први мах збунише и застадоше, а онда Јованче лукаво зашкиљи и одврати: — Идемо да видимо наш стари логор. А откуд ти овдје?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности