Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ће несрећа да се то баш деси уочи свеца, ког је сердар наумио да прослави након толико, и кад већ бјеше јавио старим званицама!
“ приупита Маркиша. „Можда и би да није вјерена“, рече медик гледајући јој добро у очи, „збиља, сјутра, међу званицама, биће ти и дјевер Цуца, ја мним; јеси ли му справила дарове?“ Те ријечи дојмише се немило дјевојке.
Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом. Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже. Сердар, пред својим званицама и многијем људима из свога браства, иђаше носећи пуње и проскуре.