Употреба речи зван у књижевним делима


Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ближе, ево га где стиже Тај што ноћу као месечар луња; Преко дворишта гмиже ко мува преко риже Јан Неопран, зван Мики, иначе Жуња. На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу.

А уз пут га, кивног (кивног, јер по страни је) Мучи и сврабеж зван књигописаније. Из даљих времена? Треба: из древних, или давних. Иначе, Млеци су даљи од Кордуна и Котара Равних.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Док су они тако говорили, пришуља им се један кириџија, зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог магарца получио светску славу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Још се није ни разишао масни, наслатки дим од начелника печеног, а у народ је унишао велики окати страх зван отрежњење.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Близу тог места, поред села Бело Брдо, тече један од рукаваца реке драве, зван Стара Драва; у њој се Миланко удавио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности