Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па онда узмите лепо старца за суву руку, одведите га на најсјајнију звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а
Па онда узмите лепо старца за суву руку, одведите га на најсјајнију звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну:
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И Венецијанци мртви под лафетом, с лицем у пепелу, притиснути ранцем! У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парн
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све војске мрака кад отплове Спрам месечевог немог лука, Овде ће болно још да зове Закаслу звезду гласић ћука. ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први
То је била молитва Зохри, која је богиња с тако исто црним и тешким дојкама. Зохра свако вече шаље своју звезду да прими за њу молитву свих жена у пустињи чије тело жуди човека.
Тако је прошао цео живот тог човека заљубљеног у звезду. Али он је умро срећан јер је цео живот живео у светлости звезде која је била лепша и већа него све друге звезде:
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ћирковић опет гледа у Алку као у звезду Даницу; дичи се кад ко о њој говори да је лепа и све јој по вољи чини. Мица и Алка једна другој одлазе, и све је код
Африка
кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари све живи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију. Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено.
А из даљине завијање паса. Он, међутим, видео је, и у мрачној ноћи, своју непролазну надежду: звезду Даницу. А пошто је, последњих дана, морао да брбља немецки, рече у себи немецки: „Ин Нацхт еин Стерн!
да му помогне, и да, ни ту, у Бечу, још није сигурно да ће жив стићи Бестушеву, али је и даље корачао са надом у своју звезду зорњачу. Закуцао је балчаком на Копшина врата, мирно.
како је Санкт-Петерсбург желео да види – да доживи то – као што, ваљда, тежак болесник, у ноћи, жели да дочека јутро, звезду зорњачу!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану
јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе
Црњански, Милош - Сеобе 1
И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених
Ни у њему звезду, као у сну. Трчећи крај коња и уплаканих жена, које нису пуштане доле, до чамаца, људи су се окупљали, довикујући се.
Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. Боја њених очију беше се разлила и он је над њеним мртвим телом губио свест, мрмљајући сулудо молитве, називајући је:
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
на земљу свали, Па сад пушку на Недељка пали, Али пушка од госе је гора, Згађа Срба, погодила дора Баш у чело де звезду имаше, Лаке ноге сместа га издаше, Паде коњиц са госом у траву; Скочи Турчин Недељку по главу, Ал' је Србин зачас
Ал' још дише, још му севка око, Још погледа тамо на високо, Гледа дугу и те муње лаке, Сунце, звезду и рујне облаке С кима био, с кима живовао, Живовао, дивно друговао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Четврти тако гађа стрелом, да ће и саму звезду на највишем небу устрелити. А пети се у хватању тако извештио, да ће и сам гром у руке ухватити.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је светлост Међу капљицама, о томе како закон Простога пада не противуречи лепоти Покушаја да млаз из шкољке додирне звезду, Утиснуту у небо као слово у слог. Шта ли смо овде некад оставили у залог, Што сада нам се нуди као благослов и плач?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сетих се деда Гаврилових гвожђурија и тако окачим на своју црну џемперишку неку звезду са два мача. Ма нисам савила окуку ни иза ћошка своје улице, а већ ме је зауставио један веома стари госн Кречко
—Одакле ти одликовање? — дрекну на мене. —Од деда Гаврила... — процвилех кроз плач. —Па зар Карађорђеву звезду с мачевима на ланац? Где ти је кућа?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру
Заблуда ока савршена: видим истовремено једну звезду која лети изнад мене и једну која лети право на мене. Повијем се у барци, као да ће ме погодити.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
питајте ме зашто сам на коњу лутам међу стењем, свакога дана заборавим по једну реч и сваке ноћи изгубим по једну звезду и сваког јутра кроз друга врата бежим из свог дома, бежим из корења.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво. И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње: осећа да је све у реду и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Хрват са острва Крка, из Башке, био се толико одушевио у оно време за Италију, да је у рупици капута носио савојску звезду. Међутим, био је добар друг и ја сам заволео његову кућу, и на Ријеци, и на Крку.
Видех, над нашом главом, једну прву малу звезду, и развеселих се. Причах им о католичким калуђерима, у Темишвару, код којих сам учио грчки, и који су ме мрзели и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости! Знај, моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу земље саму. Ноћ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Затим погледа у своју звезду и рекне): Јалдузлице, по богу сестрице (остави нож), ди ми Мују најдеш, да га снајдеш, ди га стигнеш да га жигнеш; у
(Сада духне у звезду и без обзира оде кући). 7 Ја посијах саландар, није један већ је два, није два већ је три, није три већ је четири и
ГАШПАР: Ја сам цар Гашпар од персиске стране, видео сам звезду на истоку и познао да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.
ВАЛТАЗАР: Ја сам цар Валтазар од вавилонске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.
МЕЛХИОР (сав гарав у лицу): Ја сам цар Мелхиор од арапске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. Био један цар и царица. Ова царица имаше звезду на челу па роди и кћер са звездом на челу. Кад кћи буде на удају, умре царица и на смрти закуне цара, кад се стане
Кад кћи буде на удају, умре царица и на смрти закуне цара, кад се стане женити да не узме друге већ која има звезду на челу. Кад пође цар да се жени, распише по свему свету, има ли где девојка или удовица са звездом на челу.
15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. Био један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Мислиш да људи пате онако, без разлога? Рана се човеку у звезду претвори, па му сија, да види куда иде, осветљава му друге људе, осветљава му кућу, астал, жену, вечеру, цео живот!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива. Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне мисли као глечер.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино још Месец тврди да га виђа како скакуће са звезде на звезду, за ноћ обигра читаво небо. Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне.
— невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу. Затим, уместо ње виде звезду, па Сребрну ружу, поново Рибљу Главу, и схвати: то се она из једног у други облик прелива, и уздахну: — Зар баш не
Више га нико није срео, нико чуо. Али од тога доба сва деца, када су тешко болесна, виде како са звезде на звезду скакуће дечак светлокос и светлоок сав прозрачан, али мален и живахан као варница.
Али стена се и не осврте на његов поздрав. Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она само гордо подиже главу и настави да зури у водени бескрај пред собом. — Зар ти немаш уста?
»Ко зна ко тамо горе живи?« помисли, посматрајући једну црвену звезду и утону у сан. Ко зна колико је спавао! Када је отворио очи, око њега је све блештало.
Биле су то оне исте пажљиве и мирне очи какве је имала црвена жаба, али су га нечим подсећале и на звезду коју је гледао целе ноћи. — Није потребно ићи тако далеко! — Црвенокоса се осмехну.
— Рекао сам ти! Ја сам Мерсад, принц из Рода гуштера који само једном у сто милиона година напушта звезду Бангалору! — кроз Мерсадове златасте очи прође зрак сунца, а читава соба плану светлошћу. — Где је та звезда?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви погледаше онамо, а Питагора настави: „Ту звезду можете лако пронаћи на небу помоћу јата Кола, које је сваке ведре ноћи јасно видљиво на небу.
Продужите, у мислима, дуж ограничену стражњим точковима тих кола за петоструку њену дужину, па ће вам око запети на ту звезду.
На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не помера никад са свога места.
Када су га њихови одговори задовољили, он им рече: „Погледајте сада на ону светлу звезду што лежи на крају руде великих небеских кола, спојите је у мислима са поларном звездом, па пропратите погледом путању
пропратите погледом путању те звезде коју бисмо добили кад бисмо један крак огромног једног шестара забили у поларну звезду, а други у ту крајњу звезду небеских кола, па тим шестаром описали круг око поларне звезде.
те звезде коју бисмо добили кад бисмо један крак огромног једног шестара забили у поларну звезду, а други у ту крајњу звезду небеских кола, па тим шестаром описали круг око поларне звезде.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ти волиш, бориш се, али јесен ступа. Моја јесен ступа; иде моја зима И пада на срце младо, увек холо, И на звезду моју, на све што сам вол'о. Моја јесен ступа; иде моја зима.
И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог пораза Прву звезду сузом поздравише. Већ се губи свело лишће с грана.
заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол који живи, немо срећу скрива, Као сутон сунце, као звезду дан. Још имамо снаге да се лепо снива, Покрета за шапат и пољупца глас, И страсти, у којој загрљај почива.
Ал' ми ћемо ући у тај, стари стан Са љубављу новом која боле скрива Као сутон сунце, као звезду дан. Ту ћемо гледати да се лепо снива. Да је свака радост новина за нас, Да нам бриге беже, с њима слутња жива.
Видим једну звезду у обмани више И осећам како тишина мирише. Видим једну звезду и крај њеног доба, Једну моћну сенку што лагано
Видим једну звезду у обмани више И осећам како тишина мирише. Видим једну звезду и крај њеног доба, Једну моћну сенку што лагано кружи Над њом мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с неба. А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче.
којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с неба. А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче.
Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме звезду. Стари Љубомир, који теје много волео и који ти је с љубављу правио кожухе, био је сигуран да је то твоје дело.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, у њему, звезду”. 237 Када се, међутим, главни јунак сасвим пробуди и изађе из кућерка на обали Дунава, где је провео последњу ноћ с
Ни у њему звезду, као у сну ”. 238 Још једном се јавља плави круг са звездом, и то у последњој глави и у последњем тренутку, кад се
Као и његов брат, у сну, и он је надњом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. 252 Повежемо ли сада у мислима појединости које смо изблиза разгледали, добиће се једна целовитија, додуше врло
у том магновењу: „Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу. Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Забележи.) ФЕМА: То је мој густ. Обично се носи крст на врату, али ја сам наручила звезду; то је лепше, а и не носи свака шуша. Шта ти се чини, Анчицкен? АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
све даља од срца мом праху Трулеж у цвету отрезни и целу Ноћ кроз пределе без наде, у страху, Празно и земљано вапи звезду белу. 1958. УТВА ЗЛАТОКРИЛА (1959) ФРУЛА Грознице нежне поремећеног цвета Слутиш. Гле, биљу клањаш се опет.
Петровић, Растко - АФРИКА
кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари све живи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад помислиш, Како ј’ звезда та далеко. „Далеко је, високо је, —
„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли? — Верујем ти!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет? Одвјешчај на сије! „В крилех јего гнездо сведу и отуду птенци звезду, — тим мја воспоможет.“ Прискорбна горлице! Кија ж' јему дари, воздаси с утвари? Одвјешчај на сије!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
онде на калдрми под прозором видети мене док стојим у кошуљи, окисао, промрзао и нем, загледан горе у њу као у репату звезду што се изненада појавила на небу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Узалуд се преслишавам, ја сам све сигурнији да права, повучена од Сириуса преко Канопуса, не удара ни на какву сјајну звезду. Није ли ово каква „нова“, која је изненада заблештала на небеском своду?
Зато ћу о њима да Вам напишем коју реч. У једном од мојих писама, ја сам већ споменуо небески пол и поларну звезду, и рекао да ова лежи, тамо далеко, у продужењу Земљине осовине.
Данас зовемо тим именом најглавнију звезду јата Малога Медведа, а после 12000 година зваће се тим именом Вега, сјајна звезда у јату Лире, која ће, са више
чланова нашег планетског система, и допунимо наш модел овом белом билијарском куглом, која нека нам претставља ту звезду. Шта мислите, драга пријатељице, где бисмо морали ставити ову куглу?
Зато се преко те лучне раздеобе померао један прозорчић са рупицом кроз коју је посматрач гледао на звезду. А поред онога краја квадранта где му се налазила његова најнижа тачка био је сазидан један вертикални стуб који је на
примакао се покретном прозорчићу и померао га дуж лучне раздеобе толико да, гледајући кроз његову рупицу, опази звезду у тренутку њеног пролаза кроз средину прореза непокретног прозорчета, које се налазило у центру квадранта.
тих звезданих јата, и поред нашег помереног стајалишта, није се променио, само у јату Ловачких Паса видимо једну нову звезду. То је наше Сунце! Звезда као и остале звезде, ништа друго.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тако и Роман, чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке покојни магараца обитавају. — У земљу магараца?
Тако и Роман, чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке покојни магараца обитавају. — У земљу магараца?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један другоме звезду у срцу Венцоносац им ломи и дели Њихову златну прошлост И они је једу Сипа им у путире белих божура Њихову рујну
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Камо л' кокош пржену на кајмаку, Камо л' звезду да породи Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет: Земља је тешка у просторијама, Вртећи се, дубину
надање које поверавах некоме о сну, Ко песма да је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту звезду, Толико на сваку светлост препадаше јој мука.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже лети ка Месецу, и звездама, и сам налик на светлуцаву, младу, звезду, најнежнију од свих.
— Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина? — понављала је, без престанка, док не додија Источном ветру њена јадиковка,
Да је бацио удицу могао ју је у часу ухватити. Али, не осврће се момак, не гледа. Зна: ко звезду небеску у срце прими — душу је своју изгубио! Али, сопствене га очи не слушају!
— Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија.
Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас насмеја: то није било, нити ће бити, нека заборави на Звезду, нека на нешто друго мисли... Мудар је био Месечев савет, али Чобанин није могао да не мисли на 3везду.
И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.
— Је ли то моја Звезда? — упитао би се други Чобанин, угледавши звезду чије су се очи гасиле. Али, ни Чобанин ни Звезда нису ништа питали.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
последњему тамо роду, тако да су Израиљи примили неке његове приповести те у своје им књиге то приписали како и за ту звезду што је она три од Истока цара к Христу довела.
Зато од оно добине врло су свакад меркали на ту звезду кад ће изаћи и указати се да иду за времена по скорије поклонити се и предати се томе големом силовитом цару, докле он