Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Многи лавови, царски министри, прочих звериња кнезови и поглавари, и сами мајмун, мајмунски биров, кроме једне лисице, сакупе се за посетити и нагледати лава, цара
обаче, како разумна створења, способни су законому, праведному и мудрому прављенију; а гди тога нема, и они живу као звериња, јачи слабијега мучи и дере. Но о овом смо на више места говорили. Нек видимо чему нас другом ова басна учи.
дужност његова опредељена и позната и гди је свак верно и радо исполњава, а гди тога нејма, ту је несрећнији него звериња која у горам живи.
Африка
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара
Ја нисам срео ниједног колонијалца који би показао да се боји звериња, дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених
Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов. Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње.
Они наступају у широким редовима и прелазе нас, трчећи даље у гоњењу невидљивога звериња. Већ раса Бауле, и после све више друге, кад се иде к западу горњом ивицом прашуме, није више црвенкасто тамна као на
Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи животиње не виде као они парови далеких звезда, већ се састају увек у једну
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ. СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле биљем ништа
опет је састављено од округлих колиба, са купастим крововима од сувог била; везане су зидовима који их бране од ноћног звериња. У ствари ми видимо најпре само купасте кровиће изнад саванског била.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
шали, за поспале у сенци јагуаре и пантере, за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу одана, за сва њихова и сва наша зверства и добра богодана, помиловања!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А домаћин му одговори: — Тако је, брате, увек код нас, да не можемо од тога звериња на миру ни ручати ни вечерати. Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Птице и слепи мишеви који лете између тога. Рибе које пропливавају. Има свакако ситног језерског звериња, тј. има елемената који су вечити у васељени, и чија се вредност, у вечитој трансформацији, не мења.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна звериња била. Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А домаћин му одговори: „Тако је, брате, увек код нас, да не можемо од тога звериња на миру ни ручати ни вечерати. Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Како да не знам? У шуму иде човек, само у лов, без секире. — А хоће ли штогод да улови од звериња? — Што улови, оставиће, а што добије у лову, донеће, — рече млада.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара
Ја нисам срео ниједног колонијалца који би показао да се боји звериња, дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе, пригушених
Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов. Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње.
Они наступају у широким редовима и прелазе нас, трчећи даље у гоњењу невидљивога звериња. Већ раса Бауле, и после све више друге, кад се иде к западу горњом ивицом прашуме, није више црвенкасто тамна као на
Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи животиње не виде као они парови далеких звезда, већ се састају увек у једну
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ. СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле биљем ништа
опет је састављено од округлих колиба, са купастим крововима од сувог била; везане су зидовима који их бране од ноћног звериња. У ствари ми видимо најпре само купасте кровиће изнад саванског била.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
- пре милијун можда лета. Кад још нигде није било ових људи, овог света. Ја сам био сам господар од звериња и од тица, Ти си била, миље моје, моја лепа невестица.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Со тим баци се на њега буздованом, и за неколико магновенија грдна ова звериња сасвим умртвљена буде, за које време девојка му се изгуби.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
удовице Храниш их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме сте Трг На грудима
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
те се збуњено тетурамо, ударајући час у један час у други зид, и личила нам је на непроходну џунглу, пуну крвожедног звериња, у коју смо залутали и не знамо наћи излаза, па смо стога ваљда и веровали да је она казна коју је господ бог изрекао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако краљу бог и срећа дала те од лова ништа не улови: ни јелена, ки кошуте брзе, нити каква од ситна звериња. Добар краља кобак сукобио, сукоби га војвода сибињска, — с собом води три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад би цар у лов куд пошао, он би напредовао — отишао би у шуме, у горе; што би год онуда згодило се звериња, све би оно у поље пред војску изагнао. Они би тек у пољу сас хрти готово дочекивали, те хватали.