Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Страшни звери благодјејанијем укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас
Африка
спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.
Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго.
Црњански, Милош - Сеобе 2
униформи, био, заиста, заносна појава мушкарца, који је почео да стари, али који је имао, још увек, снагу и поглед звери. Кад год би корачала, поред Вишњевског, чинило јој се, да играју у некој, како то он рече: полночној, полонези.
Теодосије - ЖИТИЈА
по обичају молитву и благослов, говорећи: — Господари моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов.
Да би уверио родитеље, посла у гору ловце, и сам опремљен да гони звери, рекавши: — Чекам вас под гором до ујутро. А када наста ноћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало
А све ово биваше руковођењем Господа Бога мојега Ицyца Христа, јер је не само људе него и звери и птице повиновао да служе његовим слугама и да им почасти чине.
И тако за истом трпезом заједно обедовавши са царем и патријархом, одморише се. Потом цар, хотећи ловити звери у Подгорју, хоћаше да изиђе из града.
Беше и телом крепак и неуморан, јер много у поменутим пештерама беси многи и звери дивље отпре настањени унутра бејаху. У једној нижој пештери испод стене светога велика змија пребиваше.
У једној нижој пештери испод стене светога велика змија пребиваше. Међутим, звери дивље по до ласку светога у миру с њиме бејаху, и као суседу му никакво зло не причињаваху све док на крају и не одоше.
у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери не поједу. Тебе јединог уместо подитеља имађах, и с тобом, све напустивши, пођох, а ти ме саму оставио јеси!
Једнога дана, тако, усред дана као велики облак гавранова и у обличју свакаквих звери сакупивши се дођоше на светога.
Једнога дана, тако, усред дана као велики облак гавранова и у обличју свакаквих звери сакупивши се дођоше на светога. Звери са риком и као да ће га прождрети јављаху се, а гавранови као да ће му ископати зенице очију његових у пештеру се
сву долину и по стенама под оружјем хођаху, са шлемовима у облику глава дивљих Вепрова и с ликом медведа и осталих звери на глави, и тако страшан призор твораху како би маштаријама уплашили светога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па и то, да она плаче сад, сваке ноћи, јер има зле снове, и да јој се муж јавља, као мртвац, у страшном облику жаба, звери, и пацова. А што се тиче брбљања да је она хрома на левој нози, она им показа обе ноге спреда и натраг, да виде.
пожари топионица, који су вечером осветљавали читава брда, обасјаше и њих, на ноћишту, тако да су сањали чудне, црвене звери, запаљене воде, горуће волове и биволе и пакао.
недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху као звери. Тада обично нестане пута, у мраку што је све више лебдео према врховима који су још дуго били осветљени.
Дошав у логор, обукао је одело простога војника и повео их тихо, обалом, кроз жбуње у шуму. Приводио их је води, као звери у мраку, и лежао са њима у песку, испод лишћа и густог грања.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
АПОКРИФЕ 84 ЗА МАЂИОНИЧАРЕ 85 ЗА ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА ПЕСМЕ 91 ЗА ПЕПЕЉУГУ 93 О ЛОВУ 94 ЗА ЛОВИШТА 96 ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ 97 ЗА БОГОВЕ 98 ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ 100 О БАБУНСКОЈ РЕЧИ 102 О ЈЕРЕСИ 103 О ПИЈАНИЦАМА 104 ЗА ОНЕ КОЈИ
ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као ка
ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Вешт попут изгладнеле и дуго прогањане звери која вреба храну, успевао је да се убаци у то међувреме, у тај кратки, готово непостојећи пасаж, и да при том попут
Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика. Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим укочи када отпоче гурање по бетону уз мутирајућу цику и
Девојка се окреће у сну. Види њене трепавице које сенчи сан. Њене ноздрве подрхтавају као у младе, скупоцене звери. Види још и ознојено прамење иза уха.
Можда су тада, у својим последњим тренуцима, најзад спознали суштину човека-звери, сву жестину његовог зла, сву таму која је куљала из њега, и скршени тим очајничким сазнањем једноставно одбијали да
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(22. В 1989) 7 СРЕДОКРАЋА На средокраћи анђела и звери, Видљивој у облику ове плоти, Није за тебе било места, кћери; Ти си празнина у свакој лепоти Вртова, мора, градова и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби. КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен паук губавац,
У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда породиља и церови лахорају. Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле. Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема ни витких здања, још нико ту није стигао, још ништа ту није
ПУТНИК Лутам по свету пуном грдње. Људи на саборима на неплодно биље се туже. Звери за трпезом на пропланку куну лукавост људи. Ваздушна бића на стазама облака карају звери непокорне.
Звери за трпезом на пропланку куну лукавост људи. Ваздушна бића на стазама облака карају звери непокорне. И тешким речима ружи своје анђеле онај што громом збори.
