Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У височкој нахији кажу да „не ваља мушко (дете) ударити метлом: једни кажу да неће расти, а други да ће га замести зверад“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А ко тице, зверад храни, Он ће с’ бринут да сахрани И теб’, баку остарелу: Ми добисмо вољу смелу, Мила мајко, тамо поћи; Могнемо ли
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко ли ти даје кишу из облака, снег и крупу, земљано радилство и ш ње храну, и разлику стоку и зверад: воду рибну, небо птично, и к томе знати свакојаке мајсторије у руку, насељања, адете, закон, грађане, леп и добар
Скупе се где на коју воду шумска жедна зверад, — пити не могу; ваља им чекати док не дође инорог. Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку
Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је учини, те се сва зверад изокола напију. А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка.
доста пут и сам би ноћом подранио; оде у планине, те до зоре би дојурио пред цароградску капију свакојаку разлику зверад, те би онде чувао докле рано отворе градску капију. Онда би их стерао у царев двор.
А кад дознаде за то сиријски цар, што земља од зверад губи се, распита жидовске књижевнике крошто то може бити да зверови даве оне људе а њих нису дирали?
Навалише дор ричући ка дивља зверад на царски град. Мњаху прогунути га. Ама ко то да искаже што се божије чудо тада свиде над њима, многим душманом за
Доиста, са свим начином не људма слични бисмо, него пољским љутим сировоједљивим зверад'ма, гавраном и јастребовом мршинозакидљивим месине, и свему нечистому грозљиву гаду се уналичасмо!
Да ако доноси ко на силу освем јакости једовитим у себи и тегобним, слаба разума, мучно је тê, са и зверад, привући и усвојити их. Јоште више к првој се злоби окрену духљиви.
Луну је створио Бог за времена указивање. Сунце зна свој запад где му је. Ноћ и човек свре се спавајући а дивља зверад тадар свој слободни фурсат имаду.
Ама, којино благосивља годину, то ће нам зло на добро обрнути. »Погубићу — рече — љуту и злу зверад из ваше нахије.« Умножили су се многи непријатељи наши, којино низашто на нас мрзе, ама сатреће их скоро десница