Употреба речи звездана у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сâм дан постања Сва звездана кола са великог свода.

Твој луч севну да се ужди ореола; И носиш, до јуче непозната ником, Све сунчане мреже и звездана кола; И вриш под огњиштем и под жртвеником.

И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици. А данас сва румена од крви детиње, Течеш у море песме и мит о царима: Заједно стрељаху овде

Африка

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Попци су, међутим, у трави, почели да зричу, а у висини, у мраку, јављала се опет ноћ, звездана, до које не допире људски глас, ни смех, ни плач, и која не одговара, никада.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и невидљиво, десно, над равницама, црним и мрачним, над густим травама, светлела се небеса плава, видна, висока и звездана.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Лако је могућно да у ову групу улазе и лична имена Звезда, Звездана, Звездан (веома распрострањена у јужној Србији) која, осим естетске, имају и магијску функцију да као извор светлости

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Он сиса влагу из воде, кроз влагу пројектује месец, дугуљасто издужен. Земља је црна, и звездана кола, кроз огромне просторе око ње, и путују не нарушавајући непојмљиве зависности у безмерним перспективама.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

мисле на момачко вече други се пењу на планинска седла и хоће у небо заједно са женом па шта буде огањ плавет ил звездана стакла нико их не слуша ко ће у нестанку још ред да прави свако се сваком измигољи око бунара у жбуњу под орахом

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Челна батерија се са муком пробија и таман она прође, а народ као бујица налети на пут и онда се наново гурамо... Звездана и мрачна ноћ. Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

После да је годинама туда нема. Једно вече да, изненада, опет, туда лови, и звездана, мајска, ноћ да ми је на груди, рујну од жуди, баци, сву бледу од жуди.

Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Небо и звезде) 267 — Сви се радују Ђурђеву дну, само се њих седам не радују? (Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Све, све, све! (Завеса полако; и по спуштању чује се још загрцнут смех Васкин.) ИИИ Кућа као у И чину. Ноћ звездана, без месеца. Празна позорница.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот! — невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу.

— Златоусти саже главу и осети како му се тел о смањује, како постаје прозрачан и лаган. — Како ћу познати Звездана када дође? — чу врели шапат малог болесника, и осмехну се: — Не брини, познаћеш га!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Сама свећа гори у самотној вили. Ј. Дучић ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди, За бујну љубав свету Богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.

свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сам дан постања Сва звездана кола са великог свода!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Коперник га пољуби у руку, пожеле му лаку ноћ, опрости се са њиме и пође у своју ћелију. Била је дивна звездана ноћ. Аркаде манастирске кроз које се Коперник упутио на своје ноћиште изгледаху му као замађијане.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Та божићна и „света слама“, која је истовремено и звездана слама из Млечнога Пута, митска слама из народнога веровања, појављује се у Попиној песми у простору који је

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и невидљиво, десно, над равницама, црним и мрачним, над густим травама, светлела се небеса плава, видна, висока и звездана.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Свака је песма празна и звездана, Ни бол ни љубав не може да је замени. Она је све што ми оста од неповратног дана, Празнина што пева и мир мој румени.

Она је све што ми оста од неповратног дана, Празнина што пева и мир мој румени. Песмо празна и звездана, тамо, твој цвет ми срце слаже, кроз крв шета, ако га уберем оставља ме самог, ако га напустим за леђима ми цвета.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара. У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава. Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели.

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

у миру том, Па слушам, како шуме вали У немирноме току свом; А мисô моја жури тада Северу даљном, где сте ви, И ноћ звездана тихо пада, Дубоким санком земља спи.

у густом папрату доле он голо детенце спази, Што босом ножицом својом безбрижно обали слази И церека се гласно. Звездана, пастирче-дете, И газда-Стеванов Кића за њиме у трку лете.

Кад стиже обали речној, он Кићу застаде веће, И с њиме Звездана ведра брала је пролетње цвеће. Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог

А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом. 4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и пуста, А уз пут и Кићу срете.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена.

Посматрајући звездано небо, они су опазили да оно не стоји на миру него да се креће; звездана јата на западној страни неба спуштају се, не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном

Када је овај из њих увидео да су звездана јата зодијака распоредана по небеској сфери у облику појаса који ову опасује и да се од тог појаса види само она

Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима

од пролаза до пролаза пролетње равнодневице, кроз меридијан места са којег посматрамо, тај се звездани дан дели у 24 звездана часа. Звездано небо је сат са којега се читају ти часови, а пролетња равнодневица је његова казаљка.

Ту карту опремио је Гале за своје посматрање. Пала је јасна звездана ноћ. Високо над хоризонтом оцртавао се Козорог. На њега је Гале упро свој поглед и опазио, скоро тачно на оном месту

неба, које се не ослања ни на какав хоризонат, обавила се млечна стаза као гривна оплетена из ситног бисера. Звездана јата која смо постепено виђали са Земље, сада су нам, сва одједном, на видику.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола А по мокрим плећима твог младића и тог вранца, У огледању крећу звездана кола. Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром, Чије су очи пуне суза са огромних визија Хоризоната.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро. Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.. — опомену је. — Сабери се и ради што и остале твоје сестре.

— На опасне си се стазе, кћери, упутила! — Велика Звездана Мајка набра чело. Њена љубимица гледала ју је мило, блистајући. Тај и толики сјај збуни старицу.

Нико није сазнао зашто. Је ли овога пута исти случај? — Добро би било да не напушташ небеску башту! — рече Велика Звездана Мајка, али Звезда није могла да прихвати њен савет. — Морам да је напустим, мајко! — Звезда жалосно обори главу.

Звездану Мајку то у први мах наљути, затим уплаши. — Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна? — Велика Звездана Мајка пипну јој чело, пипну образе: горели су. То је још више уплаши. Образи звезда блистави су, али хладни.

То је још више уплаши. Образи звезда блистави су, али хладни. Зашто су у њене миљенице зажарени. Какав је то шум? Звездана Мајка принесе ухо грудима своје најмлађе кћери и чу како оданде допире ужурбано куцање какво се на небеским ливадама

— Небески Видар преписа звезди мировање и тишину, па оде, а Велика Звездана Мајка наже се над кревет своје најнежније кћери. Затим закључа небеску башту. — Шта ли је са Звездом?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ Каконо сунчана и месечња и звездана јасност и светлоћа од њихова саздања нису се променили од оно доби, нит су остарили, ни огрубили, а ето, сами знамо и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности