Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. Ти су Турци прозвани „дахије”. Радили су с планом.
Крунија уђе у вајат и стаде се освртати. Замало дође и Јелица. Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. — Што си ме звала, нано?... Крунија ушепртљи: — Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш?
— рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија... Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А и нама су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као што их је моја мати звала. Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа. То су она иста два попа чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп Ћира и
Звао се Марко, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него лоповом. »Лопов један, што ми једе век!« — рекла би љутито.
Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље, и која је све слушала у кући, и оца звала: тáта, а матер мáма.
А Меланија је родитеље звала: папâ и мамâ, имала је своју вољу, и њу су сви морали да слушају, па је увек било онако како је она хтела.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
У то време била пребегла из Турске једна просјакиња, неко улаво1, младо девојче. Звала се Вејка. Од зулума померила памећу. Турци, да би је уграбили, све јој поубијали.
Било му је добро. Више није гунђао, а још мање као пре онако халапљиво јео, ждерао... Вејка га је звала „чичом“ и увек носећи његове торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је фрајла Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. Мисли, не зна шта да ради. Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
навикла већ на њега, заборавила је све његове мане и сва она понижења, па га чак ватрено, са свим искрено пожелила, и звала да дође, све док није понова и дошао, да убрзо, само после неколико дана, испољи опет све своје ружне, простачке
је само мајку једва упамтила, Наталија је све своје детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је звала мамом и која је у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену сестричину Наталију и од ствари све
Африка
На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине. Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Деца су се тамо, по кућама, звала, и крстила, именом Исаковича. Звала су се, или Вук, или Трифун, или Павле, или Петар, или Ђурђе.
Деца су се тамо, по кућама, звала, и крстила, именом Исаковича. Звала су се, или Вук, или Трифун, или Павле, или Петар, или Ђурђе.
Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица. Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња. Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!
том путу, ни у какво љубакање, чак ни кад би она хтела, али је осећао и то, да се не би могао уздржати, ако би га она звала и мамила. На путу у Росију, та жена је за њега била сасвим неочекивана.
Морао је да устане са траве. Из неке провалије његових успомена, Исакович се онда сети како га је, тако, звала, у пољу, под Варадином, и његова мртва жена, првих дана у браку.
Апотека арцибискупије, која је била у комшилуку Кречаревича, звала се у вароши: Дие Алте Апотхеке – а у арцибискупији: Пхармацополиум. У сербокој вароши, називали су је, просто: Травара.
Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола! А мати? Муттер? Звала се Петра! И додаде, а баба, Иконија! Она ми је била нешто најслађе на свету! Рођен? Геборен?
Плашила га је бабом. Својом мајком, која се звала Гоша. Обоје ће их бити, рече му, Гоша, кад чује да га још доји. Али, кад он заплака, она, сирота, седе уз пут, уз
Била је риђокоса, крупна, чупава, масна, дебела, а звала се Реза. На глави јој се била накривила повезача, зелена. Дерала се, из свег гласа: Где је та дроља, која јој је
војска, хришћанска војска, која је национу слала прокламације, толеранције, привилегије, кондолеанције, која их је звала у рат против Неверника, у име Христа, није била боља.
Евдокија – коју је Ракичка звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене
била је запрепашћена голишавошћу те лепе жене, која је за њу била исто што и царица, Марија Терезија, а која се и звала Тереза.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Напустивши Азију задржали су се на Волги, где се њихова држава звала Велика Бугарска или Црна Бугарска. Ова је држава постојала још у ХВ веку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У кући је имао красну трговину, па и механу. Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца! Шта је према томе »Нüрнбергер Хандлунг« — ништа!
Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада. Изгледа као бела голубица.
Готов је. Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”. Тако се та биртија звала. У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.
армада) — велика војска, флота; овако се у XВИ веку звала „непобедива“ флота Филипа ИИ, коју је 1588 г. послао против Енглеске армиција — трошаринарница, царинарница атила —
Црњански, Милош - Сеобе 1
у образ, загледан дуго у њу; стискаше јој тврда рамена, несвесно, помажући јој једном да се закопча, мада га она није звала. Сатима је седео код ње, играјући се дететом, или псима, али гутајући очима њу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Детектор се слуша кроз слушалице на ушима.) У то време живела је испод нашег стана једна девојка. Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951.
Једне ноћи увукох се на галерију и видех га како у неком балету (не сећам се више како се звала та представа сваки балет личи ми на неки други балет, и обрнуто!
