Употреба речи звере у књижевним делима


Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

се детињски шали, за поспале у сенци јагуаре и пантере, за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу одана, за сва њихова и сва наша зверства и добра богодана, помиловања!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице... Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!... Шта ће ти контраве! ... настави кмет и засмеја се слатко.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко!

“ Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше, — бежи Иван како горско звере, док, бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике: на коњма га терати не могу; добре Турци коње одседоше, па за

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ако с миром се води звере, то јоште и повише виђено меркати ваља на њега да се пас изненада не проћуши с помамом. Тако и за ово: од многе и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности