Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МРКЛА ЈЕСЕН Не може да се дише од мрака. Нико се не нада ни шибици на истоку, а камоли звезди или зори. Само домаћица, скупивши сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А сто срца ноћас куцају у мени, И цело ми биће буди се и диже Часом некој звезди, а час каквој жени. Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах!
ЗОХРА Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити молитву, држећи
Африка
Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда. То беше сасвим друго сазвежђе него наше, и ниједној звезди ја нисам знао имена.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Је ли још нешто „нај”? - Мислим да јесте, али то није важно. Дивити се њој, исто је што и дивити се звезди Северњачи, Рашида! - Онда се диви обема. Мени дај моју Грету!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И веће види милени врлетак, Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И горе диго ока дана звезди: У мрачност лепи зраци ти тонеду, У срцу мени сјати почињеду. 43.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — —
« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ноћног бдења Стрепња изнутра размрежава очи И корен вида шири се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри тишина, Свака је прошлост стално започета, А море, то је најлепша горчина.
пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун друма
Пролеће, Піазза Навона задрхтала као брод, У заокрету према провереној звезди. Наш брод. Држи ли правац? А онај врт на Авентину, Да ли је исти, ма да пиније прстенују Декаде, год по год?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако су они једно три сата мерили светло на Сулету — несуђеној филмској звезди — док је његов лични плаћени дублер књавао у лигештулу. Али, вратимо се теми, драга матурска комисијо!
кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која ти је потребна: само, за име бога, не зови мој број и то с тако глупим, самозадовољним,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сви се зачуде њезиној лепоти а особито звезди на челу. Царски син узме је, те играше с њом, па је запита од куда је, а она одговори: „Из Чизме града.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Можда су сељанке биле у праву?« помисли. »Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?
отворени прозор, треперила орошена паукова мрежа, а преко целог неба сјао златни траг водећи према крупној, усамљеној звезди на западној страни неба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја. Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Свака природна појава има два краја: један који је у нашој свести, а други на некој звезди која ужива у бујној снази своје младости.
Ништа боље не подсећа на хаотичан почетак света, како су га они замишљали, као појаве на новој звезди, јер ништа боље не илуструје недостатак реда и склада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Препорађањем испирај сјај свету И звезди која поноре затаји; Нека се трулеж отрезни у цвету Непознат несвесној ружи која сјаји.
којој се прилагођавам шта инспирација за музичку фотографију празнине која се пење слична празним водоскоцима звезди црној ко склопљено око хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до увежбаним навикама шта њена златна
Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је.
у глави Каже да је осећање света у језику Ал непокретна реч брзо исцрпе свој смисао А цвет уступи свој нежни корен звезди КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ РАДНИ ЦВЕТ То није цвет испод нуле, нити цвет ватре, нити цвет који је спокојно сличан своме
ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не бој се песме Реци, где ћеш сутра Замка ти у замци ...
Петровић, Растко - АФРИКА
Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда. То беше сасвим друго сазвежђе него наше, и ниједној звезди ја нисам знао имена.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. Завапим, ал’ извије се глас. Милогласан је негде на звезди спас, што болни певач промуцах овде доле. Јер нема руке да раздреши нам чвор.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— И не можеш! — лагана Мицкова рука таче дечаков образ — али ја сам ту. У теби. У травама, у лишћу, жаби, звезди, зрну прашине, сунчаној зраци. Пажљиво гледај, не могу ти побећи, јер ме чекаш, јер мислиш о мени.
Није се још родила звезда која би имала људско срце... — Небески Видар преписа звезди мировање и тишину, па оде, а Велика Звездана Мајка наже се над кревет своје најнежније кћери.
— кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне? Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас насмеја: то није било, нити ће бити, нека заборави на Звезду, нека на нешто друго мисли...