Употреба речи зверао у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Тек опет се настави разговор. Али се говорило хладно. Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... — Не плаши се, човјече! — Не плашим се. — Видјео си, нејма никог. Него... шта си оно још хтјео?...

Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тако сјашем ја, поведем уморно кљусе, па пођем лагано кроз село да изберем згодну кућицу. Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам пребирао бројанице, рука ми је почивала на балчаку мача. Гељуцао нисам, ни зверао разроким очима, но сам јездио на бојном коњу, усправан у седлу, као бор.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Силазили смо ка селу. Широко отворених очију зверао сам лево и десно, страхујући да не плане пушка иза некога жбуна. Изгледа да је иста мисао и остале мучила.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности