Употреба речи звезда у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Међу осталима беше једна о паду Сентомаша: Беше ноћ. Пламен је по небу лизао. Није се видело звезда ни месеца. Густи облаци дима скриваху та небеска кандила да се тим боље покаже дивљи елеменат, који у бесу своме све

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Симовић НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ Садржај И 2 ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА 3 ЂАВО НА СЕЛУ 6 НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О ВИНУ 12 КОСЦИМА 14 ПОПЕВКА 15 ПИТАЛИЦЕ 16 КЛЕТВЕ 17 ЗАГОНЕТКА 21 ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И

почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи

у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара

у малом паклу запањених свећа на његовом гробу је мрак припев јој хладан улеће ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара

умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да

Па нећемо ни ми живети довека, нисмо ни ми веће будале! ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 1. Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека?

ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ Мудрац међ нама ћути, ћути јер види да онај који би могао при сјају звезда које сам пали Јерусалим да зида, народе да буди, труљевину гори, мекиње меси, међ свињама спава.

крв; а жохаре људи једу, улов тих, и бдију, да жохари не поједу њих; ено и у небу, уз шумарка руб, засветлуца звезда као златан зуб. б.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси... Она прошапута: — За грм, друже!...

Она прошапута: — За грм, друже!... Била је уверена да је то Станкова звезда... И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде... Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.

Небом се почеше ваљати сиви облаци... Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву...

Ноћ се спусти мирна и мрачна. Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда. Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. Ратници разговараху: — Биће кише. — Камо да хоће!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Како ли је срећна душа која знаде Бити свет за себе, кô звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде миријаде.

У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.

А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... ЉУБАВ Из Стона на Пељешцу

Шева чу химну небу плаву, Буљина музику ноћи. Јастреб се трже: ето лова! И зец: зар ловац хити? Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити?

ЧЕКАЊЕ Дуго се у потоку купа Јутарња звезда; већ зâри, А свуд још страшна, и глупа, И нема апатија ствари. Прошле су звезде и сати; И таласи под луком моста;

А као песник, ти ћеш бити Странац у свету и у гори: Од осама се што усхити, Од хладних звезда што сагори. ПУТ Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће!

Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка месту откуда крену.

За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена. Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају!

И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна.

А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са речног дна?

Ја одох даље новим лукама, До звезда брод је мој узлетао: А држим и сад још у рукама Неки цвет црн што ту је цветао.

ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја. Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” *** Људи! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и радује. Двоножац га гледа, шири руке, те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан пење и везује за небеско кубе. — Јес', богами! На Нову годину 1881.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Међутим док је Јула силазила, и као звезда залазила за хоризонат, Меланија се све више пењала. Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ

прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао); изброја седам осам звезда, па захрка јуначки и тај »последњи Мохнканер« из данашњих сватова.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Срећна ти јуначка рана! Он захваљује и очи му наједанпут заводне — Нема шта, продужује онај, сад ти је Карађорђева звезда сигурна као у воску. Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је!

„Гле — помисли Јуришић па се наједанпут зверски згрчи — тако ми неба и свих звезда, тако ми моје пропале прошлости и тако ми моје црне будућности, овог секунда, овде на овом месту, јавља ми се Господ

заустави оног човека: — Господине, рече он, каква је то случајност: да на земљи има исто толико људи колико на небу звезда? Ајд, одговорите ми! Онај човек побеже ужаснут. — Господине, викао је он за њим, господине, ја тражим службу.

Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ. Али, гле, црвени пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона вешала.

А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ. Али, гле, црвени пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона вешала.

Африка

кад се погдегде гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.

у којој је човек сигуран за овој живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари

другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски издужен све до звезда. Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме.

било би боље не говорити, јер иако је око нас дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да

И онда опет ноћ сасвим тамна. Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера. Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би

представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи животиње не виде као они парови далеких звезда, већ се састају увек у једну једину.

Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора.

Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском. Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда. То беше сасвим друго сазвежђе него наше, и ниједној звезди ја нисам знао имена.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Темишвара, који је био главни град на југу краљевства и који је био обновљен по нацрту францеских официра, као нека звезда, од камена.

Темишвар је био дело људске, а не божије руке, и састављен од самих каменитих звезда, утврђења градских. Те звезде су, при опсади града, мамиле војске у унакрсну ватру топова и биле су чувене по томе.

Те звезде су, при опсади града, мамиле војске у унакрсну ватру топова и биле су чувене по томе. Свака од тих звезда била је и сама, као неки свет за себе, а све, заједно, као неко острво.

Трску, траву, и баруштине у Махали, багремов цвет претварао је у сребруштину небесну, која се белела до звезда. То јест, до овејка звезда, које је тај народ звао Кумовом Сламом.

То јест, до овејка звезда, које је тај народ звао Кумовом Сламом. Расцијани су, у то доба, толико волели све што је светло, младо и ново, да су

Иза тих гробаља, унедоглед, видела се само раван и зелена трава. Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано осветлило торњеве цркава.

Све у круг, да излуде по барама. Неће знати да кажу јесам ли спреда, здесна, слева. Док се само небо оспе звезда коњокрадица. Ја сам човек сеновит, Шокице, не бој се, али што кажеш за женидбу, ко ће мене за женика?

Бачка се, затим, у Павловом причању, вртела, око њега, као да лети. Сад се чинила, стрмоглав, небо пуно звезда, сад као море дубоких, мирисних, трава, сад као бескрајна пешчара.

Да ли са звезда? Или, из нашег прошлог живота и наших успомена. Или су вести из будућности, која нам се спрема, без нашег знања,

Страшан је, каже, тај луди обичај грофа Пара, да коњма даје имена звезда и сазвежђа. Рекао је то неколико пута Валдензеру, али грофу да каже, не сме. Али се згража!

Нити их привлачи селидба у Росију, која нас чека. Остаће овде где имена звезда дају коњима. Он ће отићи, далеко од свега тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз

Он ће отићи, далеко од свега тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз те црне очи што га гледају из расцветаних липа.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Оне су испресецане дубоким и махом не тесним долинама притока Црнога Дрима, од којих је највећа Ват Зезе или Звезда, у чијем је горњем крају област Булчизи и која најдаље иде у Арбанију.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И

поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке

ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе. Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује. Лепа је као звезда зорњача. Покрај узајамног обећања растану се. Шамика дође кући. Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.

Црњански, Милош - Сеобе 1

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански СЕОБЕ Садржај И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 5 ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.

У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 129 СЕОБЕ И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се

У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 129 СЕОБЕ И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже.

Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља. Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија!

“ Тада честњејши Исакович поче будити Комесара и, већ сасвим напит, блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља... све шуме у даљини... брда... и облаке...

Ноћи пуне трава, таме у шуми, жбуње са дивљим, црвеним плодом, жубор вода, а нарочито светлост неба, звезда и сазвежђа, пролазили су над њом, кад се сећала на прве године са мужем.

Затим синуше пред очима њеним читави колутови звезда, плавих, љубичастих и жутих, и прелише је ванредне млаке воде, над којима су текла и небеса.

и топлоту по врховима брда, а увече, при свлачењу и легању, велико, недогледно плаветнило неба, између разних звезда и сазвежђа, која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила.

Пук одахну душом и попада да се испава, после толиких дана непрестаног хода, у топлој, летњој ноћи, пуној звезда. Беше му као да је стигао дома. Иста раван, иста река, исте баруштине, песак, врбаци, а иза њих плава брда.

црних, чађавих, оштрих кровова, напуштених и непомичних, међу којима се видео танки млаз заплавелог неба и, на њему, звезда Даница.

Дан‑два, затим, удари снег и мећава X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Зима је године 1744. била дуга и јака. Славонско‑подунавски полк, растурен по варошицама и бедним селима Оберпфалца,

толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Како је у нашем народу постојало веровање да констелација звезда и положај месеца одређују судбину појединца, сматрало се да није свеједно у којој се фази промена налазио месец у

распрострањено је веровање да сваки човек има свог „астралног двојника“, односно да када се дете роди тада се и његова звезда роди (упали), и да га она од тада прати кроз све његове животне промене, а када се звезда угаси (падне), онда човек

дете роди тада се и његова звезда роди (упали), и да га она од тада прати кроз све његове животне промене, а када се звезда угаси (падне), онда човек умре.

Лако је могућно да у ову групу улазе и лична имена Звезда, Звездана, Звездан (веома распрострањена у јужној Србији) која, осим естетске, имају и магијску функцију да као извор

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Као између планета и звезда пратиља, зна се између поданика и цара колико је миља, и којом стазом ко ићи мора да не дође до судара.

се крсти кћи себарке, нека певају косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе, а звезда на узглавље спусти златну пару, нека се наручи суседу котаричару да јој колевчицу од прућа донесе.

ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја права.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

земље коју су претходно раскрчили од камења, и ништа се више није дало учинити, а на небу се осветли прва усамљена звезда. И тада, однекуд из самог срца сумрака, причају да је изашао некакав човек, погнут под теретом прућа на плећима.

Јеси ли добио шта у последње време? — У овом колу девет погодака! Да је »Олимпија« играла нерешено, и да је »Звезда« тукла »Динамо«... — Шта је са оним печењем?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Оне војују и побјеждавају! Оне славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају.« ПЕДАГОГ. — Доситеј Обрадовић не тражи толико истину ради истине, у његовим очима ока не

до 1901. Звезда Јанка Веселиновића јавила се 1894, затим је излазила од 1898. до 1901. Називајући се скромно »породичним листом«,

до 1901. Називајући се скромно »породичним листом«, Звезда је била готово исто тако политички колико и књижевни лист, и око ње су се скупили незадовољни елементи који су водили

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.) МОЛИТВА Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну

Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио свуда, свуда преда мноме, Само

Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике? Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!?

Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!? Ох путањо, земљо мени света, Којом она синоћке прошета, Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако

О брате, брате, ти не беше сунце Што крваво зађе за врхунце, Веће звезда мало затрептила, Па с' на ведру небу изгубила.

Па када ти за аљину од звезда Приповеда, и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И

Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. 1847. (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) Нуто

„Код мене кад си, мило злато моје, Големи таде вас имадем свет, далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда све

55. Небу брзо ја погледа горе, Куда је рука показала миле, Нада мном не беше сјајно море, Не звезда ноћи, нити гудбе силе, Да крене њи и снег и младе зоре, Да спрати мени опет лице миле: Небо ведро снеге и керове

Он оком плану дивно гледећ друсто, Ал' срце њему опет оста пусто, На њега звезда до звезде с' осмева, Срдашце ледно само сунце згрева.

јоште бруји Као море из далека, Као котô када струји, Тако с' чује; али нека, Веће и то поста тише, А на небу звезда више. 91.

Тио свуда и све тише, Тице нашле своја гнезда, Сумрак веће, па све више, Већ подегде трепти звезда, Веће дође нојца тавна — Њена дошла већ одавна.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда! А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор

— Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара.

— Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара.

Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те

Силних жеља полетело јато да с висине изгледује злато, о небо се жеље приковале, место звезда на мене су сјале, а највећом од тих жеља клети' придела је нојца вео бледи, бледи вео сади-месечине, хоће нојца

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мужу је сунце она, дома звезда, а дечици Мајка, С њоме рајска срећа, с њом задовољство цвета. ПРЕДГОВОР Оном који је с немачком литературом мало

Лалић, Иван В. - ПИСМО

ли осећаш ово убрзање: То простори се сабиру у нама Ко мед у саће; даљине се тање Као фолија: иза ње је тама И врв од звезда незнаних, постање Несагледаног, црно усијање — А с ове стране стањене фолије Позно пролеће. И магнолије.

Говор душе с душом, како рече Сократ. 9 Ми смо две жиже у једној елипси Што непознатом телу је путања; Је ли то звезда? Ил светлост што мисли Своју тежину током путовања?

преокреће Да један бездан не остане празан, Море се поти у својој лепоти Којој је само ужас саобразан; Растварач звезда и растварач плоти, Језик анђела издробљен у цвеће И прокључали катран, караказан, Богу на служби за страшно умеће.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Као: „Ја одлазим! Ја се пењем у небеско плаветнило! Моји дланови пуни звезда ... Моје руке пружају се ка травама чекања...“ Траве чекања! Опа, бато! Глаголске именице и ти системи!

Човече, код мене вам је то тако: када се догађа нешто стварно напето, не можете да ми исцедите сузу да вам је звезда на челу.

Корачали смо преко неке као ливаде, право кроз ону већ класичну реченицу „небо је било без звезда“. Заиста је било. У трави пронађох два свица. Закачили смо их на своје џемперишке. Свици се панично прихватише вуне.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шум печалан, тихожалка: била звезда врх орања, био ветар - свилу ткао. Зрело сунце метохијско по васцелом греје крају. (Изгрејао Христос с фреске.

Лутај, роде, по каљузи. (Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.) Јовановић је ли Паја она звезда изнад гаја? ІІ Полијелеј. Сухо уље. Стргнут печат с хрисовуље. Изнад леле тужи јао. У мочвари мрак заспао.

У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда породиља и церови лахорају. Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја.

смисла: белутак пун је лепих садржаја од једног сева намножи се триста, те тминин дуб се, грана отежалих, у честар звезда, с грмљавином, свали.

Шклопоће, дрчи отпадак смисла опанак крпљен: праслика трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру зору не зовну петли. А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери

смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник, без топла гнезда, у сваком оку блиста му звезда, или му видиш, по неки пут, у оба ока по месец жут.

Сад мачак баби умилно преде, очи му жуте поспано гледе, блиставих звезда у њима нема, умро и месец. Поваздан дрема. А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири.

“ Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије. Ракију пиће и лумповаће са Влашићима, са седам браће.

До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж! Неће ни један јело да дирне . . . (Слагаше ово савести мирне!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Најзад разазнајем и по коју реч, јасну и усамљену као звезда: — Не, кажем ти да не! Чамац пристаје испод мојих ногу али га ја апсолутно не видим.

Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак. Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на мало сребрне

“ Билион! Билион, билион; нух билион. Звезда која пада? Не! Паланкинос? Не! Нух билион, нух билион. Нух, нух. Шта то, шта то? Ах да; шта то чух, шта то чух?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

19 МОЛИТВА 21 МОЛИТВА 22 У НОЋИ 23 У ОСАМИ 25 ЗВЕЗДА 26 АНЂЕО МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ

Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак...

И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао сред мочваре у хладној грозници звезда. Сељак ће к мени доћи у невољи и чобани ме по планинама чекају да једном годишње донесем утеху зеленију од траве.

Коледари само певају за срећу новог сиромаштва. НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се

Победа тамни, а поразу нема краја и ти који волиш вечна дејства клечањем својим постаде звезда и узгред, одрубише ти круну насред раја. Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два!

Или ће бити мошти! Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда. Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с пута — знаш да не видим, црква се моја топи, од милине, нема сунца,

то дуго траје у ноћи без петла жена већ расплиће косе и вежба нарицање зна да остаје сама испод љубавних заплета звезда тако је то кад се удаш за војника Татару откресан брк Словенин оде низ тарабу проклету пртећи на леђима издајника

*** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа

и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се пењу до дванаест мојих звезда и нек се не боје ноћас по девети пут да погину!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

лагано нестаје, а над нама још увек лебди млечни одблесак већ зашлог сунца, и кроз њега жмиркајући затрепери по која звезда. Те вечери, јула 1914, умукло је већ било и блејање оваца.

Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј! Исток се помало беласао, сјај звезда гасио, а зорњача блештала металним сјајем. — Е-хе-еј!... Објављена мобилизација!... Покупите стадо и терајте у долину.

Из даљине се зачу дрхтав глас: — Благословен Бог наш всегда ниње и присно... Једна звезда прелете преко мрачног неба, остављајући за собом траг, па се и он истопи, а околне звезде као да синуше јаче.

Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца...

Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет. Звезда једна прелете преко неба, па се изгуби у мрачном понору. — Сад је неко умро — рећи ће један од војника.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 61. Освану звезда на ведром небу, Рабар девојци пред белим двором: “Јеси л’, девојко, пешкир навезла?“ — “Јесам навезла, нисам

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Питаћу те шта разликујеш кад се истрезниш! БЛАГОЈЕ: Сасвим сам ја трезан! Трезан ко звезда! ГИНА: Видим! БЛАГОЈЕ: Може крај мене да тече океан ракије! Нећу је више ни помирисати! ГИНА: Знам како нећеш!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко.

Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице. А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра.

живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја волим.

А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у раном умирању, моја, и туђа, младост, горка и једна иста.

Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Срем то више није.

Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке. Довикивање.

То лето било је лепо, топло, са ноћима пуним звезда, а вароши су врвеле од великих, белих, сламних шешира жена и црвених сунцобрана. Било је и много бициклета.

То мора да је тешко. Материнску љубав није нико измислио, она је ту, као звезда на небу. Са мном ручава и један стари професор цртања, који ми прича да је, некад давно, био аустријски официр и да је

Трешње су сад свакако већ румене, а села су сад весела. Гле, како су и боје, чак тамо до звезда, исте, и у трешања, и у корала! Како је све у вези, на свету. „Суматра“ – рекох, опет, подругљиво, себи.

Не зато што техника напредује, него је то успомена на каруселе. Та сјајна звезда вртлога довољна је да цео град заволи вртлог звезда.

Та сјајна звезда вртлога довољна је да цео град заволи вртлог звезда. Шаре на стубу, који као камени мач стрши из земље, са готском оштрином, нико не може да прочита.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Са црне греде озго виси чађава лампа и чкиљи жутим, нечистим пламеном као умрљана звезда. Врућина као у паклу, а осим свега, ракија воња и дави својом смрдљивом атмосфером.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента и каквих не одликовања.

Из побочне собе одмах донеше ваздан разних ордена, звезда, ленти, ордена о врату што се носе, и ваздан медаља. Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПОНОЋ У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице...

Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа. Оријент-експрес јечи кроз хладно јесење поље; Једна локомотива ко звезда излеће из Бихаћа. — Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље!

ЈУН Месец је пун као кљун. Искри се сребро у одблеску. Једна звезда седа у чун И тоне у даљ плаву, небеску. Трачак искоса, пао у жбун, Колико да осветли нотну свеску Попца што свира:

ЗВЕЗДЕ Звезде — на небу брадавице Болују понекад од падавице. У августу, небеса тешко дишу Препуна звезда ко узрео дуд. Каткада — понеке од њих збришу, И иду некуд А ко зна куд... НОВЕМБАР Новембар.

” О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ Гледајте, како високо су Те звезде разбацане по Космосу! Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

светлост, пред очима се укаже, као у мрачној ноћи без месечине, безброј треперавих, зеленкастих и плавичастих звезда разне величине, али које нису непокретне као оне на небеском своду, већ се лагано крећу у свима правцима.

1830 метара зеленкаст муљ у коме су нађени живи организми; удицом спуштеном у дубину од 1465 метара ухваћена је морска звезда.

Пред очима се поступно указује чудан призор: безброј треперавих, слабо осветљених, већих или мањих звезда, од којих су неке непокретне, а друге се крећу у свима правцима.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо месечину сипа, Тајанствено рађа ново јато звезда...

О хајдмо, у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну из звезда слеће И свечано струји по ведрој самоћи!

И склопићу очи занавек. И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио.

Мој рођени живот туђ ми сада бива, Јер шта ја памтим, никад било није! Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

ОРХИДЕЈА Кад сам те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док

Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.

свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене са мрачнога зида, На почађелој и старинској плочи, Сијају сада, тужна

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних. И онда, кад звезда моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и

очију Са танким велом мистерије звука, С полусном среће кроз ту песму тију, Тако далеко од животна хука К’о срећа звезда, и сна, и младости. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?

ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под хипнозом звезда и светлошћу бледом. Миришу опојно душе пољског цвећа.

Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће. И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи;

Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу кроз јутарњу росу.

– Ал’ где ли страха нестали су трази Под зором бледом и поднебљем млаким? Небеса канда отворише груди. И маса звезда отпоче да пада Поново широм васионе целе На њих и на њу, преко тужног места; И ветар опет зашумори сада Пролазак

И ветар пева поезију смрти. А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда. Само мис’о сину: Откуд толико звезда? Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину...

А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда. Само мис’о сину: Откуд толико звезда? Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину... Далеко коб се јавља лаким ходом, Далеко звезде издишу над сводом.

ПУТ Први снег је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра. Сами, у куту тешког, црног влака.

гробу, иструлела лица; Она и не зна да долазим верно Драгани својој, уз певање тица, Свежином ноћи, под лепотом звезда, Кад инстинкт снóва мртвој драги креће, Кад спава зора и спавају гнезда, И бледим миром уљуљано цвеће.

А није знало пролеће љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова.

А моја мис’о у парадном руху, Тамо где беласа још Млечна Путања, Следује нечем, као Хамлет духу Свог оца, а свет звезда јој се клања. То су најлепши, најбољи, најдражи Часови њене блудње, али камо? На вечну међу истине и лажи?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

звезде, сељаци држе као седам брата и: зову их: Мика и Миока, Рака и Раока, Орисав и Борисав, и седми Милисав. ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри.

ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри. Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па

ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри. Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па ће се обазнати и ухватиће га, ако се проговори о бежању његове звезде.

Сва земља нека дрхће од страха мога! (лупи ногом о земљу). ГАШПАР: Нас је, царе, звезда овамо довела, и познали смо да се родио цар над царевима.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Онда свињарче зачне говорити: „Девојко, јели ти на челу звезда?“ Тек што он то изусти, а Турчин му у реч: „Валај баш смо у једној мисли.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

епископа био сам се сасвим почео измењи-вати и моја прва мудрованија и намеренија заборављати; кад ето ти моја звезда, која је другојаче са мном наумила била, по месецу дана донесе из Срема у Тамишвар некога момка калпагџију, именом

је и бесмертно име, паче свију земљедржаца, који су пре њега на свету били, задобио; славу народа свога до сами[х] звезда узвисио и својим благополучним и високомогућим наследником, који буду по његовим богоуправљајемим стопам ходити, пут к

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао. А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто.

кад је на коњу појурио кроз село и стао у пољу, далеко од села, не, сам је коњ одједном застао, уплашен тишином између звезда и слеђене белине. Зебу му руке и осећа да су мокре и лепљиве.

Дише хроптаво, успорено и недоклано. Због Симке је заборавио да понесе пару и откупи душу. Нема звезда, а ноћ све види. Осећа: костреше му се длачице на врату. Те неоткупљене душе не остављају, иду за ножем и смрде на крв.

Птица пева из њега јер се кроз грање отвара небо, по нека звезда, а висина бескрајна, као његова нада чиста и поуздана; слуге гоне велика крда свиња и џелепе говеда, по свим путевима

Да би разагнао тугу на те дане јесени, Аћим поново припали цигару и настави да путује између храстова и букава, испод звезда и облака, од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не

Петог сина још није видео. Уозбиљи се. Био се зарекао да ће ноћас попити онолико чаша вина колико звезда може да изброји. Зашто седим овде? Баш крај ове јабуке. Могао је он још у ливади, кад су пластили сено. А није хтео.

Онда се на прстима поново дошуња до врата Аћимове ћелије и ослушну. Чује само два гласна дисања. ...Звезда хитро, у луку, као рањен тетреб пада небом на Прерово; Ђорђе нагло стаде: за умрлим дететом пада звезда. Скида шубару.

Звезда хитро, у луку, као рањен тетреб пада небом на Прерово; Ђорђе нагло стаде: за умрлим дететом пада звезда. Скида шубару. Не може више да је носи.

Скида шубару. Не може више да је носи. Над главом, небески чокот отежао гроздовима звезда и од њега је тама над селом модрикаста. Из последње куће нариче лампа. Нарицање је исцеђена сува комина.

Бежи од тишине у селу. Бежи да не сазна да је Адам умро. Умро је јер је звезда падала над Преровом, над његовим јасеновима, баш кад је био код првих кућа.

Умро је јер је звезда падала над Преровом, над његовим јасеновима, баш кад је био код првих кућа. И пиштала је та звезда што пада кад дете умре. То је детиња душа. Бог ме кажњава.

Не може и не сме. А звезде су још ниже сишле, све ће попадати, изгореће неорано поле. И она је звезда пала кад је умрло дете. Како је могао онолико да мучи Адама? Колена му се ломе, и он се, згрчен, свали на траву.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

чудо што сама од себе потече прича да је девојчица Вилински изрод, изгнана и прерушена принцеза, ђавоље семе, уклета звезда, вештичја кћи? Али старица не обрати пажњу на речи доконих.

Истога трена на западној страни неба угледала је како се рађа блистава млада звезда, и знала да је младић тамо чека. Од те ноћи лице јој је постало још прозрачније, још нежније, као што је прозрачан и

У рано лето и пред јесен, када су ноћи прозрачне и пуне звезда, тај златни траг постаје нарочито видан. Стишавајући глас, становници 3емље Сребрних Бреза тада шапућу да то

По жбуњу и по стази блештале су пахуљице јасније од звезда. Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју

и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из Татагине улице виђају збијено јато разнобојних звезда и једну крупнију како се пење увис. Тако знају да то Татага са својом децом не престаје да бежи.

Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне?

— Шта тражиш? — замрси му се једна од њих у косу. »Баш да јој не кажем!«— помисли мали чистач, а звезда се, као да му чује мисао, насмеја: — И немој, али пази! Сребрна ружа није обичан цвет.

Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже! Зато скочи, али скочи и звезда и поче се одмотавати као сребрно клупко, постајући све мања и мања.

Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе! — Звезда утону у траве као кап росе, а мали чистач пође да тражи Рибљу Главу. »То је бар лако!« — помисли обрадован.

Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби! »Можда ме је звезда преварила?« — помисли мали чистач, решен да се врати у свој град, кад на пустој стази изниче старица толико повијена

Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи. Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може.

Високо, више, још више, до трећег неба, до седмог! Упоредо с њим пењала се још једна звезда, а дубоко доле треперио пустињски песак крадући сјај месеца. — Погледај како блиста!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

сећа само годишњих доба: расцветалих јоргована, потмуло страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на Мишару, не појамних киша, слепљених са црним јесењим

по православном календару, које су им протицале у спокојству), а за хришћане, потопљене у таму оштру до несна, без звезда и без дна, 30. новембар, дан Св. Андрије, требало је да осване са њиховом победом.

сенке су претиле, претње су се мрсиле а он је, опет, осетио укус пустоши и осетио да је наг и ништак под том силесијом звезда, над Мачвом. То не само што му је био први пораз него и пораз што опомиње а мора се отплатити.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја. Да сам звезда, као што

и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја. Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би

сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

Ал' сироче, црне моје среће, Нит' сам звезда, ни тица, ни цвеће, Српкиња сам с дична Србобрана, С дична града оних дичних дана!

ничу крила; Кад се сетим, не треба ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени

сетим, не треба ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј.

Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр. Радичевић Х КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање!

Твоја је дика звездица мала, Што тихо, лако небом се њија; Нојца наиђе - злато се мрачи Ал' твоја звезда све љупче сија! М.

Око сваког светлог гроба - Баш ка' горе око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе

само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора светлости сјају и трепере, Век

О хајд'мо у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну што из звезда слеће, И свечано струји по ведрој самоћи!

И склопићу очи за навек! И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада, И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и мио. М.

Попа, Васко - КОРА

сваког бола Који не спомињемо По један кестен израсте И остаје тајанствен за нама Из сваке наде Коју гајимо По једна звезда никне И одмиче недостижна пред нама Чујеш ли метак Који нам око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац

нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Добро сте посматрали и запазили“, рече Питагора. „Цео рој тих звезда путује од истока према западу. О томе ћемо се идућих ноћи још сигурније уверити и увидети да се звездано небо при томе

На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не помера никад са свога места.

Око ње се крећу све остале звезде у кружним путањама чији је полупречник утолико већи, уколико је уочена звезда удаљенија од ове наше звезде која се зове поларном звездом“.

Не чини ли вам се да ће, крећући се по тој кружној путањи, та звезда небеских кола промаћи таман изнад површине мора, не заронивши се у њу.

„Први по реду је Месец, који видесмо пењући се овамо. Друга по реду је звезда Хермесова, која је синоћ зашла одмах иза Сунца, тако да је, засењену одблеском Сунца, не могосмо својим оком видети.

Трећа по реду је звезда звана Афродитина, која нам се сада појављује, у виду зорњаче, ено онде над источним хоризонтом.

Четврто покретно небеско тело је Сунце. Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају. Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу.

Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају. Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно.

Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно. Идућих ноћи пратићемо кретање тих покретних звезда у односу на звезде

Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно. Идућих ноћи пратићемо кретање тих покретних звезда у односу на звезде некретнице, које су причвршћене на спољној, осмој сфери. Сада ћемо сачекати излазак Сунца“.

Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!“ рече Питагора. „Она звезда која се сад баш појавила над површином мора, то је Сириус,

Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!“ рече Питагора. „Она звезда која се сад баш појавила над површином мора, то је Сириус, најсветлија звезда спољне небеске кристалне сфере.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О... о...

„Ти си кретен!“ „Ко кретен, бога ти твога, планем ја и ухватим се за главу да не полудим, ја сам геније, ја сам звезда, био сам новинар, сад сам архивар прве класе, а сутра ћу бити инспектор.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО ИМЕ 24 НАЈВЕЋИ ЈАД 25 ИДИЛА 28 ВОЈИСЛАВУ 30 ЈУТАРЊА ИДИЛА 32 ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ 35 ПРВА ЗВЕЗДА 37 УМРЛИ ДАНИ 44 УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 45 ВИЂЕЊЕ 48 ПРОМЕНАДА 50 Г.

ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда.

Ал' бегају звезде, остављају боје. При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи.

При бегању звезда земља је остала. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и

При бегању звезда земља је остала. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда. И ту земљу данас познао сам и ја.

ПРВА ЗВЕЗДА Већ се губи свело лишће с грана, Песма тица и ведрина ствари: Прилази ми ход јесењих дана, И дах тужан обамрлих чари.

Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда. И ту таму, и ту помрчину Светлост звезде полако расклони И са места ону густу тмину, Где је она, где стајаху они.

И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог пораза Прву звезду сузом поздравише. Већ се губи

” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као звезда и она ће заћи.

И твоја слика, као звезда среће, Прилази мени: и ја видим тебе Далеко, свуда; и знајући где ће Толики живот, ја заволим себе.

Умире ветар равнодушне смрти Тамницом звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били

незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави, бола, звезда и страдања.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када затворим очи, ја неизбежно прво видим уједначену врло тамну, плаву позадину као што је небо у ведрим ноћима без звезда.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Пазило се и на кретање Вечерњаче и Зорњаче. Венера је била наша бела звезда, а Марс црвена. Велики Медвед, Северњача и Млечни Пут су нам служили као компас.

Наше уши су биле тесно припијене уз земљу, а наше очи приковане за звезде изнад нас. Светлост звезда, топот волова који пасу и слабачки јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се

у којој се каже: ”Изашла сам доле на друм сама, Кроз маглу се блиста камени пут, Ноћ је тиха, природа Бога хвали, А звезда са звездом шапташе...“ Љермонтов је био син руских равница.

у везу са природним даровима који омогућавају међусобно споразумевање човека са човеком, животиње са животињом, звезда са звездама и човека са својим Творцем, разумљиво је што сам много размишљао о природи звука и светлости.

Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу који се звао ”Плава звезда”, бар за један дан док не нађем своје пријатеље.

где сам читавих шест недеља сваког лета, живео под небеским сводом, посматрао волове који пасу, зурио ноћу у безброј звезда и слушао милозвучне тонове српске фруле.

су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији су савети били једина звезда водиља Марку кроз његов буран живот.

Ратерфорд је био пионир на овом пољу астрономије, а његове фотографије Месеца и звезда светски научнаци су сматрали веома важним за астрономију.

“Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као звезда: ”Ексцелзиор”!“ Враћајући се са Титлиса поново сам срео свог пријатеља Енглеза.

Сва деца у Идвору су сматрала да је то права звезда са неба. Била је јако сјајна, нарочито кад би је обасјало сунце. Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се

Била је јако сјајна, нарочито кад би је обасјало сунце. Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме звезду.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се мисли да су на марами, појасу и оделу шаре у облику сунца, месеца и звезда).“22 После оваквог објашњења слике мењају смисао.

знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави јој венац од дванаест звезда. (Откривење, 12.

у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо цитирали Вуков

ногама њеним значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих племена, после којих ће доћи дванаест апостола (што је и знак саборног

Већ су овештали примери за синестезију, као и за метафоризоване сензације: да се у љубичастој ноћи слуша шуштање звезда или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море има слан и модар мирис, који трепти

Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.

и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.

Довољно је из овог катрена издвојити само једну малу али чудесну слику: „рибе измеђ звезда“. Она не би била могућа без огледалског удвајања. А до њега је Растко Петровић долазио постепено.

светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да, да! не!

Ево још једног примера: „У опроштајним поздравима остаће отисци звезда на рукама.“ Развој Драинчеве поезије почев од Еротикона досегао је свој апогеј у Бандиту или песнику, једној од дветри

теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и

На пример, чим у раније наведеноме четворостишју из песме „Риба у души“ издвојимо три лексеме риба, слама и (звезда) девица и на њих се усредсредимо, културна, и језичка, меморија намеће асоцијацију са новозаветном рибом и девицом,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Отуда, мисли Црњански, и њихове „главне особине” чини „љубав облака, видика, успомена и звезда”. Уосталом, додаје он, „можда биље и лишће познају један срећнији облик живота”.

Он гласи: „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“. 236 Бескрајни плави круг са звездом очито није што и звездани небески свод: први представља симболичку стилизацију

јунак сасвим пробуди и изађе из кућерка на обали Дунава, где је провео последњу ноћ с госпожом Дафином, плави круг и звезда нестају из његовог погледа: „Иза обора, над стрмином, виде збиља непрегледне врбаке и ритине, у огромном, мутном,

толико месеци тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.

] блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља ...све шуме у даљини ... брда ... и облаке ...

покореног Мајнца, с крвавом сабљом у руци, изнад његове се главе описује „танки млаз заплавелог неба и, на њему, звезда Даница“.

Најзад, пошто се на прозорскоме окну свакодневно смењују призори све од раних јутарњих часова па до вечерње појаве звезда и сазвежђа, „која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила”, везе с

Има, међутим, једна звезда која из даљине томе залуталом, и обезглављеном, народу баца нешто мало химеричног светла. Наиме, Милош Црњански је -

толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ...

Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке. Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом.

»Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне сном закрилиш?

Вођ ми звезда, звезда свача — Тад’ се зове вечерњача. Црна ноћи, кад већ снагом Опоравиш наше груди, Ко ти вели: „Мини, мини —

Вођ ми звезда, звезда свача — Тад’ се зове вечерњача. Црна ноћи, кад већ снагом Опоравиш наше груди, Ко ти вели: „Мини, мини — Когод

Црна ноћи, кад већ снагом Опоравиш наше груди, Ко ти вели: „Мини, мини — Когод спава нек’ се буди!“ Иста звезда, звезда свача — Име јој је тад’ зорњача. Дакле то је једна звезда!

“ Иста звезда, звезда свача — Име јој је тад’ зорњача. Дакле то је једна звезда! Па канда јој и глас чујем: „Досветљавам тја до

“ Иста звезда, звезда свача — Име јој је тад’ зорњача. Дакле то је једна звезда! Па канда јој и глас чујем: „Досветљавам тја до гроба, А горе вас дочекујем“. »Невен« 1881.

Кроз јата добрих звезда, крај сунца, крај месеца, Разгледô ј’ све што до сад није видô, знао, Већ близу наше земље осетио је умор,

Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу. Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора

виле нас српске оставити неће: На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као звезда сјати И српској ће слози нову светлост дати У најцрњој ноћи неће бити мрака — И тада ће Бранку земља бити лака.

зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе, хране Христа. А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

и вечиту видех слепе воде стикса и блато мржње видех град у пламену и жене чије су руке змије видех зид плача без звезда и чух речи бола у вртлогу оних који су постали дрво или камен и не могу се смрти надати оних јадних који се никада

другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују

Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица. Изгубио сам те у ноћи подземној далеку ја дивљи ловац звезда кривотворно суочен са неистином, непомирљиви спавач уочен од судбине, ја чије сузе сада низ туђе лице теку.

Он је звезда над празнином говор који открива Здробљено сунце подземља као живу у кости. Ту изгубљено сећање пустињу храни.

Ту је све име или реч. У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета. Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани.

плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка.

плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х.

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима У топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук.

Онда мој залута међу звезде крвоток. У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима у топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук.

Куда да одем после овог сна. ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене.

и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Саветује плодовима љубав и разум У фабрикама људи конзервирају

своју будућност и њену прошлост Има свој пут и његову истину Саветује плодовима љубав и разум Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Туђа пресахлост би јој изворе отровала Туђе пустиње клеветају њено

Краков, Станислав - КРИЛА

Ноћ је као пред буру. Тамни се облаци навлаче и гуше уплашену светлост неких будних звезда. Кроз мрак промиче дуга поворка војника. Звечи оружје и откида се по који камен испод отежалих ногу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

згрешили, Са смелом руком кад би дрзнули Потрести престо бога јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског Унакрст рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

То је била ђенералова наредба, као бајаги: нека Турци виде каква смо ми сила и да нас има као на небу звезда. А међутим Турци су сигурно мислили; »Да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А оно задршће, Снужди се — па ћути. И Ао, небо, плаво небо, Тајовита красото, — Са висине звезда сине, Ао рајска милото! Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај.

Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај. По уздаси плове гласи — Васелену обли пој — Све уздише...

XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде. Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо.

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту

Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Сваког теши ова звезда — А зар за ме нема нада!? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће

Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Сваког теши ова звезда — А зар за ме нема нада!? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја —

ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад помислиш, Како ј’ звезда та далеко. „Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.

Моловô бих слике ведре, Све што оку вашем прија; Месечина како ј’ мека, — Како звезда јато сија. Како лепо зора руди; — Како с’ дивно сунце рађа; — А на мора мирних груди Како сретно плови лађа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој.

Ништа се није чуло. Према звезданом небу оцртавао се грудобран. Једна звезда наизменично се дизала и спуштала иза бедема, баш онако као што и ја дишем. Наједном крик. — Ускочише!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Могу ли ја, бедни, то пожелити Да ћеш, серце, за мном тако жалити? Пре ће, веруј, сјајних звезда, душо, нестати, Пре ће солнце от запада свога остати, Нег' ја љубит, душо, тебе престати.

Немојте небо Наткрити свуда! У једном крају Белога света С надеждом блиста Сад једна звезда. О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој.

Од облака руно носе И од звезда пас имају, Груди наге, ноге босе, Путницима вак’ певају: ПРЕДЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!

— Нејма сумње ради тога, Док нам влада: Љубав, Слога, Име, Језик, Вјера, Бог, Докле царска милост даје Да, кад свака звезда сјаје, И серпски се виси рог. И од песме је речитија покајничка изјава Боројевићева коју је на 206а стр.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Још није, чедо, дан освануо — А сунце само онда устане Кад поноћ мине и бледих звезда На тавном своду светлост престане — Иди, почини, настави сан!...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Он хукну, док рука пожутела клону, И отворив врата гледну пут Ливана, Где прах звезда сребром мије васиону, И урликну: ''Жене!

Похотно шуми јасмин снен. Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан плах.

И са свих страна судбом гоњен, Као челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој народ дахће, дршће, стреми И дивљим оком бесно лута. Неми.

(Персијски стих) Хор модрих звезда мрким небом плови, Љубичаст вео изнад мора блиста. Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она кад се роди Господ

Срам тешки пада на још младе власи. Преда мном стоје завејани пути, Звезда за звездом очајно се гаси. Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.

Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права? ИВ За мене ноћас васељене није, Очи су

Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева.

Кô борац хтеде достојно да падне и смрћу песму о лепоти дадне: Камени Пан се у рој звезда расу. XИX Васкрснуо је један бокор свенут Пун вреле боје младалачки јасне, Охол кô лепе краљице из басне,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ово није ништа! (Вићи.) Има ли још? ВИЋА: Има! (Чита.) „Ја те волим, душо, Жаром срца свога, Ти си мени звезда Срца млађанога!” КАПЕТАН: Свирајте ми, тамбураши, један, два! Је л' тако, господин-Жико? ЖИКА: Па личи помало.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

53 ПОЗДРАВ 54 ЈАН ХУС 57 КАЛУЂЕРИ 61 ПЕСМЕ МОМА Кад би мома звезда била, Никад не би душа моја Бела данка зажелила. 1856. МИЛА „Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била.

ил’ не да бог! 1861. КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; — О, лакше само кроз густо грање!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Прохор Ноћ седма. Ноћас смо овде само нас двојица, Господе. Ти горе у дубинама небеског свода, међу ројевима звезда, ја доле у раци међу трњем. Ја знам да ме ти чујеш и да чекаш шта ћу ти казати.

Није ми било до сна, па сам шетао бедемом и гледао у тамне обрисе брда при слабој светлости звезда. Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору. Ни он те ноћи изгледа није ока склопио.

Била је ноћ, топла и јулска, рој звезда и дубоко небо изнад нас. Не знам да ли смо збиља слушали један другог. Најпре ће бити да нисмо, јер док сам ја причао

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА

1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам ја! Немир ми стискô уморене груди, Несрећно срце што љубити зна!

И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не пробуди. 1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак...

И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци...

Акцијум виде неизбројне жртве, Пожар галија, поразу и јад Многа је звезда утрнула тада, Многа је мајка закукала тад! Чудни су пути којим страсти воде, Ал' све што живи ове путе зна: Садашњост

Да буктиња свести јасна На славу нас вечну сећа Као звезда неугасна Кроз године и столећа. 1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад

Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем повргава, Он белим крином роба увенчава.

Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно. Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси њима.

Ноћ се клонила зори, С истока јутарња звезда кô искра огњена гори, И петô запева јасно. Зора се засија чиста Кад кравар подиже главу, кô Лазар на позив Христа, И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ 175 XXXИИ МЕСЕЦ И ЊЕГОВИ

Али шта при том сагледам, па другима саопштим, за то дајем своју часну реч. Кадгод се уздигнем и до самих звезда некретница.

Та је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер

Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда. „У то звездано небо упире човек свој поглед од када живи на Земљи, и мучи се да са те књиге, коју је сам Бог над

била да беспрекидно посматрају небеске појаве, да их тумаче и будућност проричу, да, једном речи, читају судбину из звезда. Ниједан важнији државни посао није предузиман, док они нису нашли да су знаци неба повољни за његов почетак.

Може се лако замислити колики су утицај имали они тиме на све државне послове. Читајући из звезда оно што им је било по ћуди, они су били стварни господари државе, а делећи будућност другима, они су осигуравали себи

Астрологија је вештина читати будуће догађаје из положаја звезда, њихове констелације и њиховог кретања. Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и

Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја закључке о судбини.

При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се прориче судбина, другим речима: израчунати његов

из којих се развила астрономска наука Прва од небеских појава коју су они уочили, била је та да је међусобни положај звезда - са незнатним изузетком, о којем ћу још говорити непромењив.

Још је сјајније јато Ориона, а врло је карактеристично и јато Плејада, звезда збијених у густу гомилу. Ко се у та јата једанпут пажљиво загледао, никада их не заборавља, и увек ће их лако упознати

Тим груписањем звезда у јата и њиховим називима, који су се очували кроз хиљаде година, извршили су вавилонски астролози прво каталогизирање

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

МОЛИТВА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти

А крај собе облачићи То су јата ђаволова. Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али то је баш час кад никаква снага не треба. Око два по поноћи све заспи, и керови и петлови, друмови су празни, звезда више нема, болесници или су умрли, или и они спавају сан окрепљења. А ја, до ђавола, баш онда имам надљудску снагу!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но овај случај ни најмање Романа не дира. Он се јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио,

За тебе особита звезда сија, и ја читам у мојој памети да ћеш ти врло знатан човек бити. Ти си већ, фала богу, сад величак, и ја мени за

Јесте л’ код приљ-Рабенера видили колику силу лепе аљине имаду? Знајте ви, на пример, колико звезда с источне, колико с западне стране земље има; знајте о љубови боље него Овидије говорити, и утркујте се с Платоном

Ваша божествена красота ум свакога у изумленије доводи. О, оће ли ме шчастлива обасјати звезда да блага ваша доброта љубов моју у своје љупкоумилно крило прими?« (Господична се мршти.

цаніцулае) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту КАПА — (фиг.) удаја; капу на главу метнути »удати се« (уп. наше народско доћи под капу и нем.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли видиш на дну ноћи Златно и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила

још не зна Ко је он Носи на рамену ћивот Свог светог краља Из гроба у гроб Храстовина цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У даљини крекећу жабе. Са стране у трави зричак зриче. А ноћ топла и пуна звезда. Изгледа нам да код нас звезде не светле овако јасно.