хлеб који се простире преко државне границе његова кора је сласт и благост безмерна по хлебу се човек разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да покаже своје смеђе чело очима што вире из висина да виде на
не зна се шта ће бити са звери шта ће се догодити са дивљачи стоком и живином да л и њих хвата овај рок и овај суд човечијег сина који је послан
у одело саткано од белог злата у мом качкету сабрана су многа дела из нове антропологије уз ловишта најређих звери и забаве достојне бивших класа сигурно је да никога нисам прецењиво и да нисам тражио много знајући народу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ушли смо већ у опасну зону. Сагибамо се од страшног праска и вијамо бесциљно, као звери кад их прогоне. Коњи дрхте, а и ми смо усплахирени. Вели Груја: — Кад бих знао да мене гађа, умео бих да се чувам.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек! (Улази Благоје, са флашом у џепу) БЛАГОЈЕ: Шта је Дробац тражио овде?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх. Теби, што си ми очи помрачила тугом звери, а кожу осветлила веселошћу облака, слава, Слободо!
Зар збиља охолост и снага, самоћа звери, слобода и мржња, не опијају слађе него млеко? Вечни мрак и вечно небо, што над црквом пада, модра пустиња мора, што
Тад сину небо сјајно, ко младост, у њему плану страшном сенком Рим. Деца и звери и жене голе путем падаху по теби, поливене вином.
Само, то више нису, ни жене, ни људи живи, него неке немоћне, слабе, и сетне, сени, што ми кажу, да нису звери, да нису криви, да им живот баш ништа није дао, па шапћу „пао, пао, пао“ и наше „не, не“.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир. Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их
су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су рикали тражећи плен свој, зверови се клали и прождирали једно друго, змије су сиктале и сипале
Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар вавилонски, по шумама, с дивљим магарцима, пасао је траву, као говеда, и длаке му
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
εμαυριζω 1. цанто, цантаре, провоцо, провоцере (ѕіц) к. З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С. Н. О. 4. Ђ. Д. 18, 5. књ. ИИИ.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јој нишане, Давали су јој стрелце младе, добро држеће, Ал она два века не хтеде да пристане Да пуца на људе, на звери и на дрвеће.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини. — Јасика једна тек трепери, Јасика танка у висини. Трепери само, о јасико!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ТЕОДОРА Ја никад нисам волела, драги мој. Љубав је слабост, а ја сам кротила И дивље звери и сав људски сој. У мени се једна жеља оваплòтила: Не да ме воле — то је малотрајно — Но да ме се боје — то је
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
толиког нашег утврђења тачности, колико је могуће, знам да неће злом оскудевати, нити зла узроком, и зле и безбожне звери развраћење, и кривих узрока умножавање.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
дисциплина зачињавати — почињати заштитавати — штитити, бранити зашто — зато што, јер зверонараван — сличан звери звоми — звани згадан — гадан зде — овде здешни — овдашњи зело — веома земаљац — земљак, сународник злак — трава
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УСНУЛИ КАВЕЗ Долази ноћ која буди У теби уснули кавез У коме звери и људи Склапају братство, савез. Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче јата бела.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове. Један од најупорнијих, ипак, виде како јој шумске звери прилазе и прате је. Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња.
Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град.
— супротстави се један од најстаријих чланова Савета, који се много чега у свом дугом животу наслушао. — То што звери иду за њом, не значи зло!
Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије? Као лишће брезе откидале су се године! Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна!
— Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу! — Мора да га има. Где пију остале звери? — био је разложан Смејачко, али Плачко ни да се макне: доста му је и лавље коже, и мушица, и врућине, и песка!
Да се веровало како њихова свирка извлачи пупољке из голих грана? Да звери излазе из шума и камењара и слушају их као затрављене?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха, по том сам те позн'о, блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те
У вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена, и звери. И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ' њима био!
И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање - па се тихо свија; Осећа га лахор - па тихо ћарлија.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Безбројне маске, зинуле, искривљене, исмевачке, зажагрених дивљих зеница, искежених, као у грабљивих звери, зуба, безумно срећне, пуне пакосних бора, ружне до смртне одвратности, бечиле се, кезиле, цериле на мене тако
знам, само искрвављеним песницама ударам, ударам, ударам по збуњеној глави и вичем и ричем пиштавим и промуклим гласом звери: „Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо! Кукавицо!“ И не знам ни сам шта ме смирује, долазим помало к себи, присећам се...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је звер која се скрива од сунца, које га ништи и које се он труди да савлада.“57 Човек у обличју звери, или териоморфни човек, то би заправо више одговарало териоморфном божанству.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху као звери”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у некој мрачној шуми ДАНТЕ То је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме
име да га у предстварност скријем Кад ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише Звери шумом уклете и мене сном убије.
Крв моја има име једног цвета; да узберем то име у слеђеној крви хоћу за њу што кроз моје ужасе мирно шета, кад звери беже зле у наше речи ноћу. Те звезде — с њима ко и без њих ноћ.
Реч крв! најлепша реч која се не сме. А колико птица и звери у крви мојој преноћи! Можда изван мога срца и нема песме, јер крв је ванвремена мастило без моћи. Реч жудња!
Док с мртвог оца скидам наслеђено лице Ватром се звери и звезде причесте. Чиста реч која каже себе маном Избеже твом бићу, али упозна зору; Доврши ти небо у неисказаном, Да
Петровић, Растко - АФРИКА
спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.
Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кретали смо се благом узвишицом, и пред нама се наједном, кроз маглу, указа сплет бодљикавих жица. Као гладне звери, кидисали су четници на бодљикаве жице маказама, секирама, ашовима. Настаде прасак.
А то мора бити страшно, кад се са ножем и бомбом упадне у непријатељски ров. Тресак, јаук, прасак, људи постају звери... ОД саме помисли тргао сам се... А они ће ноћас изазвати ту стварност. Драган је нешто писао...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Што је годер змија у морској глубини, И што је год звери у шумској пустињи, Да су све у једној жени ове ћуди, Не б' фалило моје пророчество, људи: Да би то морало овог лета
Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет!
А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.
Живот не чини клетим стихије и звери у природи — човек је човеку већа страва. То је закључак Мркаљев.” ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ (стр. 164).
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира. Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху. Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори...
Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки нападати... Кол’ко их је?... Побро не зна!...
Само оне црне звери, Што ђавољи шапат чују Само црни калуђери Подмукло се осмејкују. Пред њима је борац стари, Узор свеца и човека,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери. Реч своју нем камену завештавам, и звери. 5 Бездетан, на истину грем. Синови прате ме и кћери. СТРУНА 1 Мукло то нечуј неки у мени случи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓. Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Неколико пута нас је Лауш слао у хајку на звери, али узалуд, побеснеле животиње су стално однекуд долазиле. Језиво завијање у ноћима са месечином, режање и урликање
У људе се увукао страх. Неки су говорили да је све то у вези са Прохоровом смрћу, јер, кажу, Бог је послао звери да казни оне који су пакошћу и исмевањем натерали у лудило и, коначно, у смрт његовог слугу. Ипак некако издржасмо.
Чиме да се заштити кад су против њега и његово и њено тело, те две младе звери које дрхте од страствене жеље за спајањем. Господе, дај му снаге да отрпи.
Та кужна магла лебди сада око црне вратимљске куле окружене девичанском белином, топли дах умируће звери што се леди на кристалним бридовима, задах ђубришта који кружи око леденица под стрехама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија.
Жагор се од свуда зачу, и све се понова буди, И птице, и звери горске, и вредни, одморни људи. Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље
у вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена и звери. И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ њима био...
Крај његових ногу скупиће се звери: Медведи, мајмуни, мачке и пантери. Госпођице лепе и госпође младе Представљаће голе нимфе и најаде.
И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед. Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
коме је Александар слао са својих војних похода разне егзотичне животиње; сада се ту негују, брижљивије но дивље звери, кокошке, гуске, јаребице, а нарочито фазани.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Идиот неки ми насрне на живот, а ја сам срмвљењ ја се сам смрвим! Ништица нека ме критикује, а ја осећам на себи шапу звери, и крвав сам! — Бранко спустио главу дубоко и ћути. Тако, до сада ипак није знао Павла.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова чупава коса изгледала нам је као прашума у којој станују дивље звери; његово чело личило нам је на узоране мисирске равни; нос као недостижни врх Хималаја, а две реке, које су се изливале
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
изненадним замахом својим загушили сваку мисао, те људи лутају усплахирено кроз маглу као сенке и подсећају на звери које је хајка притерала у теснац. Пуцњи топова се све јасније чују. Заштитнице одступају корак по корак.
Свечану тишину висине нарушава та грозна направа, као урлик побеснеле звери. Како бисмо радо желели да се стрмоглави у огњу и пламену. Ах, замало...
А дубље по шумама, између четинара, кретале су се звери, вриштали шакали, гроктале дивље свиње, а над свима у висини, шестарили су орлови.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују кроз све сање Љубећ коб своју коб-делије. Коњици ко да њини
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, умориле му се руке и ноге, жедан је: могао би поток да попије, а нигде ни човека, ни звери. Чак се и ветар ућутао. Кад, одједном, као да однекуд дође шум воде.
Али, њој није долазила и она одлучи да на другој страни тражи одговор и решење своје муке. »Можда су звери мудрије!« — пође Лепотица у гору, али зечеви, веверице и срне одговор нису знале. — Смрт је у вуку!
Није било те опасности из које га мач не би могао избавити и није било човека ни звери коју песма свирале не би била у стању да припитоми. Чега је имао да се плаши?
Људи и звери, облаци и ветрови — утишавали су се да га чују. Али, дешавало се да звоно у невреме зазвони. Сељаци би тада журно
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Василиске и вампире, И аждаје, чуда стара, Те зле звери баснословне, То песничка ватра ствара. Али тебе и подмуклост Твоју, твој лик нежан вазда, И тај лажни поглед
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један храбри слон Трчи маратон
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!... Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!? Ех, аџамија што је — па лудо!
Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...