Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу. А човек, ништа не ваља да чини као звер, без расужденија.| 16 Курјак и ждрал Курјак жуерући овцу, стане му кост у грлу.
Наравоученије Ваља знати да је крокодил једна страшна звер која живи у води и на суву. По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки.
упозна с једним лавом, упусти се с њим у велики разговор, и међу прочим упита га: „Како то бива да лав, така страшна звер, пак се боји петлова гласа?“ „Томе се није чудити” — одговори лав.
неограниченому раскошу и пијанству, нити доволствујући се царском честију, дâ себе обожити, и постане од чловека звер, од премудра цара мучитељ, и почне за трапезом убијати најверније и најбоље своје пријатеље и официре.
без здравога разума и без љубови к человечеству, к правди, к чесности и к божественој добродјетељи, он је нечовек и звер, био философ, био господин, био христјанин и зовоми светац, био најпосле што му драго.
Султан, у самој младости својећ као звер силовит, не може никако да разуме што тај дервиш хоће, напомињући му толико краткост живота, кад он мисли најмање
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко каже да у светлост? Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју браћа!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА 136 ПРВА БРАЗДА 171 ВУЈИНА ПРОСИДБА 177 СИГУРНА ВЕЋИНА 187 ТУМАЧЕЊА 190 ПРИПОВЕТКЕ РОГА
И после, кад год изиђе, гледа час пре да измакне, некако му није било ни до разговора ни до хвале. РЕДАК ЗВЕР Под Космајем, у Неменикућама, има неки Радош, ловац да га шале нема у свој капетанији.
Живан се здрави с њима по обичају. Одмах му окупише казивати каква је звер ухваћена, шта мисле о њој, казаше му и да се Радош поболео, не може никуд.
Отворише врата, он завири унутра и стресе се. — Хм, редак звер! — промрмља у забуни. — Нутоде јако! Па нема га! — узвикну кмет завиривши унутра. — Бог и душа, побегао!
одиста га нема! — Па шта ћемо сад? — упита кмет. Ћата се опет замисли, па рече: — Хм, дивљи човек!... Опасна звер!... Гледаћемо! — Да га потражимо, господине! — вели кмет. — Неће бити далеко.
Опет га везаше неком узицом и доведоше општини. Ћата Живан намисли да пошаље ту звер начелству. Нађоше неку сандучину од еспапа, стрпаше ово живинче и заковаше. Живан написа писмо начелнику.
Живан написа писмо начелнику. Каза му: како је ухваћен у његовом домашају један редак звер; како нико не памти да је таквих зверова било у овом крају; како је врло опасан и може осакатити човека, и,
— Пазите добро! — вели начелник. — Овај ми пише да је врло опасан звер. Чувајте се да не осакати кога. Пандур приђе и поче откивати пажљиво сандук. Утом упаде у авлију онај Енглез. — Их!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
плаче!... То беше што и надраженом псу палица кроз плот... Само што погледа Маринка страшним погледом, па јyпнy као звер... У тренутку се вратио. У руци је носио запет пиштољ... Јурио је правце колу... — Лакше!... прикрадај се!...
Баш ће тиком мимо тебе ппоћи... Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета... Он више не беше човек — него звер... Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...
А тамо? Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази... Прилазе олтару... Он рикну као рањена звер... У његовој души букну њешто... То беше гнев... Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...
Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. У Маринку се јави звер. Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. — Ето, и ти се још заносиш!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер, и полете на противника... Шта је одмах следећег секунда било, дознаћете читаоци одмах у следећој глави, од једне са
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али му се, у исто време, учини: да се тамо, с оне стране, све било скупило у неку страшну невидљиву и претећу звер. „Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо
најстрашније грознице кад неизбежно наступа слом свега, она провала у коју се стропоштавају све ствари света. Звер што је режала, измичући из оних шака, кострешила се и урлала крвожедно. ИИ.
Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.
И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а око мене све
Африка
То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година. Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом
Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу.
Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова
У једном тренутку се будим са јасним осећањем да некаква огромна звер чучи нада мном и надноси ми се над лице. Само отворим очи, видим да ми некаква дугачка глава додирује образ и уво.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Необријан, барусав, потамнео у лицу, почео је да хода по тој соби, на трећем спрату – уској, као орман – као звер у кавезу.
Госпожа Евдокија, међутим, трже се, и подиже се на колена, па га за тренут погледа, као звер, која је изненађена. Била је осетила да та жена постоји негде, са зеленим очима.
изводио своје друштво, после вечере, да шета по башти, узвикивао је да је човек несретан, да је створење несретно, звер, коју само црне очи једне лепе жене могу припитомити. Слава Богу!
Вишњевски је, дакле, увече, под звезданим небом, опет викао да су звезде лепе, да опојно миришу резедои, да је човек звер, кога само женске очи могу да укроте, и усреће, и оплемене.
Није више личио на оматорелог коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат – са очима, не више у пепелишту сивом, него у неком сребрном сјају.
Прежде. Сад их више нема. Него сматра да человјек треба да живи бесмислено, као и животиња, звер, биљка. У благополучном здрављу, пустивши да се, њиме, јутра и вечери, догађаји, и време, играју, као што се облаци,
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети, претећи им, говораше: „Телесна звер и клеврет ваш, покварена и вештаствена змија, именом Господа Бога мојега Исуса Христа одавде би прогнана, па ћу се и о
Јер шта је тај твој живот којим се без памети хвалиш: зар се ниси сам, гризући биље у пустињи као звер, глађу убио? Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
зло Питај га не бој се Хлеба не иште Скамењен је у блаженом грчу Да није можда трудан Да ли ће родити камен Да ли звер да ли муњу Питај га до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗМАЈА Умоме целом змајевском веку људи ме гоне и главу ми секу, а ја чим њупнем царску кћер одмах ми кажу да сам звер!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Трудница не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ови стихови као да се обраћају деци: Ја сам зец, ситне грађе, Радост за племените и отмене, На свету ретко звер се нађе Окретнија, бржа од мене.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Сад ћу ти га скресати у чело! Ти мене знаш! Кад ме на овом степену видиш — мани ме! Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице.
Сад ћу ти га скресати у чело! Ти мене знаш! Кад ме на овом степену видиш — мани ме! Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице. Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ал' тек што ти нога крочи Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
господара свог опскакују, те штеком драже ловачки му смер, а он их тиша стегом смишљеном да не буне већ погођену звер?
кад је зверски разабрала смер што старчева јој дава понуда, одуста зазор, страшчад посукта кô добра пашчад на голему звер. „Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Суле је, иначе, ретко паметна звер, али шта му вреди кад му се не признаје? — Да знаш, Анчи рекао је -— кад зрело размислим, најлепше ми је у животу
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“. Долази колос на четир стуба, на њему кљове и дуга труба, лепезе уши покреће он.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у птицама се огласише сестре неке, сиротице неудате ил нерођене, те много дана дуже ловисмо све праву да сретнемо звер. Тако смо се и вратили у село руку празних и гладни.
У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих мужеве и стада и дрвећу трбухе распорих те плакаху дуго као
Или ће бити мошти! Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда. Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с пута — знаш да не видим,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац
ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку. Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим човеком.
Идем да се представим команданту места, генералу Тодоровићу, за кога ми кажу да је звер (са надимком Ритер). Кад се појави на ходнику, писари по канцеларијама, и официри на ходнику, сакривају се и беже као
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
** м.) = пл. донті, р. дуті, гр. εμαυριζω 1. цанто, цантаре, провоцо, провоцере (ѕіц) к. З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С. Н. О.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа. Све као бесно, као острвљена звер, јурну за бегунцима... Само осећаш како фијуче ветар поред ушију и тутњи земља, а на очи све више наилази крв...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
у село, а наслов допису гласио је: Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Наравоученије Човек ком су во и крава пуко средство Као звер је забраздио у месоједство! Додатак наравоученију Ал лондони и берлини, паризи, београди Спрдњу терају с мојим
Тамо, где електричне зује тестере, Зец не спава и птица гнездо не стере. Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице, Водећ за собом своје младунце!
И ево, већ треће поколење, Прилазе јој на поклоњење Звер, птица, бумбар, гуштер жедан, Мрави, у колони, један по један.
Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав. С главом у магли. Још негде капље, иза куће.
У такву вечер, између брда, Преплашен и нем, као звер, Крапинац један изгуби смер Оставши сам, без свог крда. Гладан, попе се на дивљаку Али не нађе воћку никакву!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Као звер ме зграби И понесе собом у пределе суза, Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна медуза! Она господар
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Смрти се не бој, но зла човјека! — Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
царев син ловио у шуми, па некако пси наиђу на оно дрво, и стану лајати, онда ловци потрчи онамо мислећи да је кака звер у дрвету, а виде девојку у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: „Немојте“ рече, „већ да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нов? Зашто је нов? Стаде. Никако не попуштати. Одолети сентименталностима, успоменама, детињству. Ђорђе ће га као звер напасти. Боље би било да га је обавестио о доласку. Заслужио је да се радује макар до вечере. И онај стари.
Јесте, Адаме. Надноси се над постељу: треба да плачеш, док целог себе не исплачеш, јер си звер, а не човек и отац био, јер си узимао огледало, стезао га коленима, прибијао главу уз његову, Адам је плакао и дрхтао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Као звер ме зграби, И понесе собом у пределе суза Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна Медуза! Она господар
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Његов глас очајног бола цепао ми је срце и озлојеђен на овако свирепу, незаслужену судбину која га гони као дивљу звер, у непријатном положају у коме сам се налазио слушајући га, ја сам га умолио да не нагли и да ствар добро провери.
Да је Европа републиканска, сумњам да се он не би вратио на монархију. Он још гледа [у] монарха као у ретку звер, као у нешто необично. Гледао сам на Крфу: поломе ноге и вратове да виде владаоца и да га поздраве.
с каквим запрепашћењем или ужасом него просто да виде у чему је ствар, или онако као кад се гледа у замку запала дивља звер која се лудо отима, а нема никакве наде да ће се истргнути.
још онда: кад је између два стражара с бајонетима, каљав и крвав, с лисицама на отеченим рукама, вучен као пребијена звер на ланцу, возовима разним ка престоници (у том тренутку синуло му је где се налази), свлачен на многим станицама, где
“ Ојађена, бела као креда, унакажена, дрхти и она као ухваћена, препала звер. „Шта ти је, сине? Сине, шта ти је? Сине, сине!“ — „Хоћу да убијем, да распорим, да исечем на парчад.
ето само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се ослободим, да будем јак, пркосан, страшан другима, као звер страшан другима... И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући. Смело улазим унутра, право у очеву собу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле!
Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од
Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка. Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.
Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере. Дању се спавало а ноћу живело. И живот је тај био необичан.
и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. ...Звер!... Звер пред хајком!... А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!...
и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. ...Звер!... Звер пред хајком!... А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је звер која се скрива од сунца, које га ништи и које се он труди да савлада.“57 Човек у обличју звери, или териоморфни човек,
се поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и да га затре („Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му“). По свему судећи, сунце је оличење оца.
] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој [...].
Петровић, Растко - АФРИКА
То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година. Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом
Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу.
Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова
У једном тренутку се будим са јасним осећањем да некаква огромна звер чучи нада мном и надноси ми се над лице. Само отворим очи, видим да ми некаква дугачка глава додирује образ и уво.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он не би био оваква звер да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум. А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла? Није.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Замукни муком скота; — достојан споља лик и ум, унутра звер и беспомоћно дете. 2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид.
3 Чујем вас: на мужанско грло зацвили дете, рикне из питомине звер. И синак био мајци, или кћер, замукни, залуд глас, кад никог и ништа не зовете.
4 Јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете. Достојан споља лик и ум, унутра звер, и беспомоћно дете. ПУТ 1 Јер газило се туда, јер газило, и небога, ево, стопа утабава; — нема трага.
2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила. Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После пораза би се притајио у каквој чести или пећини, живећи као и свака друга шумска звер, па кад би потере отишле не обавивши посао, опет би изашао из свога легла, цуњао неко време по шуми док око себе не би
тежим очувању онога што се може назвати уљудношћу, супротстављајући је дивљаштву које се на нас искезило као гладна звер. Макарије Све се распада! Ничега чврстог око мене више нема.
хоће ли чупава, зељава кучка са пеном на искеженим зубима трзати влачег, промукло залајавати, острвљена, бесловесна звер, зар неће, мој боже! Матија Каква је то спаванија била!
Највише језе изазивала је у мени прича о Белој пећини. Кажу да тамо унутра пребива огромна бесловесна звер коју називају дрекалом. Нико је никад није видео, нити зна да каже како она изгледа.
Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала. Некад звер изађе пред пећину и онда се чује ужасан танки крик од кога људи глуве а жене побацују.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
шире свуд, А кад се поглед водом баци, До спруда пешчан стоји спруд; И чак далеко, сред планина, Где прибежишта тражи звер, Кâ горда слика исполина У облаке се диже Цер.
А ћата, сматрајућ бога кô звер ил' слично нешто, Отпоче истрагу своју с важношћу И врло вешто. Прво га запита строго, да чисто речима пуца, Ко је?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
излази Дечји магазин Жан-Мари Лепренс де Бомон, списатељице познате по бајци „Лепотица и звер“). Сматра се да је у овом периоду лектира деце просветитељства подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Покушала је ићи у лов, и заволела лов, ловила и крупнију звер, постала одличан стрелац, и била, како су сами ловци говорили, једини ловац на свету који не лаже.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сваки час стрепим кад ће ме звер изести. Курјак оштри зубе, а чавке и вране музику справљају. Ах, дакле, мене неће мати кад умрем лепо накитити, неће
закашњење; оклевање, одлагање ЗАРНИ — сјајан, који испушта зраке светлости ЗАШЧИЋЕНИЈЕ — заштита ЗВЕРЕТИЊА — голема звер ЗДАНИЈЕ — зграда, грађевина ЗЕМЉЕДЕЉА — земљорадник ЗЕМНОРОДНИ — човек, смртник ИБЕРАШОВАТИ (нем.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Изгледао ми је као дивља звер, која је канџама шчепала јагње па га коље и замишљао сам себе ко светога Ђорђа, на беломе коњу, који спасава девицу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА МАТЕРИНОГ) Да ли мој отац према да ли мој отац према теби, мајко, беше звер та најдивљија, најдивнија, што је човек? Мајко, отац мој беше ли звер Крај тебе, ил' само историчар: јер и сâм ја звер?
Мајко, отац мој беше ли звер Крај тебе, ил' само историчар: јер и сâм ја звер? Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја
Мајко, отац мој беше ли звер Крај тебе, ил' само историчар: јер и сâм ја звер? Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!
Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер! Е добро, а те очи са слике твоје на самрти, ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!
материјал природе; док Хармонија пре ступа као осмех на лице победиочево: Човек је непрегледности животиња, тј. звер чије су чељусти разјапљене према бескрајности. Отуд, за разлику од обичних зверова, он је незадовољан.
мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.
А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој; јер нема шта да се избере: До спустити и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама да вам буду освестне и у вашем се разговарању такву с писмом. ИНОРОГ Тај, што се звер индијски зове инорог, рог му је лековит. Такву у себи своју силу има, те од горке воде слатку чини.
А где може достићи ветрену справу? Та и утону у море. Тако га неста. (Један будавши звер, те знаде за добро човеку и до смрти верно му за то послужива, а пакостни разумни људи са злом за добро другоме
времену споменуше се онога греха што су давно учинили, а своме су отцу за њега лагали да га је на путу изео неки зао звер.
друга ти булолеје, то ако држиш се да си божији човек разуман и мудар, а ти призови га к себи: није он скот ни дивљи звер, човек је ка и ти, може се уразумити од многога лепа ти говора.
беду, како и говори: »Јако беди адови обретоше ме«, зашто много онде зверова се находи и гадова; проходи тамо љути звер из дубраве пуне густих и лиснатих дрва неплодних, и из мрака кромешњега, супостат ђаво ричући каконо лав; тражи кога