Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али су се пазили. Од милости зваху један другог „јараном”. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће
— Овај и теби одскочи! Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. — Јеси рвач?
Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти. Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...
На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом,
Теодосије - ЖИТИЈА
И много друго у манастиру учини што није могуће набројити, због чега га зваху другим ктитором. Када је све ово тако свршио, написа писмо родитељима и браћи овако: „Вашим милосрдним писмом, због
с Христом жеником уђу на свадбу и у брачну ложницу, у радост и весеље, него још и дрско уздајући се у чистоту и пост зваху: „Господе, Господе, отвори нам!
“ и гле посрамљена, достојна крајњега плача, да женик ради кога мишљаху да постом чувају своју чистоту и к њему дрско зваху да им отвори, он их се и одриче с клетвом, и говори: „Заиста вам кажем, не знам вас!
задивљени обиљем источника који је текао на земљу, а уједно и ужаснути, оставивши јутарња пјенија, са страхом и сузама зваху: — Господе, смилуј се!
Сви, видевши ово и чувши, и обузети ужасом и радошћу, са сузама зваху: — Господе, смилуј се! и сви од самодршца па до последњега биваху помазивани светим миром од реченога
Матавуљ, Симо - УСКОК
озбиљно и суморно; па, као да га баш то подбоде шта га сви гледаху у чуду, настави: — Био је тај Долћи латински поп и зваху га обат!
не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом. То исто учинише сви старији. Стево се окрете Крцуну. — Како се оно зваху, Крцуне?
Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом. То исто учинише сви старији. Стево се окрете Крцуну. — Како се оно зваху, Крцуне? Очевидно Крцун чекаше то питање.
Једино што сви Петровићи могаху завидјети Тому Маркову бјеше красно мушко дијете од три године, кога зваху Раде. Јанко никада до тада не виде љепшег и умнијег дјетета!
Израз му бјеше сјетан, готово жалостан. Ђакон — „Милобруковић Иво“, како га најобичније зваху Црногорци — жилав човјек од четрдесет и њеколико година, обријане браде, црнијех, танких бркова, имађаше капу као
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу, Њега зваху Змају Милутине.“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци. Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјеци је протекло вријеме у божији час са „чиком“ — како га већ повјерљиво зваху. При растанку ижљубише се, а дјеца обрекоше да ће се и сјутрадан тунак састати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду. Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због
Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље.
Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.
Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. Ђацима и слугама служаше за спрдњу. Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Скупили се мали, Сви ситни и ниски, подигнути злобом, Пред страхом што иде, нагло, као вали Једне моћне снаге коју зваху робом.
Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал' страх даље иде, нагло, као вали Једне моћне снаге што је зваху робом.