Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?... — опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
с луђим својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера ко ће пре пити. 0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве.
и бесловесности, који нимало човеку не приличествује, развје по тому што кад човек хоће да је зао, гори је од звера, и кад хоће да је глуп, глупљи је од истог магарета.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку навалише да отворе апсану, те да покажу ћати каквог су чудног звера уловили. Живан оклева, заговара још, али, нема се куд, мора видети кад је већ дошао.
Прибра сву своју кураж, па тек пође апсани важно, и рече да се отвори да види тог звера. Отворише врата, он завири унутра и стресе се. — Хм, редак звер! — промрмља у забуни. — Нутоде јако! Па нема га!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
искуства, него онако инстинктивно и што је чудан човек, који се, кад од некога пали цигарету, окреће лево и десно и звера на све стране, као да му неко стоји с ножем за леђима, а да га човек пита зашто то чини ни сам не би знао одговорити...
Црњански, Милош - Сеобе 2
А баба примети то, па ће упитати, његову мајку: Што је ово дете вако ћудљиво? Звера, као да га је стра! Његова мати онда поче нешто да шапуће његовој баби, а баба се на то удаљи некуда и врати са дугим
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једну руку подвукао испод капута на леђима, а другом се шиба прутићем по панталонама и звера, гледа на све стране, тражи камен, грудву креча, изваљен колац или коју трулу греду, да то понесе, одвуче и убаци у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера, — »Армонија сфера«. Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи!
Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Моја децо, овом се није чудити. Страсти човека преобрате у звера, све му природне чертице извуку, постане скот а не човек.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.
и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе... Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.
Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад. Ево га унутра у кући. Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал. Ћутање... Неко се паче, устаде, он обрте главу.
Права лепотица!«... Гојко се мало ушепртљао, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
никад није још помого бог, ни плач, ни част, ни јунаштво, ни вера, помаже вечна нада рода мог и против брата и против звера. Нада у мајку, освету и крв.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
почеше поуке како се треба владати: „Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно. Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.
гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране. Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он слете са седла па стаде живо да дреши бисаге. Скиде их на земљу преда се и подигнувши главу стаде да звера око себе. — Ехе, зар тако!... аха!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Смрти се не бој, но зла човјека! — Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
јечању, које га је подсећало на неку зверку што се чује само ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који силази, да згази и њега и ватру, ледена, длакава шапа.
Никола се окрену Аћиму: — Срамота се не брише срамотом. — Где ми је штап? Људи, где ми је штап? — звера Аћим око себе. Наредник га опсова и удари кундаком у ребра. Никола климну главом.
Сам. Окреће се, звера. Прозорче је исцурило око. Зидови су самртнички замишљени. Долази му да замоли да га преместе у другу ћелију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Кажем ја то, али добро видим да га никаква сила одавде не би могла померити. Укопао се као да је за земљу закован, звера около себе, нит’ ромори, нит’ говори.
Само се газда Срећко врпољи, и звера нешто око себе, па све више и немирније, као изван себе, и прикупља се, као спрема се да ђипи, да полети, да шчепа, да
Изашао он и звера и тражи их очима, а сав збуњен, и руке му, пуне пасоша што има да их разда, дрхте, па чита гласно редом, једно по
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!...
Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст!
Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога
Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио. Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. — Не, ако Бога знаш! — викну она.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
је Шваба научио да стоји на глави Видео сам и то чудо, Баш доле, с партера, Како можеш изиграти Највећега звера. Видео сам слона — елефанта, Како нема жучи: Подметнеш му неко буре, Он на њему чýчи.
Милостива са шлепом Пречишћа сокаке; Дротар крпи шерпење, А учитељ ђаке. Ловац чак у Африци Лови љута звера; Волар тера волове, А бекрија кера.
Зар ја теби зато дајем трула меса, Да од тебе данас немам интереса! Зар ја зато храним тога гладног звера? Ти си незахвалан, немаш карактера. Али добро, ја ћу послат’ по лечника, Па ако ме вараш, ташко си тебика!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!... Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви ми остали ситни смо према овоме који стоји крај пушкарнице на мртвој стражи и звера у мрачну ноћ... Командир ме је гледао упитно. — Све је готово! — саопштио сам му мало несигурним гласом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
пролетњи дани, Кад је божанском ногом Блудио по пољани И звонким својим рогом Гонио снажног вепра, Суровог, страшног звера, И лава и пантера? О, источниче живи Сребрне горске струје!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
одмах осетих како ми њена уста нису слатка као што би твоја можда била. ТАШАНА (узнемирено, уплашено, звера да ко не чује): Ћути! Ћути!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?... КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!... (Одлази бежећи.) Улази Стана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу: „Пријатељу мој, победили смо небеског звера, зар нас потомство неће славити?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један храбри слон Трчи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свештеник духовни пусат у језику оштар носи. Који надбори, ономе се и венац даје. Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити. Мисао је у туги горка и незауставна.