Све то време непозната девојка је певушила мелодију њихове последње игре. Композиција се звала »Америчка патрола«. Момци из оркестра су данима одлазили у биоскопску салу са нотном хартијом и батеријским лампама да
Знала је да треба да умре и зато је непрекидно пушила. Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде. Имала је деведесет и две године.
Читава та филозофска заврзлама звала це, мислим, апорија, или тако некако, и тај момак, Грк, умео је то тако вешто да докаже да смо остајали без речи!
такође није вриштала, нити ударала, гребала, урлала, преклињала, није плакала нити звала у помоћ; једноставно, није чинила ништа да се извуче, стидећи се понижења коме је била изложена и у име себе, и у име
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од тих радова Сербианка, Сербијада, како се првобитно звала, долази на прво место. »Обожаватељ богодухновеног Омира«, он је хтео да дâ Илијаду првог српског устанка.
Јелисавета, кнегиња црногорска, која се првобитно звала Последњи Црнојевићи, најбоља је Јакшићева драма, и са Максимом Црнојевићем Лазе Костића најбољи производ романтичне
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
туђој земљи јоште неко време О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа големе, Ватрене мисли чињаше се шала Што онај пут на њему ја доживи, Премда се њему срце
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“... И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!
Целе ноћи тако је остала. Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила. Ништа од ње није чула до: — Остави ме. Не дирај ме, мајко...
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Само се гдигод пофали зато, пак ћу ти ја показати каква је разлика између нас... Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам. СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје. ПЕЛА: Милостива госпођо...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Наравно, трка је била интернационална и звала се, мислим, „Јачањем ножних мишића у бољу будућност!“ —или тако некако, и пазите сад шта се даље дешава!
већ да ће се редовно празнити пепељаре и редовно њој давати лова за пијацу и, уопште; редовно све, а знате ли како се звала та Нова година?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Заћутасмо. Онда она подиже лагано главу, погледа некуд у даљину и чисто завапи: — Много је то, тетка — тако је звала моју мајку — много!... И од људи, и од... хтеде рећи: „и од Бога!“ — али заћута, махну главом и с дрхтајем уздахну.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
55. Сеја брата на сунашце звала: “Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо, Како језде кићени сватови!
“ 111. Текла Сава на камену сама, На њој Мара платно бијелила. Мајка Мару кроз три горе звала, Мара јој се кроз девет одзива. “Јеси л’, Маро, платно “Нисам, мајко, ни до воде дошла.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Драма је била у стиховима (као и Ла Принцессе Лоинтаине) а звала се Проклети књаз. Садржај је био такозвано право прве ноћи (иус примае ноцтис). Нимало ми тога није жао.
Да бих побегао од ујака, ја сам то лето отишао на море, у Опатију – која се тада звала Абација – а у којој су биле чувене утакмице мачевалаца.
Дошавши на Ријеку, која се онда звала Фијуме, и која је тада била пуна талијанаша, ја сам покушао да уђем у Академију ратне морнарице, а кад нисам успео, и
На Ријеци, он је имао роман са једном лепом девојком, о којој ћу рећи само толико да се звала Ђулија. Поред ње упознао сам радничку Ријеку.
Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца. Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао.
“ А ја, реч коју је, кажу, на Ватерлоу Камброн рекао. Била је то Женевљанка и звала се Маријет Лориол. Биримац је био од оних Биримаца који су дали једног свог ајгара кнезу Михаилу, а који се сад може
Ја ћу овде навести само једну. У Београду се беше појавила једна улична проститутка, из села Дебељаче, која се звала Црњански, али која није била са мном ни у каквом сродству. Да се ја и читалац разумемо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало назад. „Чудан случај да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих!
Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!... Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) ДАНИЦА (пошто га је разумела): Извините, ја морам мајци; звала ме је још малопре, а ја се задржала. Клањам се! (Одлази.) ИВКОВИЋ: Довиђења, госпођице!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест. Гизелом се звала пре него што ће доћи у село. То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.
« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога,
Знале су чак и имена деце, веле да су се звала: Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. ГЛАВА ПЕТА Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то
Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа. Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Берите, једите, — ко вам даје! Та данас, данас — недеља је... Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
острва била опасна, због плићака и оштрих подводних коралских наслага над овима, па се због тога и цела та област звала »ђаволским острвима«. Хемилтон је врло лепа и жива варош, у којој је и седиште гувернера.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће. — Седи, седи поче га
— Седи, седи поче га нудити она дајући | му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта. Знаш ти оне наше бачве? — Како да не, снашке? Памтим још кад су прављене!
Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала да те питам: како би било кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.
А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.
А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође. Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив. Већ беше мало узрастао.
ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге. И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми. XXXИИИ И ништа се не деси.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У толико и Стана стаде на праг. Видар кад је угледа, рече: „А ја и заборавих на ручак!“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се. „При теби заборавио би он и на вечеру!“ дода онај стари. „Чујеш, Стане!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија! Мајка те у мртве очи пољубила!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Пуница се на то тргне, и одговори му: „Ана те темате било! Како ти нијесам дала вечерати? Та нијесам ли те звала и нудила више од десет пута!“ 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И онда ја... Истина не као човек. Сутра ни да ме погле да. Као да не зна да ме је звала, да сам код ње био. Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У оној њиви породила се она сељанка. На мотици поред ње расекло се сунце, и нека крвава гомилица... звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао.
како је после опет, кад је она музла краве, неки месец касније, могао да подигне ону гадну сукњу, јер није га она увек звала?
Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како да је заборави? Како да не мисли на њу? — Хајде с нама! — звала су га браћа одлазећи на пучину за галебовим летом. — Шта чекаш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у дубокој старости умрети у свом стану у Букурешту, а Пиринчана је још једнако опстајала у улици која се више није звала Дуга него Дунавска, па Видинска, па Душанова.
Дорћола и данас постоји уверење да у подне, коловозом улице која се сада зове Улица Седмог јула а која се некада звала и Улица краља Петра, и Дубровачка, и Стара Чаршија, избија црна светлост под којом прах прошлости постаје приметнији.
историју овога краја није представљало напор да утврде да се круг подудара са средиштем ове раскрснице која се некада звала Дорт-јол, што, на турском, значи четири пута или четири сокака и по којој је, доцније, цео крај на падини према Дунаву
доба, као да је настојала да промакне навише, поред начичканих дућана, преко Стамболкапијске улице, како се онда звала УзунМиркова, до велике Куманудијеве куће, на самом гребену вароши.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
узвикну радосно Хипократес који се већ био побојао да неће затећи код куће смешљивог филозофа, како је цела Грчка онда звала Демокрита. Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи.
Његова прва жена Арсиона беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше његова рођена сестра. Зато га и назваше Филаделфос.
био достојан наследник свог оца, имао је Филаделфос две ћерке; старија од њих, вероватно из првог брака очевог, звала се Береника. Потражих и њену слику и нађох је после дугог тражења.
Спролећа године 257 уплови у главно пристаниште у Сиракузи велика лађа са три катарке. Звала се „Изис“, допловила је из Александрије и довела изасланство египатског краља Птолемаја Филаделфа, које је носило
Најлакша од њих, она која је по својој снази долазила одмах иза гастафрете, звала се еутитонон, а касније катапулт; она је бацала своје стреле у ниском лету 3 стадија далеко, тј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се на дувару као фантом, па се испуњавала у потпуну људску форму и приближавала му се до самих очију, дрмусала га и звала по имену. Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Патња је прешла својом руком по њиховим главама и изгладила им коврче. Глумица која је долазила у нашу кућу звала се Бепина (презимена као да нису имале).
Та ствар, како сам касније дознао, звала се: спонтаност. Слободна, неразмишљена спонтаност реакције, незаскочена, већ у самом акту, готово истодобном, и готово
А бездјелатност је била бездјелатност, али се звала одмор. Није то било свођење властитог бића на пуко унутрашње гамизање, на онај спонтани душин мравињак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА
Турчин му одврати: — Ех, превари ме, Циго, изгубих и дукате и хата. ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА Дошле Швабе да ћерају Циганина у ропство.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Рут је био редак пример лојалног апостола традиције која се звала ”Математички трајпос”. По свему судећи, то је била најјача од свих традиција Кембриџа и била је чврста као Гибралтар;
дипломираном студенту Колумбија колеџа који би наставио студије из области експерименталне физике, а стипендија би се звала 'Стипендија Џона Тиндала”, у износу од преко пет стотина долара годишње.
оно што би моја мајка назвала ”храм посвећен вечној истини, а ми светлости, и у том храму ставио је оно што би она звала ”иконе светаца науке” о светлости.
На пола пута између Николине радње и царске палате, налазила је једна стара гостионица која се звала Хабел, а постојала је од времена Фридриха Великог.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА (срчући кафу): Ех, такво ти је данас млађе. ЖИВКА: Па то сам те баш звала, тетка-Савка: да те умолим да нам даш једно двеста динара на зајам. САВКА (тргне се): Ју, синко, откуд мени?
Не!... Како?... Па, право да вам кажем, ја не знам кад прима. – ... А, звала вас је? То је друга ствар. Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће.
ВАСА: А како ти се звала покојна мајка? КАЛЕНИЋ: Мара. ВАСА: А отац? КАЛЕНИЋ: Крста. ВАСА: Е, да ме убијеш, не памтим никакву Мару и Крсту
Да! (Оставља слушалицу.) XXИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (долази из десних врата, за њом Рака). ЖИВКА: Даро, кћери, звала сам те да те припремим. Буди храбра, дете моје, да поднесеш ударац који те очекује.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тако би ме безобразник и пред каквом страном персоном осрамотио. ЈОВАН: Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље. Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован.
Петровић, Растко - АФРИКА
На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине. Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ „Само ћу јој — то ми с’ може — Друго име сада дати, Досада се љубав звала, — Отсад ће се тугом звати.“ XXXВ Много ли је загонетно У природи што се стиче.
ЛВІ Имао сам сестру једну, Јермилом се звала, У Иригу питомом је Вечни сан заспала. Сахранисмо ј’, — а гробље је Тад на брегу било, Било брегу на обронку,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Драгиша настави. — У пет часова били смо на пристаништу и одмах ушли у лађу. Била је то нека мала лађа. „Јонија“ се звала. Нас није било много. До педесет. После четврт часа дигли су сидра и кренули смо одмах.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Доктор (с неке висине): На први поглед то буде била будала, блöдѕіннігер Керл, Црéтін! (Давиду) Како се буде звала? Давид: Чекај, чоче, да се кô људи најприје упитамо за здравље, па онда... Здраво, мирно, господине? Како си?
Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула? Доктор: Но, како име, како се буде звала? Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло... Доктор (љутито): Но, како се буде звала?
Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло... Доктор (љутито): Но, како се буде звала? Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако.
Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло... Доктор (љутито): Но, како се буде звала? Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Откако Младен зна и памти. Такав отац, таква мати. Баба све и сва у кући. По њој се већ и кућа звала. По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«. Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама.
После би одговарао: — Добро, нека дође у дућан, тад и тад. Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: — Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код
Тамо наиђе на мужа њена. И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: — Што ме је звала? Да није имала нешто у аманет да остави.
да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: — Што ме је звала? Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
оживи (»врбопуц«), народ верује да код жена порасте полни нагон (СЕЗ, 14, 8. Упор. Вук, Посл., 162: »Баба старца звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао уз винобер«). ГАВЕЗ Wаллwурз (ѕyрнпхyтум оффіцінале).
предсказује неко зло (ЗНЖОЈС, 7, 385). О п. причају се и неке етиолошке скаске. Зашто се п. носи у цркву? П. звала рженицу да иду у цркву, а она јој одговорила да види цркву и оданде где је, јер је велика: зато Бог прокуне рженицу, а
Ћипико, Иво - Пауци
је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Можда је некад у минуло доба Старица мајка долазила туне, И лила сузе више рâна гроба, И звала сина што у њему труне. Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао!
Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На њему су биле набројене све његове катедре, једна од њих привуче моју нарочиту пажњу. Звала се катедра „Примењене математике“. Испод тог наслова стајали су и предмети које она обухвата.
Ви сте сигурно чули за она имања феудалног племства која су се звала фідеіцоінміѕѕум перпетуум, имања која су била неодвојно власништво породице за вечна времена.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије младе, Ухватите зраке Од јутарња сунца, Из њих ми сакујте За Виду колевку.
Видина је мајка Танкопреље звала: Дођите овамо Танкопреље младе, Ухватите зраке Од млада месеца, Из њих ми опред'те За Виду пеленке.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази.
Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази. Ето и сад сам га звала, па као увек, само се изговара...
ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази. Ето и сад сам га звала, па као увек, само се изговара... Мучно да ће и сада доћи. Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће.
