Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Маст однели, месо однели, чизме однели! Слободу донели, а чизме однели! Ловили смо сома, званог обалаш! А уловили смо моруну, оволику, колику никад ни Белегишани упецали и кући донели нису!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер и ове силне страсти данашњице, све ове ситне бриге обновљеног тако званог нормалног живота, понова почињу да грицкају и досађују и овај живот у миру гњил је некако и љигав.
Теодосије - ЖИТИЈА
Када се речена магла подигла од Очију оних безумника, одмах угледаше лађу светога у пристаништу града званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се осујетише њихови умишљаји, којима се злу
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пошто млађа покољења, она што долазе после мене, неће имати сигурно прилике да упознају Јеротија Топа, званог Брку, нити његово дело, требало би у ту сврху балзамовати његов велики нокат са малог прста (ствар која је приковала
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Види се и један путић, који се одваја од насипа и води до места званог Чеврнтија... Настало је разрешење оног мучног стања ишчекивања.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Слатко је Европи пркосити Из града званог Мексико Сити, А стигнеш ли, једном, до Целебеса После ти остају само небеса, И звезде, у ноћној па ведрини.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
у њеколико стотина стихова, а које се почињаше: „Свемогући на нас сржбу пушти И сотони слободу допушти, Да он уђе у званог Букара, Који дође да манастир ар...“ А свршава се: „Тешко теби, Тодорино клети, Кад оћутиш како с’ Фране свети!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
не размишљајући ни секунда, распори ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она, рецимо, о Мари, жени себра Милорада Симовића званог Букара, коју је Дадара често посећивао у глуво доба ноћи. Мара је била стасита, боката и сисата, пуцала је од крепког
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Миланко је оставио иза себе јединца сина Нићифора, званог Нићета. Њега спомињу, на једном месту, како ми причаше један мој рођак, записи крштених у даљској цркви као крштеног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Разуме се, Кравцов не тражи да му се верује на реч. Он се одмах лаћа како сам каже „тако званог метода историјско–културне реконструкције“, и веома, лако одстрањује све додатке и наслаге каснијих времена, откад је