Светлило поче нагло да осваја. Наместо многобројних трептавих звезда као да се расу плава небесна пучина. На истоку изби пурпурни ореол.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као звезда из далека, и све оно што треба да се настави чека да је прво угњавим песницама, па...

). И та ребра савијена у луке; Тајанствено учешће једног бедра; Дрхтај! Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања! Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.

Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да; да! не!

И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод. И бол, Господе, и бол! Молитва за Њега, Сунце!

бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси чобанина, Та прва пламена звезда, на мрачном небу, гори. СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА То, то! Умрети; никада више не живети! Никада!

онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ брегове, Звезда, што се са неба самих скотрљала.

Драгане дивне своје чини Исткаше чежњом по планини; Кроз грање звезда сјај се лије По путу језде жар-делије. Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

КОЈЕ ЈЕ ОПОМИЊАЛО 66 САТ С КЛАТНОМ 69 БРЕГ СВЕТЛОСТИ 73 ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ 77 СТОЛИЦА СА ПЛАНИНЕ 82 ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА 86 ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО 90 СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Мајци Милици, за мудрост њене љубави!

и стаде трчати дечак низ планину, остављајући Месечев Цвет да блиста на врху Сребрне Горе, да нежан и усамљен сја као звезда. Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну.

Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп!

Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда. Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ!

Лети, када су ноћи светле и топле, погледајте у небо и — видећете: танани срп месеца на престаје да следи једна звезда. МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА На самој обали мора живео је рибар Лука с унуком Маријаном.

Да је на врху страшне планине послао би јој глас по орлу. Да је на некој од звезда, облаци би до ње стигли! Дечак блеђи од кромпирове клице наслони чело о стаклени зид своје куле. Ах, до ђавола.

— Сада си ти део мора! — рече. — Ја сам био и остајем Белутак! Тако море, рибе, морска јежица, звезда и корална грана први пут чуше његово име, а река своје изгуби. — Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача.

Дуго је тако лежао. Већ и зора поче да пробљескује, кад спази како се једна звезда спушта и наређује му гласом озбиљним и дубоким: — Устани, момче, и пођи!

Много њих је младост потраћило тражећи га, али ако будеш упоран, ако будеш стрпљив — наћи ћеш га. — Звезда ућута, а дечак, сав утрнуо, стресе песак са себе и пође да тражи кључ Заборављеног Града.

Дешавало се да је био тако уморан да је заборављао за чим он то трага. Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда! Можда изгубљени кључ и не постоји? — У свом сну виђао је мајку како га чека и кућу своју милију и раскошнију од Замка.

Где су нестале — то чак ни ветар, који је донео причу о цвету моћнијем од Царице, не зна... ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО Једне прозрачне летње ноћи међу звездама изби свађа која је од њих најнежнија,

Шта сада? За пресудитеље предлагале су звезде сад једну, сад другу сестрицу. Али, или се звезда не би сложила, или би остале закључиле да је нека друга погоднија.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ево тица, гнезда, А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци, Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто.

Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт звезда лепи'. 1912.

Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну сестрицу чека Цвет лотов у загрљај. На звезда јато се сјајно Смешка љубица цвет; А руже шапућу тајно Мирисних бајака сплет. Газела прислушкује.

'' 59 Једна се одрони звезда Са своје висине јасне! Оно је љубави звезда Што тамо пада и гасне. Са јабукова стабла Падају хрпе цвета, Ветри

'' 59 Једна се одрони звезда Са своје висине јасне! Оно је љубави звезда Што тамо пада и гасне. Са јабукова стабла Падају хрпе цвета, Ветри стижу и тим се Играју, весела лета.

Све је немо и мрачно! Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и с песмом Потонô лабуд бео. 60 Мене бог снова у дворе огромне вину, Где се опојни мирис и блесак лије, Где

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Помрачење сунца или месеца, падање звезда, земљотреси, претерана суша или киша, болест и здравље, богатство и сиромаштво, добро и зло, све је то за њих било

пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли јасан месец на заоду, је л' Даница на истоку звезда; је ли нама путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу.

вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом ведром небу: јесте јасан месец на заоду, јест даница на истоку звезда; јесте њима путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу; па се шеће коњма у ахаре, па изведе

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА 149 СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА 150 ЗВЕЗДАНО НЕБО ПЕРСИЈСКОГ ЦАРА КОЗДРОСА 151 ДАНИЛ 152 ВОЈСКА ВАЗДУШНА 153 ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА 154 МОЈСЕОВ ШТАП 155 МАНА С НЕБА 156 ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ 157 ЗМИЈА ОД ТУЧА 158 МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА

ПРАВИЦА Кано овца међу вуци, ка голуб мећу крагујци, и звезда у црну облаку, ружица у водљиву трњу, перуника у риту, — прониклица правици у злу селу!

нашим очима, на уму, обносећи нам онај незагашени, увек плантити огањ у дубоку, беззорну, вечиту ноћ, безмесечну и без звезда, мислећи се какво ће оно доби бити на судњем данку.

И у десној му руци држаше седам звезда. Кад то смотре Јоан, Паде му пред ноге на земљу Од страха кано мртав. Метну они чудни човек на њега Своју десну руку и

Како се је и збило то наскоро после онога под небом војиштанскога приказивања. ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА Бијаше у тојзи персијској страни поиздавна, јоште при Мојсеју боговидцу, неки пустињак влхов.

Он је исказао за њу јер ће се на небу у једно доби указати једна нека чудна звезда, овако говорећи му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи кнезове моавске и

Он је исказао за њу јер ће се на небу у једно доби указати једна нека чудна звезда, овако говорећи му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи кнезове моавске и попленит ће све синове Ситове.

И она је сама та велика звезда што је засијала од Јакова, те све језике на поклоњење Христу небесноме цару привела је.

А светлоћа сунчана и месеца и звезда, једнако је увек, младо и хубаво и свагдар у својој снаги се јако држи и светли ради повељивања владике и створитеља,

О ЗВЕЗДАНОМ ПОРЕТКУ У свакој овој виђеној ствари свој ред и управа је. Чин је у звезда; у ходу им и сјању већем и мањем, у састатку и у друштву; како која с којом преходи, које ли за којим се окрећу.

« Звезда је од звезде разлика са својим сјањем. Такођер с начином је уредба у времени, у часови, налики лепој проходљивој и одла

Тако и ти, брате, згађај се сотим, те ако не узмож' бити Сунцем, ти буди Месец, аколи ни то, а ти буди звезда, и ако не мож' онакав бити ка она некоја врло јасна звезда, а оно буди колико она најмања, којано шкиљи одзгор те се