Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Астроном гледа у звезде. Је л’ му ко сахрањен у њима?... Ми гледамо у земљу... Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тело му прожма језа... Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него
Да пирнем, нестаће га!... Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело.
Само једно момче у селу не беше заспало... Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само
То загорча живот Крушки. Беше већ ославило пролеће. Пријатно беше седети увече пред ханом. Небо се осуло звездама... Из околних бара разлегао се крекет жаба.
Сутон је оцртавао предмете у даљини. Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга... Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... Хајдуци уснуше, само Станко не.
Спусти се ноћ... На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА
Из прслих груди ја ћу дићи Најлепшу химну сунца. Завапи крило: да се родим, Из страшног мучења крви! Звездама мирним да забродим, На сунце да стигнем први. Завапи суза: вај, да канем Из бола који грца!
ПУТНИК Ја сам тај путник што је кренуо У предисконско прво свитање, За путем увек пут променуо Међ звездама кроз вечно скитање.
А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље — И звездама по сву ноћ збори Горке самоће ове земље. ВЕТАР Прену се као птић у џбуну Плашљиви први дах и струја; Но тек што
Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена. На нову обалу ја ћу ногом стати, Да у новом руху загазим у цвеће...
СРЦЕ Моје тамно срце, то је део свега — Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.
ТАЈНА Наше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду.
ЗА ЗВЕЗДАМА Убрисаћу с уста мучну кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гл
И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце
залази на границама које су шире од свију просторâ, сунце које је давало дубину небеском своду, боју пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене; и које је сада светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе.
Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба. И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини. Није се освртао иза себе, и не би више знао пут да се врати на своје огњиште.
“ Звезде ће ти говорити о Вечности, а зоре о Светлости. — А ти ћеш одговорити звездама и зорама: „Из моје љубави се рађају млечни путеви и небеска кола, и мирна свитања на планини.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.
Африка
да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.
“ за час се више није чула иза нас; већ само покаткад који наш корак под звездама. Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао.
ни Меј још не примећују. Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и зверињем а под звездама.
Било их је који су осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.
Дигнутих руку, тако да су се њихове наге груди преливале под звездама, цела њихова нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне.
Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам збогом, и ми смо остали насред дворишта лежећи: више под звездама но на земљи; лежећи, и не прекидајући разговор. Око два сата Н. рече да треба ићи даље.
Потом је замењују. Гасим лампе и гледам их овако, осветљене једва звездама, очима које се навикавају на мрак. Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље.
Радостан сам да сам опет у ноћи, под звездама, далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих
Црњански, Милош - Сеобе 2
Рекао је Енгелсхофену – причао је после Павле – да је Текелија превео, код Сенте, кроз баруштине на Тиси, ноћу, по звездама, све трупе принца Евгенија Савојског, и омогућио победу, а никад му ни хвала нису рекли. Ено сад Текелије у Росији.
Са својом коњицом ишао је испред аустријских трупа, које је, ноћу – према звездама – превео, кроз то море воде и блата. Освануо је у леђа Турака. Победа принца Евгенија била је потпуна.
а нико не помиње, нити зна, Онога, који му је омогућио победу и који је, у тој страшној ноћи, кроз мрак и воду, према звездама, превео армију у леђа Турака. Текелија је знао да нађе пут према звездама. Савојски само према картама.
Текелија је знао да нађе пут према звездама. Савојски само према картама. Текелија је препливао разливену Тису, на гривама. Савојски је стао пред поплавама.
Ђурђе му онда љутито добаци питање, је ли то прочитао у звездама? Није, каже. Него је ослушнуо како слушкиња Жолобова потпирује ватру, изјутра. Дише као олуја.
Као што пастири, и сељаци, често, изненаде, питањима, и својим мислима, о звездама, о животу људском, и смрти, школована лица – тако је и Павле, у последње време, размишљао, не само о својој селидби у
Небо би било осуто звездама. Павле би онда размишљао: где ће, и како ће се завршити и његов живот, који нимало не личи на живот Златоустога.
Познао је ону међу звездама, која је зорњача. Најежен и ражалошћен од сна, који је те ноћи имао, питао се онако неиспаван и ужаснут, што се
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Шаре су од црне вуне и представљају само вертикалне линије и површине са великим звездама од срме. Из даљине чине ванредно укусан ефекат, и за утисак на даљини ефектније су од косовске ношње.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
своје сазвежђе Које ноћ никад видело није Свако своју кожу камењем напуни Свако са њом заигра Обасјан сопственим звездама Ко до зоре не застане Ко не трепне не тресне Тај заради своју кожу (Ова се игра ретко игра) РУЖОКРАДИЦЕ Неко буде
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сад је већ лично на големи црвени диск хитнут ка звездама. Трске и мочваре биле су зеленозлатне, а ја сам гутао оно јаје. Било је хладно, али укусно, јер га је Рашида посолила.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Небо је над њима дуго, скоро до поноћи, остајало светло, засуто бледим, али крупним звездама, што су пред зору постајале ситне, али сјајне и устрептале.
Неко време, у блеску огледала, њима се учини као да седе на небесима, међу звездама, на сјајним млечним путевима, њихајући се лако.
Са облацима и јутарњим звездама, носио је Исакович у свом сећању, високо изнад себе, и муке свога пука, крик њихов бедан, лелекање уз гусле, њихов
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
тај напор дуг хиљаде година био узалудан, безвредан, овде, на овој мокрој шљаци, под овим истим европским небом и звездама, које су гледали мислиоци, чије је животе и дела вукла преко ове несрећне земље; зар се, заиста, све тако завршава?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као његов игуман Теодосије Мркојевић у Шћепану Малом он на звездама учи богословију. Путовања по Русији, Аустрији, Италији све више су ширила његов духовни видик.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Децо мила моји лета млади, Тедо дугу да се са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем звездама, Да обасјам сунчаним лучама.
Ноћ је свуда, по гори је тавно, Али буре нестало је давно, Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема
Да одраним од зла вас одбраним, Па да дугу са небеса свучем, Дугом сјајном да све вас обучем, Да накитим јаснима звездама, Да обасјам сунчаним лучама, Кад угинем да ми приватите, Да ми име дично одржите — Дуга била, па се изгубила,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Лаза Костић ПЕСМЕ Садржај МЕСТО ПРОГОВОРА 2 МЕЂУ ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ ПОГРЕБА 22 ОБЈЕСЕН 25 СИНОЋ 27 ЉУБАВНА ГУЈА 28 РЕЧЕ
ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ 175 МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома.
Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама? По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени?
Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит' путе, сунцима засут' сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, Ѕанта Мариа
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Други су је тражили према звездама као да је острво и налазили је у кладенцима где с водом родне речи гргољи. Храбро сам поднео смрт, но каква је у
Нећемо се вратити крововима града, на висоравни живимо међ звездама, војске нас неће наћи, ни орлови, исполин један ће сићи међу нас и њу обљубити док ја будем гонио вепрове.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама. Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало. Буди га Јања сестрица:
Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. 191. Што ћу јунак, устрели ме стрела, Душо Јецо, из твог белог лица?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И докле мати на груди стискава Чедо — звездама мала јата броде Анђелске душе невиних жртава. ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром, кога ми даде да ме одведе у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. Чуло се за ово бурно весеље надалеко!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
С тобом се браћа поносила! Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! Узор био чојства и јунаштва! У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне).
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Светилан. „Небо са звездама у круг“ Са небеса, са славовенчања из руке Сведржитеља, споменом празника ти отачаство своје просветли, свети
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем, месецом и звездама; земља са свим шта се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније и грмљавина, вода и све што се у њој движе,
Учите и[х] најпре овима малима стварма, док с временом кадра буду к сунцу и к звездама ум свој возвисити. Ево, мој љубезни читатељу, к[а] каквим размишљенијам само васпоминаније [х]оповске красоте ум мој
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под месечином, облацима и звездама, по киши и ветру, често и дуго с подсмешљивом тугом мислио. Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом.
ограде, она је уплашено стала, загледана у тамни обрис манастира који су веште руке подметнуле небу, сада мркомодром и звездама. изубаданом.
Нема шта, примио си се одмах. Принесе свиралу устима и танку је протну кроз таму и грање ка звездама, певајући о сувој земљи под јабуком у мраку, и шта ће све бити од његовог, петог сина.
— Шта чекаш? Нисам се знојио за тебе. Сам себи јаму копај — и опсова. Ђорђе искрену главу и виде цигару међу звездама. — Ја сам, Ђорђе — промуца. — Откуд ТИ овде?... Да бог сачува — говори цигара љутито, чудећи се. Дуго ћуте.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је облак, спустила би се на врх Сребрне горе, окупала у мору, потрчала за звездама и птицама. Девојчица уздахну. Из свог бетонског дворишта, ограђеног високим зградама као каменим литицама, једва је
Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи. Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може.
Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују... Пожури Месец за звездама, а лепотица се обрати облацима, па птицама, али помоћи није било. Ни птице ни облаци нису знали где је њен сјајнооки.
Већ се и небо осипало звездама, а он никако да је ослободи. Опет му надохват руке дође црвена звезда и он осети како лагано тоне у сан, стави коцку
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Рига, штитећи своје другове, убио неке стражаре; причало се, такође, да су их стрељали на данашњем Ратном острву, под звездама јунског бездана.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Децо мила мојих лета млади'! Хтедох дугу да са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем звездама, Да обасјам сунчаним лучама...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Постепено ћу вас упознати са свим тим звездама, а данас ћу вам растумачити звездано јато небеских кола“. Пошто је своје младе ученике упознао са овим звезданим
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
света око нас и господарили су нашом свешћу док смо обавијени црним покровом ноћи и окриљени безбројним пламтећим звездама чували наше волове.
са природним даровима који омогућавају међусобно споразумевање човека са човеком, животиње са животињом, звезда са звездама и човека са својим Творцем, разумљиво је што сам много размишљао о природи звука и светлости.
Ја сам захвалан звездама што су ондашњи исељенички закони били друкчији од данашњих, јер да није било тако, ја данас не бих био међу живима.
на небу, које нас смртне подстичу да тежимо небеским висинама, али се многа ракета, која је уображавала да путује ка звездама, изненада нашла заривена у блату... Таква ракета био сам и ја.
Не учи ли нас наше искуство да напредак значи бољу координацију свих природних активности, активности атома у усијаним звездама или акгивности ћелија у нашем организму?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
друга девојка, Анђа] је успела да главу повеже сунцем, да се опаше месецом и да се накити звездама.“17 Наиме, наша песма има шест стихова и шест симетрично размештених мотива: у сваком стиху по један мотив и у два
се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила.
При уношењу записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила. О томе смо сазнали када је, 1975.
записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила. О томе смо сазнали када је, 1975.
да запише песму митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, Звездама се накитила.
свакако да ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.
ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.
на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се мисли да су на марами, појасу и оделу шаре у облику сунца, месеца и звезда).
Ситније разлике као што су да је бановица у сунце обучена, а не да је њиме главу повезала, или да звездама није накићена, него је запучена, као да се под звездама мисли на дугмад или копче, на први нам поглед мало шта значе.
у сунце обучена, а не да је њиме главу повезала, или да звездама није накићена, него је запучена, као да се под звездама мисли на дугмад или копче, на први нам поглед мало шта значе. Али су оне свеједно значајне.
Међу митолошким песмама постоји иначе доста велики круг у којима се пева управо о сунцу, месецу и звездама. Али је однос и међу њима и са људима по правилу однос међу засебним бићима, и нигде се небеска тела не појављују
њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо цитирали Вуков превод Откривења зато што је он касније дошао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИИИ Ах, како ми лежат’ годи На рудини испод горе, Са звездама ћеретати Што се злáте одозгоре. Ви, звездице - осмејкуше, Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу
— вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб! Ти одлети ка истини само, Њу тражећи провекова век; А место ти, и ако је празно, Из њег’ бије
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ. Сјајна она иде твојим трагом, ал од свију једини је не смеш видети.
То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб? Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним. И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале.
Д. Слепи ход да те од простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну.
О камена птицо нек те ноћ оплаче звездама врелим звездама неразумним. СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ Нема је овде, све је више губим У часном кругу ког заборав руби.
О камена птицо нек те ноћ оплаче звездама врелим звездама неразумним. СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ Нема је овде, све је више губим У часном кругу ког заборав руби.
Истино говора Све је замењено речју па нејасан пој мами. Свет са ветром испод сваког листа у тами Који се завршава звездама изнад назначених Гора И наказом у пољупцу која се родити мора Својим доласком измислили смо сами.
А твоја милост путеве одводи У ружичњаке јасне, сестро крина, Измењена звездама одсутним у води Над којом лебди њезина дубина.
света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у
Она је рачунање инспирисано звездама Сјај који руку срце и ум спаја Она је цвет што процвета ал утаја Пределу име. Пева из незнана.
Крадљивци визија, Орлови, изнутра кљују ме. Ја стојим Прикован за стену која не постоји. Звездама смо потписали превару Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару.
Петровић, Растко - АФРИКА
да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.
“ за час се више није чула иза нас; већ само покаткад који наш корак под звездама. Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао.
ни Меј још не примећују. Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и зверињем а под звездама.
Било их је који су осећали црне демоне око себе, и који као да су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама.
Дигнутих руку, тако да су се њихове наге груди преливале под звездама, цела њихова нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне.
Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам збогом, и ми смо остали насред дворишта лежећи: више под звездама но на земљи; лежећи, и не прекидајући разговор. Око два сата Н. рече да треба ићи даље.