И сада ево деде, ето долази. ТАШАНА (уплашено): Што си га звала? Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере отишао, и сад ме је страх због тога.
(Прилази Ташани): Ташана, звала си ме. Истина, звала си ме више пута; али ја никако нисам имао времена. И сада, ево, једва што дођох.
(Прилази Ташани): Ташана, звала си ме. Истина, звала си ме више пута; али ја никако нисам имао времена. И сада, ево, једва што дођох. ТАШАНА Ако, дедо. Хвала!
ТАШАНА Па он! МИРОН (бесно): Ама ко »он«? Шта је, где је, тај »он«? Какав је, одакле је? И зашто ме одмах ниси звала, одмах ми име његово казала?
Какав је, одакле је? И зашто ме одмах ниси звала, одмах ми име његово казала? (Трза се, кајући се): Али, јеси, звала си ме, толико пута си ме звала, а ја све мислим да није баш тако. Нисам знао да тебе ко сме.
(Трза се, кајући се): Али, јеси, звала си ме, толико пута си ме звала, а ја све мислим да није баш тако. Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана? Кажи га!
СТАНА (савивши цигару и спремајући се да пође): Па, снашке, ако немам шта још, да идем у комшилук мало. Звала ме она Сута, болесна је. А и деца су отишла да се играју. Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала. Газда Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и милостив сиротама, повео је Ристану на
Осетила је тако госпа Нола да јој је суђено да макар једног Швабу на свету заволи. Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред и тиролски шеширић који је Ханса просто очарао.
— Сувише сам му лепа имена дала. Додуше, још као дечко, он се сам прозвао Србом, али ја сам га звала још и Соколом... 'Ајд што је нагао на речи и на ударцу... То нам је од дедова остало, сви смо такви.
Та је поза професора Ћире после овековечена у стиховима и у цртежу, и звала се, сасвим у гимназиском стилу: Проф-Ћира под ирационалним кореном.
Послао је Бранко и препис једне своје песме у прози, која се звала: С в е г а с а м ж е љ а н. Овај наслов је дирнуо Павла, али се убрзо уверио да је погрешно очекивао јадиковку.
И кецељице су им тамније но што би требало да су. И имена су им била матора: Константина се звала Кода, Софија Сока, а Тијана Јана. Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова се мајка није звала Ангелина, јер му је то била маћеха, већ Марија; његов се отац није звао Миљко, већ Мијат, и није био свињарски
нас тек класифицирати по знању, те ће најбољи ђаци сести у прве клупе, лошији за овима, а најгори у последњој, која се звала магарећа клупа.
Што се тиче оне рођаке физикине, хемије, која се у средњем веку друкче звала, па пошто се компромитовала а она променила име, ни за њу, иако сам далеко од намере да оговарам, немам много
И одиста, када сам Фани (тако се звала) изјављивао љубав, мени је треперило наврх језика да узвикнем: — Ах, душо, зар је мени овога тренутка до шницле, ал'
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Остадоше само још неколико војника са свештеником пука, који навуче епитрахиљ. — Како се звала покојница? Људи слегоше раменима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У праву је корална грана што на то тако гледа! Рибица је све ређе долазила Седефној ружи. Седефна ружа ју је све ређе звала к себи. Није јој више било ни до Горњега, ни до Доњега света.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа. Иди, душо, у ризнице доње, те донеси три купе дуката, да дарујем црна калуђера“.
Неки мисле да је ово име ушло у наше народне песме из средњовековних приповедака о Александру Великом, чија се жена звала Роксанда. Из историје је познато да се Душан оженио Јеленом, сестром бугарског цара Јована Александра.
иди мојој кући, у мој стан (иначе безистен значи трг). Јелица је стајаће име, а Маркова жена звала се Јелена. 28 Мина од Костура је непознат историји.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Једна је поза била Нежна ко чиста свила Са ручицом на везу Најлепша поза у срезу За сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За Ђуру сластичара
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Иван-Вањка био му је најмлађи син, дјечак плавокос као зрела раж и тако крупан и темељит да су га сва дјеца звала Вањка Широки. Тако је сад мала дружина, на велико Јованчетово задовољство, имала свог „Американца“и свог „Руса“.
— Та видиш ли да сам мртав, будало! — у себи, љутећи се, рече Стриц. — Стриче, еј Стриче! — звала је Луња дрмајући га.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Манина мајка им каже зашто их је звала. Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилаку, и каже им да озбиљно хоће свога