Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— О, напасти ноћас!... Узе вериге за крај, па јуриш око куће. Стаде звека верига, а Никола тутњи што игда може и укће. Док ти истом узе боботати у кући престрављена Јулка.
Весела Јулка остала сама самцата — Док, вели, ништа ти бог не даде... стаде звека, тутањ, рика, рзање, лавеж, кукурекање... ама, све што је у бога, аваза, завришта око куће!
Сутрадан освануло је нахоче опет на свом првашњем месту. Већ свуда по селу говоре како је прексиноћ био тутањ, звека и рзање око Симичине куће, и како је нешто одвело његова мркова.
— Домаћине! — отеже поп из свег гласа. Зељов рикну и стаде тако трзати ланцем да се чак доле до вратница чула звека. Испаде пред кућу Бошко и одазва се: — Ко виче, море, ко? — Сиђиде амо доле, сиђи! — довикну му поп отежући.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У хиљаду триста... КОПЉАНИЦИ Стоји тутањ коњских оклопа и звека Панцира. Већ подне пада на врхунце. Цар гледа, још врве, страшни из далека — Сваки у свом штиту носи једно сунце.
Милићевић, Вук - Беспуће
кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.
натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека... а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како сјаје то пусто оруже!
Пушке циче а крвца се лије... Али ево Србу погибије! Цика, звека, паде веће Бранко, Паде Бошко, те паде и Ранко: Турска пушка, а на турско зрно, Однесе му оно око црно.
И тај Гојко и соколе Рајко, Њи тројица са три силна паше По пољу се бојноме поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу причат ко ту паде, Ко му рану самртну зададе.
оде један с гласа, Оде паша, брате, посред паса. Ох мој Гојко, јеси соко сиви, Бог нека те Србињима живи! Цика, звека, већ Турци измичу, „Бежи, кардаш!“ веће јадни вичу. Сви низ поље равно се сломише, А за њима Срби поврвише.
Удрише се, стаде гвожђа звека, Тај удара, а онај га шчека. Било мало, дуго не трајало, Ал' Турчину на јаде се дало: Ударио војвода Милета Баш
Стоји цика танани шешана, Стоји звека ножа јатагана, Стоји вриска коњица претили, Стоји вика ти јунака чили. Турци вичу: „Погледај нас, Ала!
Шта ће Турци?... Ваља да се бране. Цика, звека, грдно л' Турчин пада, Пада јадан откуд се не нада: Иза сваке стене на њ се пуши, Не да пушка пушци да издуши; Још
Но лако ће све се да накнади, Док је Срба и Српкиња млади. Гајде, чауш, коњи под ратови!... Цика, звека. .. Купе се сватови! Кум и девер и друго остало — Ко сте, да сте, што нам до вас стало?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми дивна!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Живела је у испражњеној саксији Док су крај ње аута и таксији Промицали: страшна звека метала Нимало јој ноћу није сметала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној од сабаља и од потковица...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем не сретају чељади, а и уоколо све је мирно, само што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше.
Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1884. ХУКА... ТРЕСКА... Хука... треска... звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!
Ћипико, Иво - Пауци
Весео је и, на махове, љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу. А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране
Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике. Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду.
— Још мало, па ћемо се заложити. Упри! А дружина дере земљу. Прашина се повија, звека мотика заглушује. Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. —Доста је!
Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. — Стопру је сад дошао...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нити може погубити Марка, нит' се даде Арап погубити; стоји звека бриткијех сабља, ћераше се четири сахата. Када виђе црни Арапине да ће њега освојити Марко, он окрену танку
Ал̓ сватови мало причекаше, стаде звека камена сокака, стаде звека, стаде отуд јека, ал̓ ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од
Ал̓ сватови мало причекаше, стаде звека камена сокака, стаде звека, стаде отуд јека, ал̓ ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а довата мало
Та љепши си од мене ђевојке!“ Тек што они у ријечи бјеху, стаде звека мермерли-калдрме, ето иде паша са Загорја! Кад опази дилбер Иконија, затвори се млада у ризницу; Грујо оста на бијелој
А каква је, да је бог убије! Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана, стоји шкрипа гаћа од сандала.