Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. — Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија... Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се госпожа, најзад, после толиког чекања, појави, у клепет својих папуча и звекет својих ђердана и ђинђува на грудима, Трифун према њој не окрете ни главу.
као дан преподобног Проспера – Исакович се пробудио, или од неког церекања, или на шум фонтане, из баште, или на звекет, џезви и посуђа, поред његове главе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Учеста и пуцњава. Битка се из џамије, изгледа, пренијела и напоље. Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке. — Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу! — отпухну Јоваш.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тишино моја, чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал'
— Ал' кад те кида, када те треска ужасни звекет окова тешка, када те јаук и врисак цепа — ал' си ми страшна, тишино лепа!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
убоги ђаволи што нас на врху Кошутњака чека добро осветљена Голфијана, једино отмено место које сам до тада познавала, звекет виљушака и бели келнерски блузони, стари камин и аутомобили стрпљиви као краве.
Одједанпут изгубисмо апетит. У потпуној тишини, коју је прекидало само жвакање оних пословњака и звекет прибора за јело, он је стајао и смишљао најбољи систем да нас исфура напоље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шта ли се у њој ради?! Чује се звекет, лупа и тутањ, још ће да груне мина! Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца... Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима.
— Пешадија већ прелази. Кроз пуцањ пушака и фијук зрна, чује се неки узнемирени жагор, звекет ланаца и лупа металних чамаца. Тада тек сазнадосмо да је вода одмах ту, испред нас, да се и каменом може добацити.
Наше одступање мора се извршити у највећој тајности. Не сме да се чује ниједан шушањ, ниједна реч, нити звекет... На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана... А ти, артиљерац, скидај сада телефон, и одмах у батерију!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
чаша, И свирепи отров једне ироније; И да ће нас вечно страшна прошлост наша У немирне ноћи да тргне и сети, Као звекет ланца старог робијаша.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мрачи свест и обавија неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у
И баш у том тренутку зачули су се несложни, уздржани нечији гласови пред вратима, па тежак, велики кључ што се, уз звекет других кључева, са неком језивом претњом, окретао и вртео у брави, као каса, гломазних врата његове ћелије.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек је добијао осјећај да се у кући, на толик звекет, све што гамиже и плази повукло у рупе и усукало душу у се. Ђордано Бруно, најстарији од мушке дјеце, у кога је Егидио
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Појавили су се изван ровова и застали у клечећем ставу. Били су неми. Није се чуо ни најма њи звекет. Пошао сам дужином стрељачког строја и опомињао војнике да се равнају према деснокрилном другу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лом и кркљанац, звекет оружја, лелек рањених, хропац умирућих, псовке и клетве. После лешинари изнад распадајућих тела, дробови коња помешани
почнем нешто да мислим, или боље да кажем: таман ми се мисли сјате око неког згодног места, кад изненада споља бане звекет и дрека. То су се судариле две крвожедне гомиле, решене да једна другу истребе.
нас двоје у ту четвороножну и четвороручну животињу, кад су га свуда около чекале занимљивије ствари: споља је допирао звекет битке и нечастиви се довољно добро забављао, туткајући војнике против разбојника и обратно, да би имао времена да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зелене палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казује њину, И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана Давидовом сину!
Мојом песмом невољници васкрсење своје славе, Од те песме осветничке крунисане стрепе главе. У њеноме они такту чују звекет из даљине И топовску страшну паљбу и шкрипање гиљотине.
И час већ стиже! С опалих звонара страшно Грунуше звона. И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих Неверног краља огласи страшни рад!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у зеленој кецељи, који се преко те кецеље опасивао челичним ланцем, и, рекло би се, са уживањем корачао по радњи уз звекет беочуга. Корачајући, тек би дрекнуо, али тек онако, налево, надесно, никога лично не ружећи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке. Уза степенице је ишао неко. Чуо се звекет мамуза. — Господине потпоручниче, јавља командант да нећемо остати овде, већ идемо право за Пећ.
Кад не гледамо у воду, чини нам се да висимо над неким понором. Око поноћи морнари се узмуваше. Чује се лупа и звекет ланаца. Лађа поче да се њише. Неко рече да ћемо сада поћи.
на неки шибљак, онда преко јендека и готово се сударисмо са запрегом треће батерије, која је уз заглушну лупу копита и звекет предњака јурила ка првој батерији. Придружисмо им се и тако налетесмо на топове.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Какав ли је онај над повијом враном Црвен фесић нусти са бисерли-граном! Па да чујеш јоште звекет златних гривнâ Кад наранчу жуту баци цура дивна, И да видиш осмјех и слатка јој уста, Би и тебе с мајком раставила
Али драги спомен негдање милоште Као младо сунце сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја коса дивна, Док мјесец кроз врбу чисто сребро лије... Кисељак, 11. јула 1903.
Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра... Ево све дружбе!