Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о камен. У истом тренутку жена одбаци вез и, потпуно уверена у ону његову дубоку и тешку удубљеност, устаде па се за
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ево нама пред богом адвоката, не би оваког нашао одавде до Цазина. Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После се нешто изломило и звекнуло, сабља преломљена надвоје, шта ли, па се разговетно разглегао официрски глас који се бунио: — Престаните тући, Бога