Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Био сам у биткама. Видео сам дим и пламен, слушао сам звеку сабаља, звиждање танади, рику топова... Гледао сам поноћ како је по хиљаду запаљених кровова осветљује својим
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
чудо, ал' биће инако: Од сабље ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!“ Овај бежи, онај за њим струже.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Ох, грознијех тих њеколико тренутака док се попеше уз узане степенице бедема! Сад јасније чуше звеку оружја, покличе, швапске команде, зачињене сапраментирањем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна. — Пропуштено лето две зиме води. — Вријеме све направља.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па јој стане руку лизати и она се са свим ослободи па почне лава миловати и хранити погачом, док у један пут чује звеку од оружја, и хтеде од страха пасти, док ето ти у собу уђе некако створење у медвеђој кожи; петао, вашка, мачка и лав
Ћипико, Иво - Пауци
гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага,
Свугдје је мушко штиманије!... Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија.
— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици. Тамбурица Србина је била лепа, седефом ишарана. Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца.