Црњански, Милош - Сеобе 2
Затреса кићанкама, на својим хусарским чизмама, а имао је обичај и да звекне, два‑три пута, мамузама, пре него што изиђе међу свет.
Милићевић, Вук - Беспуће
прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно једнак.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу, а муња звекне Месецу о чанак, те онај проспе цицвару, качамак!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Слободан храбро одвраћа вуку: „Страдаћеш попут чворка, видећеш како делије туку, када те звекне Борка! Она је, брајко, понела на пут челик ципеле и дрвен капут. „ „Побогу, људи!
апотека: ако си пао с крушке, ако страдаш од ловца, (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца, ако те мечка звекне, и декне, и дуне, да ти плати рачуне, ако се преједеш гљива, и шљива, и какве бундеве лудаје кад ти се тетка
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
да га удари, поп замахњује онијем бременом књига и циља га право у чело, жутељави момак омјера и онијем крстом да га звекне, а жена хоће ноктима да га изгребе. Он измицаше натрашке, пут нугла од дворане.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
већ мишљаше да је; не зна да је своје судбе чашу препунио црнога отрова, час не види ђе се примакнуо да му звекне вјечном погибијом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Што мислио, то учинио. 3ачас узјахао на коња, и само што прихвати за златну орму, звонце звекне, слуге се пробуде, скоче, ухвате га, па с њим пред цара.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Сумраковцу 1858. ПОСЛЕ СМРТИ Ножеви кад ми срце поделе, Над гробом звекне крвави мач, Слатке девојке, ружице беле, Нећу да чујем ваш горки плач!
Ћипико, Иво - Пауци
Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро. Раде га прими из жениних руку: — На, — вели Марку — узми га у залог, па да је твој ако ти о светој Кати не
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оним јаким, здравим зубима огули батак одједном, и некако са задовољством пусти кост да звекне у тањиру. Кад сврши ручак, воду пије из „бокалчета”, мало мањег него што некима стоји на умиваонику...