Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
загледа отуд и одовуд, па рече неким необичним, врачарским гласом: — Богами, пријо, ево му страве од некаке као зверке, као човека. Видиш глава, ноге и руке. Уда рило га и у главу, и у ноге и у руке. — А јест.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— понекад те готово очешу девојке у крзну, љубазни, елегатни младићи угашених погледа, лењи и блазирани — познате зверке што на својим лицима трпељиво носе обожавајуће погледе пролазника— пратиш их, трчиш за њима, али никада их не
из земље, искрсавају комшије, а чопор деце са пристојног растојања неповерљиво зури у придошлице као у неке опасне зверке, зури без речи и покрета... Ружа дели поклоне: јевтине кексе, мараме, вињак, упаљаче и оловке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само? Кажи брату ако си девојка И људска те одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила,
воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле двора Рајка Жеравице.
оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по планина, Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и медведе; Убије и, осече им главу, Па је носи себека на
Амо мечку, амо мрка вука, Њи он тражи, но му заман мука. Он се вије по стењу и гори, Нигде зверке, залуд он се мори.
Ко те младу догнао овамо Где живују дивље зверке само? Кажи брату, ако си девојка И љуцка те одојила дојка; Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила.
„Морам дома, мајка мене чека. Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле дворе Рајка Жеравице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У стазу зури као да тражи залогај неки драг. — Еј, зашто више не мирише ни једне зверке траг? Понекад само, више у шали, почеше шапом уво. —Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
код ватре и чекала оца, а кад виде да њега нема, а ноћ се прикучи, она пођу по мекињама кући, кад тамо, а то некаке зверке наишле те мекиње све појеле. Деца кад то виде, бризну плакати па се врате к ватри.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам се опет ноћу, тако и зверке чине, ја, јазавац с брадом, у подрум на лежај. Изнад њега је нова и највећа кућа у Прерову.
Црне птице бешумно налећу на прозор, играју по евенкама и зобају увек иста и никад непозобана зрна грожђа. Безглаве зверке мрака чуче под креветом и у угловима, спремне да скоче на њега.
А ти, ако можеш, и кучиће рађај. Рађај зверке, за све има хлеба у мојој кући. Не могу да поједу колико имам. — Опет се повратило — шапну она за себе, а стаклени
ће нож, кантар, плуг да држи, женским недрима да луга, жеравицу да сипа, то су ноге којима су све вароши близу и све зверке споре, То је глава што ће умети да скраја лажи и преваре људске.
Тако га је нашла. Сат доцније, он би скапао на киши. — Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу. Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере.
Попа, Васко - КОРА
језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Е, па нека је хвала боговима! - Твоји суграђани су, у сваку руку, чудновате зверке“. „И још како! Тек кад их боље упознаш, увидећеш каква су они стока.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да је наше изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла догодити, јер смо ту на слободи као три шумске зверке, без узде, узенгија, улара, клечке, брњушке, поткова, јарма, алке у носу.
Три голе зверке што могу јурцати свуда около, излежавати се где хоће и колико хоће. Али, то траје прекратко. После исцрпљујућег