Потом је замењују. Гасим лампе и гледам их овако, осветљене једва звездама, очима које се навикавају на мрак. Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље.
Радостан сам да сам опет у ноћи, под звездама, далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако
Поглед ми се оте кроз проређену сиву ноћну замаглицу у недогледне небесне просторије, поднизане сићаним звездама, а за погледом постепено се расплинуше у даљину и мисли, и ја наскоро заспах уз најжешћи прасак пушака, као уз слатку
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави. Још се моли Богу тамо, Благ да опрости, Што ћу љубит’ тебе само Целе вечности.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци Кнеза и деспота српских.
све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чујем реч њину кô властиту грижу, У звездама их видим кад се роде; Челичне, оне до кости ми стижу И сижу Разорне, мутне кô пролетње воде.
И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе. А небо модрим звездама се оспе. И као грешник без свести и вере Приносим душу огњу што се пуши. И Бог још један у души се сруши.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу. Лукави, несташни Амор, управо у глувом добу, Пажљиво устаде горе и онда остави собу, Па уђе у кметов вајат.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но та кугла, коју су они замишљали тако малом да се скоро чешала о облаке, не пружа, са њеним прикованим звездама и њеним потпуно правилним обртањем, скоро никакво поприште машти врачевој.
дневном обртању неба и крећу се са њиме од истока према западу, али ако посматрамо пажљиво њихов положај према осталим звездама, видимо да се тај положај мења из дана у дан.
Од њихове констелације, т.ј. међусобног положаја и положаја према осталим звездама, у часу рођења, зависи судбина човека.
и последица обилажења Земље око Сунца, због чега га земаљски посматрач виђа постепено у разним правцима према осталим звездама.
Но та казаљка заостаје помало према оној првој, јер се Сунце у току године креће према звездама и то у противном правцу дневнога кретања. Полазећи из равнодневице, Сунце стиже опет у њу после потпуне тропске године.
су још увек веровали у кристалну сферу звезда некретница, на којој су ове као приковане, и која се обрне са свима тима звездама свакодневно око Земље.
Пожуримо се да погледамо у ту сферу, у небески свод прекриљен звездама, јер ће се скоро појавити Месец на небу и својом светлошћу засенити многу од тих звезда. Колико их је?
Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном светлости. Овде на прозору виси разастрто црно небо са свим својим звездама, а кроз ова доња оканца улази у наше одељење сјајна месечина, месечина не са неба него из дубине.
Свако од њих је друкчије. Изгледа као да међу њима има и брачних парова. Наука их зове дуплим звездама. То су сунца која су тако близу једно другом - близу у космичком смислу те речи - да их њихова међусобна привлачна
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима... Шта се смејеш? Тако се то зове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже лети ка Месецу, и звездама, и сам налик на светлуцаву, младу, звезду, најнежнију од свих.
шуме, као бели јелен, пробијала се Сребренка, док нису стигли до дна обраслог коралима и морским криновима, посутог звездама и шкољкама свих могућих облика и боја.
ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО Једне прозрачне летње ноћи међу звездама изби свађа која је од њих најнежнија, најблиставија, најлепша. Шта ту рећи?
Месец збуњено склизну низ западну ивицу неба, поручивши како не би смео да заобиђе свадбу ливадског свица. Звездама од разочарења стаде дах. Једва се некако мудрица Даница сети: позваће Небеског Стрелца да пресуди!
У своје првенство Даница није сумњала. Ко је најлепши то већ читаво небо зна, али нека се то једном и звездама-шашавицама каже! Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио..
Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери. Као окована стајала је и слушала, без даха, затворених очију.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
110 ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА 111 ИСТОЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА 112 КРИНОВИ 113 ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ 114 ИЗ ПСАЛАМА 115 МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ 116
ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ... Тако доиста некима ноћу Згађа се душа Ка право иста што је Црква храмна. ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА Нек се промењују дани и године својим завичајем, како је Господ изволио, — а не ми...
Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам. Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама.
Духну на лице му дихање живота и бист чловек в душу живу... МЛЕЧНИ ПУТ Кад на небу међу звездама има једно скупа сабрање малих звездица штоно се зову млечне капље од богородичиних сиса, — пут на небу млечни то се
И одзгора га је био накитио са звездама, са Сунцем и с Месецом, плаветно, по небесној свој налики виђеној. И ту је у њему боравио.
(којено он те речи му о другоме приводи а не само за ту ствар): »Друга је слава сунцу, а друга месецу и обашка је дика звездама.« Звезда је од звезде разлика са својим сјањем.