Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Поп се причаше са Јоком, кад сердар са званцима уђе. „Ха! урани ти!“ рече својим крупним гласом, сердар. А онај му отповрну готово истијем такијем гласом, дижући се
“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!“ Јока хитро нагрну жераве на комад цријепа, па посу тамјаном ватру.
“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут. Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета.