Јакшић, Ђура - ПРОЗА
месту пређе нам пут корњача, ја се хтедох, и сам не знам зашто, једним шљунком бацити за њоме, али мој другар, који се звао Миладин, трже ми руку. — Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа.
То је последњи пут што сам пољубио калуђера у руку... Отац Калиник, тако се звао архимандрит, био је висока узраста, сувоњав, лице коштуњаво, испрекрштано разним борама, које су се све усређавале око
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| Примјечаније Епископ о ком је више реч звао се Амфилохије. Прилажем овде један леп параграф његове предике, у којему он доказује да Патермутије могао је љубити
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој деда звао се Стеван, његов отац Петко, а његов — Станоје, који је негда био кнез у ваљевској нахији. Кад сам био јошт мали,
(Пред српском војском био је поглавар на Пожаревцу неки из Смедерева што се звао Арамбашић Станко, он је био храбар војник са Србима противу Видинлија, али га Турци на превари убију у Смедереву.
близу Москве, а и он је један од росијски̓ магната, те ти ја и Теодор Филиповић (који се код нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга нама у Србију пошао, да (га) не би
” (Он је мене често чича-протом звао.) Ми спремимо топ и око 60 коњика, пођемо; он остаде и код њега кнез Теодосије из Кнића, и са њима око триста војника.
” (Он је мене многи пут звао: чича-прота.) Ома вратим се ја са Мењеницом у војску, и колико сам умео саветовао и казивао, зашто смо устали
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли. Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја. Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.
— Дабоме, вала начинити уговор. За то се ти не брини. Ја ћу већ наместити како ваља. — Е видиш, зато сам те звао. — Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ. Баш си драви шпекулант, у далеку те нема.
Ту је и Среја с ћеманетом. Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудасто момче да бубња у бубањ.
То је некад продавао по улицама београдским, кад је био мали и кад се још није звао »ћир«. Сад је ћир Трпко, или као што он каже »сега« — велики госа; Држи механу у селу К.
Ћир Трпко вели да је све стекао »сос муку, сос зној и сос рачун«. Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос
осмочи мало печења или ћевапа или сланине, и увек напомене: »Баш, што се тиче, учитељу, да нећу сутра ићи у парохију, звао бих те на вечеру. Заклао сам, што се тиче на прилику, оног великог ћурана, али нека стоји други пут!
у његовој околини, па није ни марио што му се подсмевају, него је сасвим поносито говорио о својим таљигама и мркову и звао их »моје кочије«.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. — Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет.
Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.
Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... – Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!.
Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. — Шта мислимо сад?
Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!... Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...
Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница... Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова
— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. — Турчин!... Другог имена не знам, а и што ће ми!... Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...
Замало дође Лазар. Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: — Лазо, синко! Отиди један час до субаше, звао те нешто. — Добро, бабо. И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. — Стани-де! — рече. Лазар стаде и погледа га.
Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето... Ишао сам мало до субаше. — До субаше? — пресече га поп. — Ја, звао ме. — А што те звао? — Ништа, разговарали се... Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...
Ишао сам мало до субаше. — До субаше? — пресече га поп. — Ја, звао ме. — А што те звао? — Ништа, разговарали се... Море, па оно је неки добар човек, бога ми!... Нисам знао, али баш добар човек! — Е?
Неће да чује речи о њему!... Попу прекипе. — Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? — Па ја... Што се, брате, џаба туђимо од човека!... Да је он онако каки...
— Шта ћемо ти?... Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. — Нисам ја зато звао!... То је било онако уз реч. Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини. Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
на те бацио каменом, Нити у своме духу твој сјај одрицао; И свој пут пређох цео са твојим знаменом, Свугде сам тебе звао и свуд те клицао. Из свију ствари ти си у мене гледао, Твој громки глас сам чуо у морском ћутању...
И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти
Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. Поп је све што је имао свога звао „црквено” и „народно”, а све што је сеоско „наше”.
— А како ти се зове мала? — Мара — Да је благословена! Послије ручка много се штошта владика с попом разговарао. Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, „а због мене једног, вели, не вриједи да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А обојица су имали још и своје надимке; поп Ћира се звао и Поп Хала, а поп Спира: Поп Кеса. Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса,
дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика! Звао се Марко, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него лоповом. »Лопов један, што ми једе век!« — рекла би љутито.
Он се, додуше, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.
— А зашто да идем, и через кога да идем!?.. Није ме, додуше, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала богу, и не тера! Па зашт’ да идем? Је л’, зашт’! Ко је од добра још побегао?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједном се грозно тргао и задрхтао. Неко је куцао на његова врата. Бабин Владислав звао га је на вечеру; Бадњи је дан: да буде њихов гост. Он се једва подиже и пође покорно за студентом.
Африка
Н. сам није знао како је маломе име; он га је звао: „Мармитон!“ и мали се одмах појављивао ужаснутога лица од страха, клатећи као мајмун својим огромно дугим рукама.
Гундјуру је место фаталности. Његово се име више не сме изговорити. По цену живота ниједан црнац неће рећи како се звао тај град.
Црњански, Милош - Сеобе 2
године, они су се бунили и против ћесара. Хтели су да се из Аустрије одселе, у Русију. Град Темишвар, иако се звао град на Тамишу, није био на Тамишу, него на његовој притоци, Бегеју, управо на барама Бегеја.
То јест, до овејка звезда, које је тај народ звао Кумовом Сламом. Расцијани су, у то доба, толико волели све што је светло, младо и ново, да су имали обичај да
Тај трактир се звао „Златни јелен“, а био је пун официрских породица и глумица из Театра. Споља је личио на аустријске дворове у Бечу, са
Знали су они шта хоће темишварска господа. Фелдмаршал‑лајтнант барун фон Енгелсхофен, који је био сербска мајка, звао је то: умекшати! Мüрбе мацхен! А Гарсули, скарадно: Под јајца греифен!
Тај официр се звао Терцини. Био је послат у Темишвар, да прими транспорт ухапшених сербских официра, који су се били уписали у списак
Тако се, ето, десило да је упознао ћерку и унуку будимског, богатог, воскара, који се писао Деспот, а звао Деспотович.
Капетан, који је допутовао са Божичем, смештен је у комшилуку, код апотекара арцибискупије. Тај апотекар се звао Алојз Хернхутер.
Тај органист се звао Јохан Шмерц. Према причању Павловом, био је то човечуљак, остарео, сух, у оделу црквењака, који се био као опио
сав сретан, што се то вече, при столу, појавило и једно ново лице у кући, млади ветеринар ергеле грофа Пара, који се звао: Јосеф Едлер вон Ронцали. То је био човек у црном оделу, мио као девојка, а свирао је у флауту.
Тако бар Исакович помисли, у Швехату. После пола сата, међутим, дођоше поштанска кола пред трактир, који се звао „Црвени петао“, и дошао је ред и на Исаковича да крене према Вијени.
И тамо су сератлије требале да буду муштране, на немецком језику, па су Личани, лајтнанту њиховом, који се звао Лабицки – који је почео да их муштра немецки – кундаком, развалили главу.
Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола! А мати? Муттер? Звала се Петра! И додаде, а баба, Иконија! Она ми је била нешто најслађе на свету! Рођен?
Теодосије - ЖИТИЈА
А кад је дошао празник Благовештење пресвете Богородице, први манастир у Светој Гори, који се звао Ватопед, имао је цркву посвећену овом празнику, те предстатељ и братија часно позваше часнога ради наслађења
У томе манастиру цареву беше неки инок, који се звао Неофит. Од много година он беше грбав, и нимало се није могао подигнути.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Старешина задруге се звао газда. Уређење и унутрашњи живот били су исти као у задругама у Мачви, у Србији. Католици имају породичне свечаности
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Пробао сам свакако да коју рибу намамим да изађе на копно, али ми то није пошло за ногом. Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: А то што каже за новине и ја сам чуо. СПАСОЈЕ: Шта си чуо? АНТА: Чуо сам да је Марић звао све новинаре код себе и чуо сам... СПАСОЈЕ: А ниси чуо и да је звао адвокате? АНТА: Шта ће му адвокати?
СПАСОЈЕ: Шта си чуо? АНТА: Чуо сам да је Марић звао све новинаре код себе и чуо сам... СПАСОЈЕ: А ниси чуо и да је звао адвокате? АНТА: Шта ће му адвокати? СПАСОЈЕ: Поднео је тужбу, тужио је тебе. АНТА: Зашто мене?
Зато сам вас и узнемирио и звао вас да свакако дођете. Марић је предао ствар адвокату, и за дан-два бићемо оптужени.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то
Не знам због чега, али револуцију је увек звао оно. Хтео сам да га питам, али мачке су се толико комешале по соби да ми је дах застајао од тога.
Видећеш, Весна! - рекао сам и нисам имао потребе два пута да кажем. Оштро и гласно отац нас је звао да сиђемо. Је ли потребно печено пиле да бисмо сишли, питао је, а у гласу му је звонило нестрпљење.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и
„Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао. У кући је имао красну трговину, па и механу.
Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. Жалосни коњи. Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.
Ту после једнако се о трговини разговарају. Тако више пута га на ручак звао. Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити. Господар Софра допусти.
Црњански, Милош - Сеобе 1
замуклог, сулудог већ од патње и туге, међу тим баруштинама и водама, што се испараваху над земљом, коју је од милоште звао Новом Сербиом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
успевао је неким чудом да на само Бадње вече, после узбудљивог ноћног лета, убаци испод бадњака кекс који се поетично звао »Адрија«.
Из новина сазнадох да се удала за неког типа који се звао Мел Ферер, мислим. Видео сам их у филму »Рат и мир« (америчка верзија); без везе, одмах сам знао да га не воли, да је
Њен Француз се звао Марсел. Помажући једни другима, а сви заједно Андреи, попели смо се на земљани зид текије и остали на њему, устежући
« Пили су у његовој помпезној вили, коју је народ звао Абортана, јер је била подигнута углавном од побачаја. Одлазио је и код адвоката, ветеринара, па чак и код попа и
Сама си крочила овамо, јеси ли или ниси? Нико те није звао, а кад си већ ушла непозвана, правила овде одређујем ја, а не ти! — Како се... како се зовете?
Матавуљ, Симо - УСКОК
и који се средовјечан врати у завичај, запојен новим мислима, противним старинском властеоском реду и обичајима. Звао се Вацлав Н. Њега у Јановој кући не трпљаху — поп га прозва Антихристом, дјеци бјеше забрањено састајање с њим.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Од тешкога пробирања најпосле спаде да те ја узмем. ЖЕНА: Ко те је звао? Шта си облећао толико око тате? МУЖ: А шта су они летили око мене? Има девојка ово, има оно.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао!
Плодове своје игре Едвард Лир звао је стуфф, реч, поред осталог, значи: стварчица, будалаштина, којештарија. „Хоw плеасант то кноw Мг. Леар!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Зашто се и господин Смрдић не би звао Бидеши? То је лепше него Смрдић; а господин Шербулић... не знам откуд долази. СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
са неколико српских трговаца у Бечу, кренуо је први српски лист Сербскïя повседневныя новины, који се доцније краће звао Сербскія новины.
или 1743. године.27 Отац му се звао Ђурађ, по занимању био је ћурчија и трговчић. Умро је око 1748. и после смрти оставио је удовицу и четворо мале деце.
Ко се звао Ђорђе зове се Ђурђе или Ђурађ или Ђорђије; Димитрије постаје Дмитар или Гмитар. Иде се тако далеко да се посрбљавају и
Он је за српску поезију у Немачкој почео правити читаву пропаганду, и Мушицки га је због тога звао: »честити, храбри, одлични сербофил«. И од тога доба успех српске народне поезије у западном свету само расте.
Милићевић у Србији. По његовом имену, Караџић звао се етнографски »лист за српски народни живот, обичаје и предања« који је излазио у Алексинцу 1899—1901. и 1903. године.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао, него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало. — Ама ти баш палиш, прико? — Нема ту, него где погледам, ту погодим!
Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и спомињати. Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа.
гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку задавао него свих
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад корачим, је л' ово земљица Што л' шобоће кô каква гробница? Слушај, слушај, је л ме когод звао? Она, она — брже, што сам стао? (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) Де су наши дивни цари? — У гробу. Де су крали господари?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ето ти га нà, што ти је невјерно мушко срце: звао је, до малоприје, незнанку да заједно бјеже, а сад — одох ја и сам, остављам те. Сад се моја стрина још више расплаче.
Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај!
Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио моје срце, звао ме у неки још неистражен кутак, сад немило огољен свјетлошћу, обећавао...
А ти? Да је негдашње среће, ти би се звао Дорат, Путаљ или тако некако, а не Ураган. Ураган — као да си нека цркнута дртина!
Узалуд се овај отимао и ногатао. — Јовашу, брате! — Аха, Јовашу, је ли! — дрекну момак злурадо. — Јесам ли те ја звао у партизане, а?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ах! Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? — Мајка те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у
Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком. Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.
— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.
ИИ А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала. Нико њу није звао њеним именом већ „сестра на Рибнички“. Били су то напрасити људи, чувени као убојице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг
У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га
Момак одлети, и за неколико декика ето ти ханџије. Ступи унутра, па погледа хоџу и путника: — Та ваљда ме нијеси звао ради оног бекрије. — Погодио си. Баш сам те ради њега звао. Ти знаш да се нико моме суду не отимље.
— Погодио си. Баш сам те ради њега звао. Ти знаш да се нико моме суду не отимље. Јеси ли од овога младића примио сто дуката.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Шта вам се чини од императорства архидуката Аустрије? ПУТНИК: То не знам шта је. досад се звао император Аустрије.
КУЗМАН: Е, фала богу, сад ћемо ми трокатне куће зидати! Колико се може! — Знаш, што сам те звао. Ево и ја сам се забунио, мислим да покварим ову башту, и да направим âр. Шта мислиш?
АДВОКАТ: Малеферіатае! У присуствију мом тако и мене да дехонестирате! Знате ли ко сам ја? АНИЦА: Ко вас је звао код нас? АДВОКАТ: Еxемплум інаудітум, разумете ли? Црімен лаеѕі іудіціѕ. Знате л’ шта то значи?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Појавом келнера Пере (сигурна сам да се келнер звао Пера!), српска поезија тог времена повлачи се из боемског амбијента патинираног вековним наслагама поетских генерација
Толико је био стар, мислим. Када је довезао аутобус до хотела који се звао „Ленстер тауер“, опет су га лепо закопали. Толико је био стар, тај веома отмени шофер.
Ресторан се, мислим, звао „Цхина Гарден“, и све је било црно. И петак и салвете. Чак и одело мистер Џија који је дофурао да ме упита допада ли
По њему мерим колико си дуго одсутан, ако већ хоћеш да знаш шта мерим по О! Чарлију! У почетку се, наравно , није звао О! Чарли. Био је премален за тако импозантно име, па је носио радни наслов — Ситница!
Одједанпут, више нема никога! Жена се преудала, деца пропала од дрога, пријатељи променили бројеве да их не би звао. Кога? Осети се страшно усамљеним.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао? БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри.
ЈЕЛИЦА: Како се звао тај господин? АЛЕКСА: Шлегл. ЈЕЛИЦА: Шлегл? дакле, ви сте код њега били? АЛЕКСА: Без прекословија.
АЛЕКСА: Јесте ли ви из Пожаревца? МАРКО: Јесам; откуд ви то знате? АЛЕКСА: Молим. Ваш се дед звао, ако се не варам, Милутин. МАРКО: Митар.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ноћ је киша шибала круто, сву ноћ је Мачак по шуми луто, тражио стално и није стао, сву ноћ је Пијетла по шуми звао. Звао је Мачак, узалуд вико, јер му се није јављао нико. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
је киша шибала круто, сву ноћ је Мачак по шуми луто, тражио стално и није стао, сву ноћ је Пијетла по шуми звао. Звао је Мачак, узалуд вико, јер му се није јављао нико. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ А кад је вече наишло бурно, облаци стигли медвеђим касом, деда је тужан по шуми лутȏ, другове звао жалосним гласом: Јутрошњи гнев је био и прошȏ, врати се, Жућо, врати се, Тошо.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
То није био јединац; мислим да је имао још једног сина. — Је л̓ се Пипо звао онај што вас је возио у рибњаке? — Мислим. — Е па стари је сигурно мој отац. — Сигурно.
Заборавио сам зашто сам је звао да дође. Да је то било ради мене а не ради ње. Ја сам егоистички желео да ради даљег „мога“ живота она унесе у ову ноћ
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад се крик ужасни још један пут зачу. 3 „Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи, — Чуј, над мојом главом црни гавран кличе.
Исповест ми треба, за то сам те звао: Оче, — ја сам мајку своју отровао... 4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком. ВИДА: Па откуд адвокат тој тетки да преда кућу; није ваљда адвокату тетка?
АГАТОН: Звао бих сместа поднаредника, дао му још једног жандарма и рекао бих му: иди тамо и растерај ону стоку! АДВОКАТ: Значи, ја
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Јео сам пред ручак нешто у кантини... Не могу сада. Идем у дивизион, звао ме ађутант. — И оде. — Опасно се секира — вели ми Александар. — Није требало пре ручка да му причам. Какав дивизион!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад. — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.
За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај ?... Гојко ме онда звао да се пењемо... Његова Америка!«... Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све до мога оца писали смо га старословенски: Церњански. Знамо, сигурно, да ми се прадед звао: Јован. Да му је брат био поп, и стриц поп, а млађи брат калуђер.
Хор је певао Марсељезу. Пијаристе су издавале два литерарна часописа. Један на мађарском, који се звао Наша застава (Зáсзлонк) и један на латинском, који се звао Омладина (Јувентус).
Један на мађарском, који се звао Наша застава (Зáсзлонк) и један на латинском, који се звао Омладина (Јувентус). Први је имао католичке тенденције и расправљао о уставу Србије и крунисању Петра И, а доносио и
Ситуацију је спасао у том тренутку један студент који је носио заставу. Ако ме сећање не вара, звао се Ракочевић. Они који су демонстрацију водили нису могли натраг из простог разлога што су они који су били позади
Ја никад нисам веровао у искран интерес богаташа према сиромасима. А кад ме је Андре Салмон звао на чај, ја сам то сматрао као комедију, која је досадна. Мени су се сва та господа чинила пискарала.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона, тако се звао, купити такав и такав скупоцени поклон.
” Више голуба је крупан наслов: „За спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона”, мислим тако се звао, ако се добро сећам. По свим улицама и хотелима носе дечица ове слике и вичу у сав глас: „Нове слике!
се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. — Бекић и научни списи!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сав »директориум« био је облепљен великим табацима, на којима су нашаране неке муње и громови. То је он звао »статистиком«. Чега ти ту није било!...
Она им је тако омилела, као онима горе чистота. У овај други ред »младића« спадао је и он. Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А, знам!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.
Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао. Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од
Волела је да се млати са кучићима поваздан. Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га
Допало му се, па остао. Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском
Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, —
— Не може, не може! Мора се платити — вели Срета. — Е, па ко да плати? Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?! Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер. — Чу ли за онога? Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта — Шта? — Како шта?
А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сâм звао, из куће им никако није избијао. Поносио се што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.
Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и
расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер к себи звао. Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби. И Софка не памти слађе вечере од тих.
После се чу како одозго викну: — Магдо! Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
До ноћи упознао се са свијема, као да је одавно ту; нико га друкчије није звао но како га је сердар крстио: ускок Јанко. Ни ми га посад, у овој приповијеци друкчије звати нећемо.
„А кучко једна!“ викну јој мати, која се бјеше притајила. Она је, истина, спавала кад је домаћин звао, али се бјеше пренула и таман их застала у потоњем, тако да је све разумјела: „А кучко једна! Хоћеш ми домазета!...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг
39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га
40. ЦАР ДУКЉАН. Био је један цар те се звао цар Дукљан. Један дан ловећи он по дубокијем алугама и густијем грменима угледа једно језеро те се шумке примакне к
Кад дође пред цара, запита га: „Шта си ме звао?“ А цар ћути као нем „Та шта ти имаш са мном“ рече гвозден човек, па га зврцне у чело, а цар одмах душу испусти.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Тамишварскому. Отац мој звао се Ђурађ Обрадовић, родом Србин, по занату ћурчија и трговац; мати моја, Круна именом, била је родом из села Семартона
Мештер старац Добра, тако се је звао мој први учитељ, задовољан мојим мирним у школи седењем, мојим честим предавањем лекција, мојим тихим и бојажљивим
По сата, или више, било ми је у усти «нано моја, нано слатка! Јуло, срце, Јуло, душо!», (мајку сам моју наном звао) и више би ту лежао, да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами нису се могли од суза
” — и изиђе у салу. А кад и мене ту опази, чисто се упропасти и ужасне. „Ко је оно опет сад овде? Ко га је звао?” Каже му протосинђел његов ко сам, откуда сам дошао и да би[х] рад у Бечу пребивати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ми смо друговали толико година заједно кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао) поче да прича о њихову друговању.
Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика. Звао се Шимета.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја чиним тај корак: ал са њиме гле Као да вучем корење и вреже Из нечега што сам досад звао тле. Ево ме где лебдим у ваздуху сад Тренутак један ван земаљске теже. Мој повратак нови биће опет пад.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Али је све остало у њему било кисело, љуто, мокро. Он је преклан. Отац га звао да дође на вечеру, он се забио у јасле и покрио сеном. Звао је и Вукашин. После мајка.
Он је преклан. Отац га звао да дође на вечеру, он се забио у јасле и покрио сеном. Звао је и Вукашин. После мајка. Ако дођу, умреће, а није смео да устане, није, јер је веровао да га ноге неће држати.
Аћим унесе бес у канцеларију, у којој га, седећи, чека срески капетан. — Сигурно знаш што сам те звао. Причај. — Са мном се, мундирџијо, не разговара седећи. Пљујем ја на твојих седам дугмета. — Беше твоје, газда-Аћиме.
Не отпоздрави му. Капетан лако поцрвене, постиђен пред пандуром, па овоме махну руком да изиђе. — Што си ме звао? — осорно упита Аћим. — Прво седи, чича-Аћиме. Ево ти столица — устаде и принесе му столицу. — Нисам ја за тебе чича.
Био је слаб и мек као поњава. Због тога јој је унапред платио за недељу дана. Звао је опет једне ноћи; кад је под дланом осетио меку и топлу кожу, њему се учинило да је то Симкина кожа, јер њу су прсти
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Више их нико није другачије ни знао ни звао. Је ли им права имена украо ветар? Или су сама некуд одлутала? Ко зна. Дечацима то није сметало, али Плачко је стално
Да је риба, отпливао би! Да је галеб, одлетео би! Овако, остаје му само да чека. Узалуд га је старац звао да извуку мрежу, упале светионик. — Баш ме брига и за мрежу и за светионик!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од њега, Узун-Мирка, склањали су се а он их је изазивао. Због тога га је кнез Милош, често, звао у Крагујевац. Грдио би га, строг, онда опомињао, благ, па га отпуштао, уз дар.
Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја. УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача?
Тај се спис, кажу, звао Јастук гроба мога. Они који су те зиме путовали са Доситејом тврдили су, касније, да су морале постојати две верзије
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“. Он позва старијег ученика који се звао Сатирос, но којег су његови другови називали у шали филозофом. Пун самопоуздања, изиђе он пред свог учитеља.
Тај инструмент звао се армирална сфера. Аристархос поче да тумачи конструкцију и употребу тог инструмента. Принцеза слушаше са видљивом
Неколико деценија после одласка Аристарховог из Александрије дошао је онамо један младић, родом из Перге, који се звао Аполониос.
Био је родом са Крита, али је то тајио, знајући да су Крићани код нас на рђавом гласу. Зато се звао Трапезунциус. Умео је да се улаже код папа и да стекне њихово неограничено поверење.
Надзор над штампањем дела поверен је витенбершком професору Георгу Јоакиму Ландену који се по својој постојбини звао Ретикус.
Зато ћу му своју посету учинити у то време. Тада је његов син, који се такође звао Ото, студирао на Универзитету у Бечу, а отац га често посећивао. Онде ћу их, надам се, наћи обојицу.
Онда га је увек пратио један велики ловачки пас“. „Ловачки пас!“, узвикнуше деца, „како се звао?“ „Хектор. Био је својина шумара грофовског имања, али је сваког дана кад не беше школе долазио до Исака да га прати
Али наш добри овчарски пас бринуо се место мене и све овце повијао на окуп“. „Како се звао?“, упиташе деца. „Херкулес. Јер беше огроман“. „А јесте“, рече старија ћерка, „сећам га се.
Па и Енглез Пристли, славни проналазач кисеоника, „дефлогистонованог ваздуха“, како га је он звао, веровао је до своје смрти у непогрешивост теорије флогистона.
Тај револуционар науке звао се Антоан Лоран Лавоазије. О Лавоазијеовом научничком раду доста сам читао, но сада зажелех да га изближе упознам као
Био је Американац, рођен онде у Румфорду 1753 године. Звао се при рођењу Бенџамен Томзон, био дакле пореклом Енглез.
Ту се заустависмо. Освежавајући старе успомене, научио сам моје мале Арабљане, како сам их звао, а они ми веровали да су то заиста, једној игри, коју сам у свом детињству играо са својом браћом и друговима, не са
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А синоћ си имао напад? — Јест, и то је због чега сам те звао. Дошао си баш кад треба. Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се.
Прво су ми тражили одговоре, па ће ме саслушавати, испитивати сведоке, судити, жигосати. Зато сам те звао. Саветуј ме, помажи, научи ме шта да радим Јер, кажем ти: ја не могу да гледам ситна слова командантова и пакосно лице
А откуд би ме и могао познати? Па и ја више себе не познајем. Знам, видим и сам: ниско сам пао; стидим се од тебе; звао сам те па заборавио. Знам: то хоћеш да ми пребациш. — Не, нисам... — промуцах.
И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто? Брата сам звао душманом клетим, и кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда лети к врагу и Бог и човек и ров!...
— Лажеш! — И наговарао си ме да убијемо Секулу и да му узмемо паре. Кажи, ако смеш, да ниси. И зато си га звао на вечеру, да прођете оним путем поред циглана...
Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо случајно, трговачки путник, чини ми се да се звао Иван или Илија Илић, и ја.
А овај му рапави, скромни мали спомен подиже његов Драгуша, тако га је баш звао, са којим је он некад златним пером заступао Рудничане из Баа, — који су говорили да су из Бака-баа и пушили на велике
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је био рад чувеног прекоморског мајстора-декоратера, једна од умјетничких дика нашег мјеста. Мајстор се звао Спавента.
Шутио је онако као што шути јаје или столица. Звао сам га ујком Бертом. Он је, рекох, наслиједио старог господина у фабрикацији мастике.
је била тиха и блиска дјетињој души; умјела је да погоди прави пут к малом срцу и да из њега изваби непосредну радост. Звао сам је бабом. Понекад је дадиљи силазио у посјете муж, окошт, тамнопут сељак из планине.
Ваљда сам и рођен с том тежњом да своје покрете душе одредим просторно и чулно: то сам звао њиховом „конкретизацијом”; и све фантастично, метафизичко, апсурдно у мени тежио сам увијек да снабдијем том
Присно смо се спријатељили. Сматрао сам правом цпећом што ме је нови размјештај намјерио баш на њега. И он се звао Иван, па је и та сретна подударност у нама рађала дјетињски велику радост; обојица смо се осјећали тиме поласкани, и у
Големо покрочење у науци: пронађен је Атханатик Б! Проналазач је стекао огромну репутацију и зарадио грдне милионе. Звао се Робел.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не знам, господине... — Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим. Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.
Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских
— Зар Вујо ?... Шта он ради? — Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега. Звао ме да му кажем где си... Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ако су живи, лијепо им је и данас. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг
У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га
Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.
А кад гођ би чуо ђе краву да замуми, он би одмумио и звао краву да код њега дође. Па кад би му дошла, укорио би је зашто га ђегођ не дође болесна наћи, говорећи: — Еј, шаруљо,
Каже му цар шта је и како је и зашто га је звао. Насрадину не би драго, јер ко ће погодити туђе мисли? Правдаше се да не зна француски, но царски људи навале на њ,
А он цару: — Видиш и сам да нијесам звао: ко се надао, ко ли је знао да ја идем у тамницу? ТИ ЋЕШ СВИРАТИ Кад, је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тај аустријски државни уговор звао се “Привилегија”. По том старом документу Срби у Војној граници имали су духовну, економску и политичку аутономију.
Био је у Русији са једном аустријском дивизијом у Наполеоновом походу 1812. године. Звао се Баба Батикин, а по мишљењу сељана био је видовит и могао је да прориче.
Добро се сећам његових прича о Карађорђу, кога је лично познавао. Звао га је великим вождом, или вођом српских сељака и никад се није умарао причајући о његовим херојским борбама против
Тамо сам први пут чуо за неког Американца који се звао Франклину а који је помоћу кључа и змаја открио да је муња последица електричног пражњења које настаје између два
Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу који се звао ”Плава звезда”, бар за један дан док не нађем своје пријатеље.
Ту је, међутим, био и један мој пријатељ, доста старији од мене, али нижи по функцији у Творници. Звао се Билхарц. Он је био тај други разлог који ме је гонио да останем овде.
Када сам Луканићу казао како се зовем, он ме упита за име мог оца, а кад му рекох да се звао Коста и да је живео у Идвору, у Банату, његове очи засјаше од радости.
успешно имитирао рецитативно певање српских народних епских песама, праћених инструментом са једном струном који се звао гусле.
Берлин ми није више личио на Тренентал, долину суза, како га је звао мој стари пријатељ Билхарц из улице Кортланд стрит.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не треба тражити бољи пример од српског језика. Он се досад различито звао: одвојено српски и хрватски, па српски или хрватски, најзад заједно српскохрватски. Данас су називи поново одвојени.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’! Ко те не би диком звао, Славу ти одавô! Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво! Буди јава твојих снова Од твојих синова!
Краков, Станислав - КРИЛА
Али то је било само изјутра. Тада је и говорио. Проповедао је братство, бацао проклетства, звао на побуне, кашљао и најзад се смирио. Грмљава се удвојила. Одједном је нешто грунуло страшно, необично.
Настала је страшна граја. Рањени је звао у помоћ, и хватао за крваву главу, завеса је пала, партер се комешао и празнио. На вратима се указала војничка патрола.
извини. Командант је наишао и звао ађутанта. Опет је један обријани пришао Душку, и пошто је дуго грдио Врховну команду, упитао га да ли познаје Аписа.
Петровић, Растко - АФРИКА
Н. сам није знао како је маломе име; он га је звао: „Мармитон!“ и мали се одмах појављивао ужаснутога лица од страха, клатећи као мајмун својим огромно дугим рукама.
Гундјуру је место фаталности. Његово се име више не сме изговорити. По цену живота ниједан црнац неће рећи како се звао тај град.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ А тако се не звао именом светога Порфирија, ако те уочи саме месопусне недеље не бацим у мутно Дунаво, па нека онда раци твојим поганим
Хеј, да ми га је дома видети! ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?... Јер и то морам честитом везиру јавити. А можда га и ја познајем, те бих ти умио нешто о њему причати...
“ Други: „Чок селам!...“ Трећи: „Селам алећ!...“) ХАСАН: Добро ти бог дао! ГЛАВАШ: Ти си ме звао. Па кажи важност своје поруке: Да л’ вреди што сам амо ходио?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао! „Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ — рече више у шали. Онда сиђе у мој заклон и седе на ивицу рова. — „Шта уради ти ово, ’Цврцо’?“ Тамо ме је звао, јер сам био најмлађи командир у одреду. Изложио сам му шта се догодило. Он се диже и подбочи се рукама.
— Имао сам. Али ја сам био најближи команданту. — Море, шта се натежете око тога — нервира се Радојчић. — Звао га човек, па квит. Шта вам је наредио?
Војник се врати носећи једно писмо, које је ономе вирило из џепа... Звао се, сећам се, Борис Желчев, а писала му нека Ратка из Пловдива.
шта да радим! — уздисао је управник. — Поставио сам им онога капетана за собног старешину, а он испао сада најгори. Звао сам га. Знате шта ми каже: ,Ја две године нисам сишао са положаја. Разболео сам се.
— Звао вас командир на каву — рече улазећи. — Имате ли покривач?... Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте.
Војници су на ногама имали платнене ципеле, које су сами сашили. Ставили су шлемове и опасаче. — Ево, зашто сам вас звао. Телефонирали су ми сада из пука да се ноћашњи јуриш одложи. Они ће наредити кад треба да буде. Вероватно сутра на ноћ.
Нашао сам одмах онога пешака. Станић се звао. Решили смо да то послеподне идемо у биоскоп. Објаснио ми је, да се „оне“ тамо сакупљају. — А-ха! — добаци Војин.
Можда и зато што већ толико дуго времена нисам био у друштву жена... Али своје стање крио сам од Томе. Јест, тако се звао... Ето, видите.
то је природно... — Али кад вам кажем, то није истина... У питању је само један мали француски кадет... — Како се звао? Она се колебала један тренутак, па ће рећи: — Гастон... Он је мене волео, а не ја њега.
Причају да их је још једном тако звао, пре два месеца, да им замери што не поздрављају француске официре. У предсобљу команданта места сви смо се сакупили.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
скроз хибридан, измишљен и непрестано изнова измишљан и све компликованије замршаван, непостојећи, свеједно да ли се звао рускословенски или славеносербски.
ждрал, „зашто Србљи приповедају да се тако звао коњ Милошев; итд.) на језик и акценат (в. Преписку ИИ, 189). — Занимљиво је и лепо, а умногом и прихватљиво објашњење
146). Текст је прештампан из Пачићеве збирке, стр. 69—70. — Има више трагова у нашој књижевности да се Петроварадин звао Гибралтар, час сремски, час мађарски, час славонски.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: И Цигане бих звао у помоћ, Само Латине — не! ВУКСАН: Цигани су дивији, Латини подли и лажљивији. РАДОШ: Па онда, ко зна да л’ и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видиш ли? Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе. Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом.
Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом. Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (долази из леве собе): Шта си ме звао? ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши! АНЂА: Ала лепо мирише! ЈЕРОТИЈЕ: На шта? АНЂА (досећа се): Чекај!.
КАПЕТАН: Ћут', кад ти кажем! Гле ти њега, он мисли звао га неко овде да говори! ВИЋА (чита): „...и да му је намера била како династију тако и целу државу бацити у ваздух.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он се вратио фолклорном стиху и мелосу не да би их унео у своју песма, него да би у њима открио оно што је звао матерњом мелодијом. Више од других песника активирао је из језичког памћења старе слике и значења.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. — Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и
Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао. Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.
Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама,
Ћипико, Иво - Пауци
—Није мало, не .... Али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати. ... Ето, зато сам те звао, да се знаш владати. Путем Раде размишља о дугу: — Сила га се божја накупила, нећеш нигда крају!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али надохват ако је буде звао.
Одвојио се од групе због свађе с главним мајстором, који се, ако добро памтим, звао Стикриос. Сукоб је избио због призора из јеванђеља који је кир Јакос сликао.
Макарије Звао ме је данас Лауш. Тражио је мој савет. Не зна кога да постави овде као заповедника док буде на ратном походу.
Добро, код других се он друкчије звао, код неких уопште није имао имена. Окретао сам ја ово питање и са полеђине. Загледао сам ја њега стотине пута, и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи. Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик њего
Исповест ми треба, зато сам те звао: Оче, ја сам мајку своју отровао... Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
крају даљског атара, код патријаршиске пустаре Мариновци, налази се један бунар који се још за време мога детињства звао Миланковим именом.
Било му је тек двадесет и осам година, а звао се Галилео Галилеји. Ипак је његово име привукло толики број слушалаца, да се приземна сала, у којој је требао да
Наш разредни старешина постаде један млади доктор математике који се Варићак звао и своје име у науци осветлао. Он нас је пратио до матуре, а одмах после тога отишао у Загреб за професора Универзитета.
Томе је лако помоћи. Можете ићи.“ Онај младић звао се Камил Фламарион, а ова сцена била је почетак његове сјајне каријере.
храм који ме не потсећа на она времена када су овде владали кнежеви-надбискупи, господа господари, како их је Моцарт звао, а горко искусио то њихово господство.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка? Да ме је сам паша звао не бих му дошла, ама ти, ти си мој паша! Сад ће и дружина да дође, а ја потрчах да видим шта је.
Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак. Испред њих играјући момак Коста који их је звао. Чује се из далека песма: Истамбол да чика рир кете налва, Кете налва гитилер, вај, кокона!
Оно, истина и ја покаткад запевам. СВИ БЕГОВИ Пој бре, Сароше, пој! САРОШ (доста смркнуто): Сада, овде, не. Звао сам вас у госте и на вас је ред да се веселимо и певамо, а сутра у Доњо Врање моје је. Деде, бре, чочеци!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А Бог му даде два камена: један се звао тама, а други сенка смрти; и рекао му да их таре један о други. Искочила ватра, сине. И искочила радост за Адама.
Наредио је да кандила горе стално. Претворио је једну собу у музејчић, повешао иконе, и звао сликара неког да га пита може ли по зидовима израдити фреске. Па је онда једног дана решио да ће да се жени.
Учитељ дуже времена није за то знао; а кад је сазнао, звао је Мију својој кући, и с њиме разговарао и овако и онако, и напослетку оставио да буде: или-или.
Раније, он је у Римској улици свраћао само Харисијадесу и Харисијадеса ради, и његове младе жене ради. У себи ју је звао: „Мала девојчица с великим очима које Бога виде.” Радо се сећао, и препричавао, једну сцену.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
не то, ја друго овде разумем; ја мислим што се карактера тиче, мој је супруг само нотарош, пак би видила ко ме не би звао милостивом госпојом.
Прелић, то она овако толковаше: што такови сами признају да нису ништа заслужили, но све што имају од првог, који се звао Поповић или Прелић, наследили јесу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
По тој новој биографији, покојник се није звао Стојан, него Спира; он је погрешно носио презиме Антић, јер његово је презиме у ствари Николић.
Његова се мајка није звала Ангелина, јер му је то била маћеха, већ Марија; његов се отац није звао Миљко, већ Мијат, и није био свињарски трговац, већ поп.
Крајем новога века родио се један чудноват писац историје. Звао се Наполеон Бонапарта. Он није писао историју, као што је то ред, већ ју је правио.
Уосталом, ми смо ђаци то и били за њега. Никога од нас он није звао крштеним именом; свакоме је приденуо по једно име из зоологије и тим нас је именом и звао и прозивао, тако да за њега
Никога од нас он није звао крштеним именом; свакоме је приденуо по једно име из зоологије и тим нас је именом и звао и прозивао, тако да за њега није ни постојао прозивник са нашим крштеним именима.
Овај је човек имао одиста силну логику, штета само што је та логика почивала на батинама. При растанку звао ме је да му дођем по подне, а, када сам отишао, нисам га затекао код куће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ах, сад се сетих. Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити. У људи није било више даха ... Док један вод застане, да
— Ја шта ћу... — Немој сад да навучеш и другу кривицу — упаде Душан. Он те зове на рапорт... Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу.
— Слушај, да је командант хтео с тобом приватно да разговара он би те звао преко посилнога. А видео си да је дошао ађутант. — Наравно...
и тако даље. Пристао ми је вечерас свештеник пука Господин... како сам га звао на рапорт. Рекао ми је, како сте ви користили моје име... Нека ми резервни капетан...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неизвесношћу, сумњом, досадом сам звао Страх ништавила крајњег Што ме мори. Ниједна визија није него визија смрти: Али у зоолошкој башти су и ботанички
Са утехом као да би подносили И овај пакао, Кад би за њим долазио ма један гори; Неизвесношћу, сумњом, досадом сам звао Страх ништавила крајњег Кад ме мори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови! Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ? Закорачивши, угледа Ведран своју сенку и зачуди се: проширила му се рамена, смањила глава.
Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође. — Даћу ти највећу лубеницу из бостана! Златну ћу ти лубеницу дати!
Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме? Радана низ леђа као да неко прели леденом водом. — Како сам те могао звати, кад не знам ко си?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Спремни коњиц фркће, ногом копа, бије, Као да би на пут господара звао... Зора је. Ми деца крај мајчина скута У дворишту стали, срце нам се тресе — Отац, ево, свима из јаспрене кесе По
Из вруће високе ражи Грличин глас је звао, У врху чемпреса старих Пошљедњи пламен је сјао. Од среће ја бијах умро, А ти, у љепоти свој, Нада мном сама си
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тај неуморни усталац кроз векове је загревао рају и звао је на подвиге. Мусић Стеван је јунак који је касно стигао на Косово.
А кад се Ђурађ закалуђерио (као калуђер звао се Максим), Јован је постао деспот. Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа.
Један његов син (коме историја не зна имена а песма га зове Максимом) потурчио се и као потурчењак звао се Скендер-бег и пашовао у Скадру. Други Иванов син (који се у песми погрешно сматра као његов брат) био је Ђурађ.
Натраг се није могло, јер је тамо била тамница, мучење, смрт. Живот је звао напред и Вуксана од Роваца и читав народ. Мрчарић Пејо је будна савест народна.
“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на земљи, јасна звездо на Маћедонији! Звао би те да се напијемо, немам овде вина ни ракије, а да си ме затекао, краљу, код Немеша, бана вршачкога, може бити да
године пребјегне у Србију“. „Он се по оцу звао Гавриловић па су га Подругом и Подруговићем зато прозвали што је био врло велики, тј. по другога човека.
Ђурађ Сенковић није отац Ивана Влатковића. Иван је имао брата Јурја (Ђурђа), а отац му се звао Новак. О страшном оделу (од рисовине и самуровине). Бојно копље вуком покројено, тј. обавијено вучјом кожом.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У
оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак Пливао сам у цик-цак.
џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак Пливао сам у цик-цак.
Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак Пливао сам у цик-цак.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а сина Николу „Ник“. Због тога је читаво село, па и ђаци у школи, дјечака звало Ник.
— Погледај само, Луњо — звао је Ник. — Нек му гледа његова дебела Марица! — отресе се Луња сјећајући се Стричеве приче о плавој Марици и њезиним
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и богат цар, те би се прогласило да свакоме доходцу бадијава раздаје своје благо, — е да би на то с принудом кога звао натоварити му и дати по три товара блага?
А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега знао, ни би преда се звао да му снове прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир и над
орар, кад на рамену, кад се опет препојасивали шњиме унакрст ка и ђакон пред причештење на летургији, — и то се је звао порамник, ако није арнаутска струка била, чим је Луп слуга крв изатро, те је сва крвава била); и он то узе и поњавицу
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувеног Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није