Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Брда путник доле гледи, Стране земље, реке, луг. „О дужино путовања, Кад ће доћи теби крај! Звездо мога миловања, Кад ће синут твој ми сјај.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Бледа звездо, јадна селе, какве су те силе смеле, те си тако јадна Тужна, мученица, божј'а сужна, какав бол у теби сјаје, ко у теби
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну
Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли
здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
сточних; часно је бити сведок у трену заранка летњег, када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова Горњих, путник по ноћи воћке кад праште.
- Неизгориво греје ми руку пламен с купине. ИИ О сипка звездо с Тариног гаја, потруси прахом фреску гудуре, монашке шпиље, лавре Синаја!
Што руке Божје тму не устуре да пукну поља пламсањем нара од Сентандреје до Хиландара!? о сипка звездо с Тариног гаја, ублажи удар ритмичких бура у зрело цаће стилских фигура!...
С црвеног брега, као с ватраља, стада, у грозду, уморно слазе низ потку ронда - у пејзаж Газе. о сипка звездо с Тариног гаја. ИИИ Проспе се књигом светлост с Јордана. С ижице младе голуб узлети. (Је ли то словна фатаморгана?
А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима. Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких
ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј ми
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
!“ — поскочи свиња, лавина права, а вук јој нато објашњава: „Тражимо разлог, блатњава звездо, зашто јеж воли рођено гнездо“ „Рођено гнездо! Тако ми сала, за пола ручка ја бих га дала!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!
ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо наше наде — Ја те здрављам кроз мутне облаке.
1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина, Много виша од времена свог, Ти у гробу? — вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
И која страна света поклон бива Кад бдиш једина звездо над измишљеним крајем, Љубави моја мртва а ипак жива? XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ Љубави моја мртва а ипак жива Нек у
Како се зове пре него се родимо Спремни у туђој нади и безболном огњу све то? Здраво, о могућа звездо коју и не слутимо, Ил ме заборави песмо, јер жеља је моја крива. Под земљом ће се наставити трајање започето.
су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима под
од онога што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име зеленгоро зачета у трбуху ветра зелена горо неба и звездо моје крви стране света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их тражили по целом свету
сазвежђа на југу неба земља мирише на мртве зеленгоро чујем те ушима свога срца и њих ту нико није умро ко је умро звездо моје крви и њихове зеленгоре ВИИИ За оне који су искористили смело могућност умирања за оне који су прекорачили преко
Камен је потчињен говору и зими. О речи које речено поткупи! Звездо, мој пакао и моје срце прими Угашеном руком што бескрај исцрпи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!
МИРА: Немој да кажеш, звездо, „дивије“, Та питомије, реци: тужније — Кад туга само тугу доноси. СТАНИША: А увреда? МИРА: Мене ражали....
Што дрхћеш, звездо!... Страх?... То ли је име госту наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом
КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сад су му већ до појаса допирале. Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала! Хајде!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на земљи, јасна звездо на Маћедонији! Звао би те да се напијемо, немам овде вина ни ракије, а да си ме затекао, краљу, код Немеша, бана